Od gužve do tišine: Kako je Zaječar izgubio čitaoce i ostavio knjige na tezgi
Na jednoj uličnoj tezgi u Zaječaru, Dragiša Mihajlović već 26 godina prodaje knjige i svedoči promenama koje su zadesile grad i njegove ljude. Nekada je bilo gužve i kupaca, danas su prolaznici retki, a knjige gotovo da se i ne prodaju.
Sa odlaskom stanovništva, slabijom kupovnom moći i uticajem interneta, menjaju se i navike. Čitanje više nije deo svakodnevice kao nekada. Iako su knjige jeftinije nego ikad, interesovanje je gotovo nestalo. Priča ove tezge tako postaje slika grada u kojem ljudi imaju sve manje mogućnosti, ali i sve manje vremena i navike da čitaju.
Foto: Glas Zaječara, Maja Krstić
Prema rečima našeg sagovornika on već 26 godina prodaje knjige tačnije od 2000. godine.
“Tačan datum je 4. maj 2000. godine. Znači, sada 4. maja će biti godišnjica prodaje, 26 godina na ulici. Ranije, tada kada sam počeo mnogo se prodavalo, više nego sada. Sada ništa se ne prodaje. Znači, jednostavno ništa. Evo dva dana izlazim, današnji dan, niko nije prišao ovde na tezgi. Pre neki dan isto. Dešava se da ni 100 dinara ne možeš da uzmeš. Velika je razlika prvo u broju stanovnika. Ja mislim da je grad Zaječar za 10 godina izgubio preko 20.000 građana”, objašnjava on.
Precizira da je ranije, svakodnevno na ulici bilo gužve, u centru i to velike, a kolike su sada. Tvrdi, migracija je učinila svoje, ali i godine koje su stigle njegove verne "čitače".
"Danas je svaki dan kao nedelja. Druga stvar, utiče malo internet, zapravo ima velikog uticaja. Mladi ne čitaju. Starije generacije koje su čitale, deset hiljada mojih kupaca gotovo da ih nema više. Nije da ljudi ne čitaju, čitaju ali nažalost dosta manje nego ranije, to je moje iskustvo. Ne mogu ja sada reći umesto nekog drugog, ali moje iskustvo je da je ovde velika besparica. Ljudi jednostavno nemaju para. Ja imam knjige i po 100 dinara, a nemaju ni toliko da kupe knjigu", objašnjava on i dodaje:
Foto: Glas Zaječara, Maja Krstić
“Dolaze ljudi, donose stripove. Neko donosi, neko kupuje. Ima jedna interesantna stvar, neka deca su počela sada da čitaju neke stripove naopačke. Ja do sada nisam video takve stripove, ali i to sam video posle izvesnog vremena. Doneli su ih, to je malo interesantno, mada više tih generacija nema. To su nekada bili ljudi koji su skupljali i čitali stripove. Sada toga nema. Nema ni stripoteke, nema ničeg. Ranije se i čitalo, psihologija uglavnom, ali sada nažalost ništa. Nije da nemam izbor. Cene su mi zaista smešne. Znate i sami, jedne Orbit žvake, jedna knjiga. To nema nigde. Ali i to je nekome mnogo. Znate i sami, u Zaječaru ništa ne radi".
Priča Dragiše Mihajlovića nije samo lična borba jednog prodavca knjiga, već i ogledalo šire slike Zaječara, grada koji se prazni, osiromašuje i polako gubi svoje čitalačke navike. Dok knjige ostaju na tezgi, neprodane i zaboravljene, ostaje pitanje: Da li je nestanak čitalaca prolazna faza ili trajna posledica promena koje su zahvatile društvo? Jer, tamo gde se sve ređe čita, ne menja se samo tržište, menja se i duh jednog grada.
Foto: Glas Zaječara, Maja Krstić