Broj novozaraženih korona virusom u Srbiji opada poslednjih dana, takođe je manji udeo pozitivnih među testiranima nego u oktobru, a i pritisak na bolnice jenjava. Ipak, ovaj pozitivan trend rezultat je pre prirodnog toka epidemije, a manje postojećih mera, saglasni su sagovornici Danasa.
– Ovaj talas već dugo traje i ubedljivo je najgori do sada, „vreme mu je“ da se smiri i prirodnim tokom – kaže Ivana Prokić, koordinatorka epidemiološkog tima Ujedinjenih protiv kovida.
Ona podseća da procenat pozitivnih takođe opada, da se u bolnicama oseća „predah“, i „da po apsolutnim brojevima deluje da smo pregrmeli vrh talasa“.
– Ipak daleko je od dobrog ili od toga da je sve prošlo – ističe Prokić.
Upitana da li je ovaj trend posledica mera, odnosno pre svega kovid propusnica, ona kaže da sumnja u efikasnost propusnica.
– Uvođenje propusnica se možda i poklapa sa nekim prirodnim tokom epidemije. Naravno to je sve na osnovu jako loših podataka, tako da se ograđujem od svih procena – dodaje Prokić.
Donekle sličan stav ima i virusolog Milanko Šekler, koji podseća da se tri meseca unazad broj zaraženih kretao u proseku oko šest hiljada, te da su prethodno oboleli trenutno zaštićeni prirodnim imunitetom.
– To znači da je do sada u ovom talasu obolelo preko pola miliona ljudi, a stvarni broj je sigurno još veći za nekoliko stotina hiljada jer veliki broj zaraženih, pogotovu dece nije ni testiran, niti je zvanično registrovan – ističe Šekler.
On smatra i da je nešto veći odziv za vakcinaciju prvom dozom, ali i pomeranje granice za dobijanje treće doze takođe dalo rezultata.
– Dok nije pomerena granica za dobijanje treće doze sa šest na pet odnosno četiri meseca nakon druge (u slučaju Sinofarm vakcine), dobar deo zaraženih bili su oni koji su obe doze primili u prvom delu godine. Istovremeno, kovid propusnice su imale efekta utoliko što su mnogi ugostitelji odlučili da skrate radno vreme i zatvore lokale u osam sati. Ugostiteljski objekti i jesu bili mesto širenja virusa, jer pogotovu uveče ih posećuju mladi koji su u najmanjem procentu vakcinisani – navodi Šekler.
On ipak ističe i da kovid propusnice treba da važe tokom celog dana, ali da ih je bilo potrebno i ranije uvesti.
– Da smo to letos uradili, ne bismo imali dnevno po 6,000 zaraženih, kaže Šekler.
Da je pad broja obolelih kome svedočimo poslednjih dana rezultat prirodnog toka smatra i epidemiolog Radmilo Petrović, koji ističe da ovaj talas traje duže od tri meseca te da je očekivano da dođe do prirodnog pada.
– Sve više se smanjuje broj osetljivih na virus. Na jednoj strani vidimo i da je broj vakcinisanih malo porastao a na drugoj sve je više prirodno prokuženih – navodi sagovornik Danasa. On međutim dodaje i da je primetno da postoji veće poštovanje mera poput obaveznog nošenja maske u zatvorenom prostoru, ali i da je uvođenje kovid propusnica imalo neki efekat.
Prema podacima sajta Our world in data, odnosno Džon Hopkins univerziteta, Srbija je jedna od desetak država u Evropi u kojoj je broj novoobolelih u poslednje dve nedelje opao.
Čak i da se nastavi ovaj pad, te da dođe do daljeg smirivanja ovog talasa, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da se može zaboraviti na epidemiju jer ni prirodni ni vakcinalni imunitet ne daju dugotrajnu zaštitu.
Radmilo Petrović objašnjava da zaštita koju pružaju vakcine i preležana infekcija otprilike traje isti vremenski period, te da uprkos očekivanjima, izgleda da ne možemo računati da ćemo biti sigurni više godina.
Ivana Prokić pak upozorava da ponovo ulazimo u period kada treba da se razmišlja unapred.
-Ipak, kao što znamo to naši donosioci odluka ne umeju – zaključuje Prokić.
Možda bude potrebna revakcinacija
Radmilo Petrović objašnjava da je sasvim moguće da će za dugotrajniju zaštitu od kovida 19 biti potrebna revakcinacija. “Izgleda da će vakcnicaija protiv kovida morati da bude u tri doze, i da ćemo njome stvarati imunitet. Za produženje imuniteta biće potrebna revakcinacija i u tom sličaju treba govoriti o prvoj revakcinalnoj dozi”, navodi Petrović.
Izvor: Danas
