Festival malih pozorišnih formi nastavljen je monodramom ,,Recite nam nešto o sebi“, koju su po tekstu Mile Mrđe, režirali Jelena Rakočević i Nikola Rakočević koga smo gledali u naslovnoj ulozi komada.
,,Recite nam nešto o sebi“ ime je predstave koja je prvi put izvedena na zatvaranju Belefa prošle godine. Upravo tom rečenicom počinje izvođenje monodrame, koja je možda u najvećoj meri, analiza o mentalnom zdravlju. Kroz takozvane poslovne priče mi saznajemo da se kandidat nosi sa smrću oca, sa raskidom veze, te sa sveopštom nesigurnošću i strahu od budućnosti. Uz pomoć lap topa, fotelje, bicikla ali i muzike i snimljenog govora sa kojim Nikola razgovara, monodrama već u startu ima elemente koji prate modernost današnjih razgovora za posao. Rakočević se podsmeva ovoj već zaista prevaziđenoj formi razgovora i suočava publiku sa sopstvenom neiskrenošću. Dok govorimo koliko smo sposobni i vešti , mi ustvari izbegavamo odgovore na velika pitanja, koja suštinski i nisu ključna za posao. Upravo zato sama činjenica da se od nas na razgovoru za posao očekuje da kažemo nešto o sebi, a da makar malo ne ulepšamo stvarnost i preuveličavamo veštine, deluje nemoguće. Zato se glumac u predstavi odlučuje na drugačiji pristup. Iza njega se nalazi tabla na kojoj su napisane liste ,,šta sve mogu i šta sve znam“. On odlučuje da sa sagovornikom na lap topu govori o onome što ne može i ne zna.Rezultat toga je ogoljenost emocija i ranjivost koju je Rakočević impresivno pokazao a iz čega se vidi da se pored glume razume i u ljudsku psihologiju.
,,Pitanje ,,Recite nam nešto o sebi“ je nezgodno jer predtsvalja dilemu šta da izaberemo kao svoj identitet i šta bi to bilo najreprezentativnije za nas, što bi bilo važno da drugi ljudi čuju o nama. Ovo pitanje otvara i mnoge probleme koji ljudi imaju. Ono što je meni najdivnije u ovoj predstavi je to što na kraju ostavljamo opciju je da probleme možemo rešiti, da u nama postoji nešto jako lepo na šta često zaboravljamo i samo nas treba podsetiti na to. Mi se u komadu bavimo nekim od najvećih trauma današnjice- nemogućnošću pronalaženja posla, odbačenošću od kolektiva i usamljenošću koje nam je donelo digitalno doba. Bolno je u prvom trenutku kada otkrijete šta zapravo niste, ili da niste ono što ste mislili da jeste. Ipak bolno bude u trenutku, ali bude i jako delotvorno ako znate kuda idete dalje. Jako sam srećan što smo u Zaječaru na ovom Festivalu, i smatram da su male forme jedan jako težak i zahtevan pozorišni poduhvat, i da je važno da se neguju ovakve pozorišne forme“, rekao je poznati glumac Nikola Rakočević.
Kostime za predstavu uradila je Biljana Grgur, scenski govor Ljiljana Mrkić Popović, koreografiju Sonja Vukićević, scenografiju potpisuje Valentina Popržan, a specijalni gost bio je Mika Pavlović.
Festival malih pozorišnih formi nastavlja se izvođenjem duodrame ,,Zagonetne varijacije“ teatra Vuk iz Beograda. Komad je po tekstu Erika Emanuela Šmita režirao Janko Cekić, scenografiju i kostim uradila je Milica Bajić Đurov. U naslovnim ulogama ove duo drame gledaćemo Gorana Šušljika i Janka Cekića.
