Foto: Zajecar.info
Reklame

Da je Hari Hudini svojevremeno mogao da vidi spektakularnu ilustrovanu iluziju pod nazivom “Ugovor sa građanima”, kao i sve demagoške tehnike u koje su poverovali ovdašnji lakoverni birači, postideo bi se svojih mađioničarskih trikova. Uostalom, šta je oslobađanje iz zaključanih rezervoara ispunjenih vodom naspram sposobnosti jednog političara da opsenarski vlada gradom punih 12 godina.

Elem, ono što je godinama proricano Zaječarcima tokom njegovih predizbornih kampanja, uz sav manipulativni dar ne bi mogli da osmisle ni Alan Čumak, Ljubiša Trgovčević, Vidovita Zorka i Milan Tarot zajedno.

Prisetimo se zato nekih važnih obećanja iz bogate opsenarske riznice.

Timočki Univerzitet u Zaječaru

Gledajući u svoju predizbornu kristalnu kuglu, Ničić za 2008. godinu proriče budućnost i obećava, ni manje ni više nego izgradnju Timočkog Univerziteta! U Timočkom Univerzitetu on vidi “najveće i najperspektivnije ulaganje u budućnost ovog našeg kraja”. Po tom magičnom predanju, to je bila “jedina nada da mnoštvo naše dece, sportista, matematičara, pesnika i glumaca u najboljim godinama ne napušta svoj grad, već ostane ovde, te sa decom iz celog evroregiona “Dunav 21”, svojom mladošću i kreativnošću, vrati dušu Zaječaru”. U tom bajkovitom svetu iz mašte, on dalje navodi da će Zaječar imati čak pet fakulteta, te da će se zajedno sa Fakultetom i Višom školom za menadžment u Zaječaru postaviti i ucrtati u evropsku mapu univerzitetskih gradova! Drhtali su nakon ovog proviđenja univerzitetski centri u Bolonji, Oksfordu i Sorboni, ali su već nakon izbora mogli da odahnu, jer sem brzih kurseva šibicarenja, veštine prodaje magle i male ulične škole ekonomije, nova vlast nije omogućila otvaranje niti jedne visokoškolske ustanove. Poznato je da su obrazovani uvek bili najveća pretnja svakoj vlasti, pogotovu ako tu vlast većma čine neobrazovani koji opstaju na lakovernosti većine, pa s tim u vezi treba i razumeti odustajanje od ove ideje.

Tako je i bajka o Timočkom Univerzitu, na malom evroregionalnom čunu otplovila sa obala Timoka u Dunav, a odatle dalje u Crno More.

U međuvremenu, mladi u najvećem broju napuštaju Zaječar, dok se preostalim omladincima obećava motanje kablova za stranog investitora i mamina pržena jaja za doručak. Nije zgoreg reći i to da je Boljevac dobio istureno odeljenje Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, što je pozitivan primer za jednu malu opštinu na istoku Srbije.

Novi studentski dom

Kao neminovnost koja proizilazi iz otvaranja Timočkog Univerziteta, astralnom svetu mašte prirodata je i izgradnja novog studentskog doma. Od slatkorečivih dečijih priča za laku noć, bila su satkana i obećanja o višenamenskom domu koji će okupljati mlade Zaječarce, a gde će biti izgrađena mini kuglana, bilijar sala, disko-bar, teretana, internet kafe, te pomoćni travnati tereni sa sve mini golfom, malim sportovima i odbojkom na pesku, obogaćeni i lokalima za uslužne delatnosti. Kapacitet prve faze doma projektovan je na čak 450 mesta u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Lokacija ovog doma nije bila poznata, ali se zajedno sa obećanom fabrikom miksera, južnokorejskom“Čang Ši” kompanijom za proizvodnju patika, italijanskom “De Longhi” investicijom koja će uposliti 2500 radnika, slovenačkom firmom “Klauke” u sferi kablovske industrije, te najnovijim Aptivom za 2000 zaposlenih verovatno nalazi u Zemlji Nedođji Petra Pana, kao arhetipu svih imaginarnih mesta ovoga sveta.

