Grejna sezona zvanično je počela, a sa njom i brige o starim, neefikasnim radijatorima. Kako bismo osigurali toplinu naših domova, prikupili smo informacije od različitih majstora o servisiranju, zameni i popravci radijatora i svemu onome što je potrebno da bismo se pripremili za predstojeće hladne dane.
Kažu da ništa ne peče kao hladnoća, a majstori nam poručuju da je ključno da osposobimo dom pre nego što temperature drastično padnu – kako nas ne bi i džep boleo.
Sa početkom grejne sezone 15. oktobra, mnogi građani se suočavaju s pitanjem funkcionalnosti svojih radijatora. Nakon nekoliko hladnih dana, pojavila se potreba za zamenom ili popravkom starih grejnih tela.
Šta su danas stari radijatori?
Najpre je bitno da razjasnimo da postoje četiri tipa radijatora koji su dostupni korisnicima – panelni, cevasti, gusani i aluminijumski radijatori.
Panelni radijatori su najčešće čelični radijatori, a sastoje se od grejne ploče kroz koju voda direktno teče – pa se i sama zagreva. Oni su izjedna i ne poseduju rebra. Veličina radijatora određuje njegovi snagu.
Cevasti radijatori se montiraju u kupatilo, a sastoje se od cevi koje su međusobno povezane i postavljene vodoravno – te se neretko koriste kao sušači peškira. Takođe ne poseduju rebra.
Aluminijumski radijatori su sačinjeni od legure aluminijuma i poseduju više rebara. Oni nude mogućnost da dodate ili oduzmete rebro kako biste prilagodili veličinu radijatora namenjenoj prostoriji. Broj rebara određuje vatnu snagu.
Gusani radijatori su sačinjeni od livenog gvožđa, pa su poznati i pod nazivom liveni ili tučani radijatori. Ovakav radijator se teže zagreva, ali isto tako i teže gubi toplotu. Svrstava se u stare radijatore.
Koji su najčešći kvarovi na radijatorima i koliko koštaju?
Cena zamene i popravke radijatora prvenstveno zavisi od tipa radijatora koji posedujete, zatim od konkretne vrste kvara, broja jedinica, zahtevnosti instalacije, dodatnih radova – ali i grada u kojem stanujete.
U razgovoru sa majstorima, uvideli smo da cene variraju od grada do grada.
Cena zamene radijatora u Novom Sadu
Majstor Zoran Medaković ocenjuje da je najčešće prijavljeni problem kvar na ventilu i da, ukoliko radijator procuri, to uglavnom proizlazi iz dotrajalosti ili nepravilne upotrebe grejne jedinice.
“Kvarovi na ventilu često nastaju zbog nepravilnog otvaranja i zatvaranja. Kada je ugrađena termostatska glava na radijator, ona automatski reguliše temperaturu prostorije, pa ručno podešavanje ventila nije potrebno. Na taj način se smanjuje habanje i produžava životni vek radijatora,” objašnjava novosadski majstor.
On dodaje da će vas u Novom Sadu zamena jednog panelonog ili aluminijumskog radijatora koštati između 30 i 40 evra. Cevasti radijator je nešto komplikovaniji za zamenu, zbog specifičnosti instalacije, te će on koštati nešto više.
Gusani radijator će vas koštati takođe više, jer je za njegovo skidanje potrebno angažovati više ljudi, s obzirom na to da može težiti i do 50 kilograma. Cena zamene radijatora se kreće od 50 do 60 evra.
Zamena jednog ventila košta 30 evra, a zamena jednog rebra radijatora koštaće vas oko 60 evra, objašnjava Medaković.
Kako sagovornik portala N1 kaže, za ovaj poduhvat je takođe potrebno angažovati dvoje ili troje radnika, koristiti alat posebne namene, skinuti ceo radijator i izolovati pod na koji će se grejna jedinica smestiti kako se ne bi oštetio.
Koliko košta zamena radijatora u Nišu
Monter grejnih instalacija Filip Simić takođe naglašava da je većina kvarova na starim radijatorima uzrokovana dotrajalošću grejnih tela.
“Pored starih radijatora, i za kuće i za stambene jedinice najveći problem su sušači peškira jer se rđa vremenom uhvati. Stoga su čelični panelni i aluminijumski radijatori dugotrajniji, jer vremenom ne korodiraju tako”, rekao je Simić.
Uz to, dešava se i da građani primete da voda curi iz radijatora. Sagovornik N1 objašnjava da je to najčešći slučaj kod gusanih i aluminijumskih radijatora, jer dihtung koji se nalazi između spojeva (rebara) vremenom propada.
Ukoliko vam je gronji deo radijatora hladan, a donji topao, Simić kaže da je verovatno reč o problemu sa smanjenjem protoka vode kroz radijator i da se kreirao vazdušni čep, tj. vakuum na nekim ključnim tačkama.
U tim situacijama potrebno je odzračiti radijator, razjašnjava Simić i upozorava da je najbolje pozvati stručnjaka u tom slučaju.
“Ukoliko je u pitanju kuća sa etažnim grejanjem, moguće je da to uradite i ručno, ali ukoliko je reč stambenim jedinicama koje su vezane za toplanu, obavezno prvo obavestite toplanu i sačekajte servis”, kazao je Simić.
On ističe i da je u Nišu cena zamene radijatora oko 70 evra za svaki radijator, nezavisno od tipa.
Cena zamene radijatora u Beogradu
Cena zamene radijatora u Beogradu kreće se između 50 i 200 evra po komadu, u zavisnosti od vrste instalacije, pristupačnosti i konkretnog kvara, rekao je za N1 majstor iz Beograda koji je želeo da ostane anoniman.
Majstor za grejanje Nemanja Milosavljević potvrđuje da je najčešći problem curenje radijatora i ventila na radijatorima, što se dešava između ostalog zbog neodržavanja instalacija na vreme.
„Zameniti radijator je veliki problem jer mora da se ispusti voda u celom sistemu za zgradu, da se možda preprave cevi, nosači itd. Vrlo težak i kompleksan posao može biti. Zamena radijatora se vrši u slučaju da je procureo sam radijator ili na insistiranje vlasnika stana“, objašnjava Milosavljević.
On napominje da servis grejanja treba raditi jednom godišnje, s tim što to mogu raditi isključivo oni koji imaju etažni sistem grejanja.
Etažni sistem grejanja je onaj u kojem svaka stambena jedinica (stan, kuća) ima sopstvenu grejnu jedinicu, najčešće kotao, i samostalno kontroliše grejanje.
Centralizovani sistemi grejanja (centralno grejanje), kakvi se koriste u zgradama sa daljinskim grejanjem, nemaju tu fleksibilnost – za održavanje i servis brine se toplana ili upravljač sistema, ne sami korisnici.
Na pitanje koji radijatori su najbolji izbor, Milosavljević je rekao da su svi radijatori su dobri, “s tim što ću tučani najdugovečniji i najbolje greju”.
Izvor: N1
