Kad filmska magija prestane: Život u sali zaječarskog bioskopa

Filmske magije više nema u zgradi starog bioskopa „Timok“ u Zaječaru. Prizori koji se naziru kroz polupana stakla podsećaju na „noar“ filmove. Užas sažet u tri reči: Ovde neko stanuje.

Svakog dana više hiljada Zaječaraca prođe ulicom Svetozara Markovića. Prvim delom ulice, onim najbližem srcu grada dominira nekada velelepna, a sada oronula zgrada biskopa „Timok“, koji se ugasio početkom XXI veka.

Prošlo je nešto više od godinu dana od kako su zaječarski mediji pisali o smetlištu na mestu nekadašnjeg bioskopa „Timok“.

Godinu dana kasnije prizori koji se naziru kroz polupana stakla nisu ništa prijatniji, a neodoljivo podsećaju na one iz „noar“ filmova.

Pre tačno mesec dana požar je zahvatio zgradu nekadašnjeg okupljališta Zaječaraca.

Zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasno spasilačke jedinice niko nije stradao, a u plamenu nije nestala jedna od zgrada koje predstavljaju sliku starog Zaječara, relikt iz zlatnog doba srpskog Pariza.

Opasnost od ponovnog izbijanja požara je stalna i stvarna.

Kompletan užas i posrnulost kulture i društva u celosti se sažima u svega tri reči: OVDE NEKO STANUJE.

Razgovarajući sa sagovornikom koji je insistirao na tome da ostane anoniman, zbog straha od gubitka zaposlenja, došli smo do saznanja da pojedini zaposleni u državnim i javnim ustanovama strahuju od ulaska u mračne hodnike i salu ove oronule zgrade.

Nekoliko lica manje više stalno boravi ovde. U pitanju su lica bez stalnog smeštaja, koja su na ulici završila pod različitim životnim okolnostima. Osim povremenih ličnih razmirica, jer je u pitanju par grupa „stanara“, nije evidentirano njhovo  agresivno ponašanje prema trećim licima.

Drugi smeštaj nemaju, kao ni stalni izvor prihoda ili zaposlenje.

Postoje nezvanična saznanja da par njih do kakvih takvih prihoda dolaze obavljajući povremeno različite fizičke poslove, dok se drugi bave prosjačenjem i tu i tamo se mogu videti u različtim delovima grada.

Nadležne službe pokušavale su da reše problem, ali konačnog rešenja očigledno nema, o čemu svedoči dalje gomilanje smeća.

Svakako da nijedan od stanara napuštene zgrade bioskopa „Timok“, koja je je u procesu restitucije, nije nameravao da se nađe tu gde sada jeste, ipak neizostavno se nameće pitanje: Zašto ne postoji privremeno prihvatilište za lica bez krova nad glavom?

Da li je stanje u kome se nalazi zaječarski bioskop odraz našeg odnosa prema kulturi i nedvosmisleni dokaz opšte društvene posrnulosti?

Da li je ovo slika nas samih i našeg sistema vrednosti?

Problem imovinsko pravne prirode je pristuan, ali šta će uopšte ostati od zgrade starog bioskopa dok se imovinsko pravno pitanje ne reši?

Sve nadležne ustanove pod hitno bi morale da se pozabave ovim pitanjem.

Reklame