Umesto novog studentskog doma, Zaječarci su u starom Domu učenika srednjih škola dobili novog vršioca dužnosti direktora. Naime, rešenjem Vlade Republike Srbije broj 119-2287/2020 od 12.03.2020. godine, za novog vršioca dužnosti Doma učenika srednjih škola imenovana je Selena Ničić, supruga gradonačelnika. Nije poznato koliko je novi vršilac dužnosti prionuo na posao, ali upućeni tvrde da su je jednom prilikom čak i videli u Skopljanskoj ulici.

“Paviljon” u novom ruhu

“Paviljon” na Kraljevici, nekada omiljeno izletište za mnoge od nas, mesto koje je bilo prepuno različitog sveta, dečije cike i graje sa igrališta, te boema koji su uz muziku na terasi obližnjeg restorana umeli da dočekuju zore, nestalo je u vihoru prolaznosti vremena, noseći sa sobom i svu lepotu jednog Zaječara koga više nema. Moram priznati da sam i sam, kao autor ovih redova, svojevremeno poverovao da će se makar ovo mesto nekako oživeti i da će biti privedeno nameni. Umesto toga, “Paviljon” je pretvoren u zapuštenu šikaru koju većina Zaječaraca izbegava. Dobronamerne i povremene akcije uređenja, poput onih koje je sprovodila Fondacija “Iskorak”, lep su pokušaj da se ovaj deo Kraljevice uredi. Međutim, bez finansijske podrške lokalne samouprave, sve je ostalo samo mrtvo slovo na predizbornom stranačkom papiru. A s obzirom na to kako pojedinci iz vlasti vide “uređenje” Kraljevice, možda je i bolje da ništa ne diraju.

Ideje moje – pare vaše

Za jedno od najzapostavljenijih naselja u našem gradu, nekako pred svaku izbornu kampanju, uvek je obećavano mnogo. Imajući u vidu sve predizborne hvalospeve, tu je do sada već trebala da nikne jedna osnovna škola, obdanište, kao i niz sportskih terena, dok su apsolutno sve ulice morale biti asfaltirane. Kako je ovo Ničić zamislio, najbolje govori podatak sa njegovog predizbornog letka gde se između ostalog navodi da će veći deo ove investicije, “definisanjem jasnih odnosa sa Ministarstvom prosvete, morati da snosi Republika Srbija”. Izgleda da imenovano ministarstvo i Republika Srbija nisu morali ništa, s obzirom da su za nečije izborne igrarije marili koliko i za lanjski sneg, pa su shodno tome i opredelili novčani iznos za te namene od ukupno 0 (i slovima: nula) dinara. Elem, umesto realizacije obećanog, stanovnici ovog dela grada su od gradske vlasti na čijem se čelu nalazio rijaliti farmer na poklon dobili zabranu čuvanja domaćih životinja sa sve inspekcijom i novčanim kaznama, pa su zajedno sa nekoliko stotina ljudi iz ostalih prigradskih naselja organizovali i protest ispred zgrade gradske uprave.

Bilo kako bilo, magične osobine političara čija nerealna obećanja lakoverni i zaboravni birači nagrađuju svojim glasom, plaćene su visokom cenom četvorogodišnje otrežnjujuće realnosti koja je sve samo ne bajka iz predizbornog perioda.

Kažu da je Hudini umro na sceni, nakon što ga je jedan od gledalaca koji nije verovao u njegove natprirodne moći i odsustvo bola udario pesnicom u stomak. Lokalni izbori zakazani za 28. mart su možda prava prilika za Zaječarce da umesto pesnice svojim rukama stisnu olovke na biralištima, te tako zadaju konačni udarac onima koji im godinama prodaju maglu.

Nastaviće se…

Autor: Predrag Stanković