Od NIS-a do Ekspa - koji ekonomski izazovi čekaju novu vlast posle 14 godina SNS-a

Dok nova skupštinska većina tek treba da se konstituiše, a pred Srbijom su i predsednički izbori, ekonomska pitanja čekaju odgovore. Možda na pamet najpre padaju NIS ili javni dug, ali ekonomisti kao glavno pitanje ističu promene u samom privrednom modelu zemlje, piše Nova ekonomija.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je potrebno sprovesti reindustrijalizaciju zemlje, i to u pravcu visoke tehnologije, kako bi Srbija na taj način poboljšala izvoz.

„Treba usmeriti više pažnje ka jačanju domaćeg preduzetništva. Takođe treba, kroz jačanje nezavisnih institucija i sistemske borbe protiv mita i korupcije, obezbediti uslove da dijaspora stekne poverenje u Srbiju i svoj slobodan kapital krene da plasira na naše tržište“, rekao je Đogović za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, biće neophodna ulaganja u obnovljive izvore energije, projekat hidroelektrane Đerdap 3, solarne kapacitete na jugu zemlje i nuklearnu energiju.

„Mi bez nuklearne elektrane nećemo imati suverenitet nad električnom energijom koja nam je neophodna, posebno u svetlu gradnje kapaciteta AI, koji crpe veliku količinu energije. Tu će biti potrebna određena strateška partnerstva, da li sa Amerikancima, ili postojeće sa Francuzima, to će nova vlast da odluči“, smatra Đogović.

Što se tiče pada stranih direktnih investicija, Đogović kaže da je to globalni trend, jer su kompanije zbog krize na Bliskom istoku i povećanja troškova energenata, dosta uzdržane u ulaganjima.

Za javni dug kaže da je za sada pod kontrolom, a u budućnosti će zavisiti od toga kakav će novi model rasta da se kreira.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da u svakom slučaju treba napustiti ekonomski model da „potplaćujemo“ strane ulagače da dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage.

„‘Podmićivanje’ stranih ulagača zamenili bismo dobrim merama za razvoj domaće ekonomije i boljim korišćenjem domaćih resursa“, kaže on.

Kovačević kaže da treba pretresti ugovore sa stranim ulagačima, utvrditi koliko novca ide u investicije a koliko odlazi na korupciju.

On smatra da na prvo mesto među ekonomskim pitanjima treba staviti makroekonomski aspekt.

„Bilo bi zaista potrebno pojačati poresku upravu, naći određene ljude koji dobro to znaju, da se pročešljaju dokumenti Ministarstva finansija, da se vidi da li statistika koja e objavljuje odgovara stvarnosti. Drugim rečima, proveriti dobro da li je stanje koje nam se predstavljalo takvo, ili nije“, kazao je on.

To je potrebno da bismo videli da li je potrebno da se vrše „krupnija pomeranja u budžetu“ i kako stoji sa dugom prema inostranstvu i ugovorima koji možda nisu plaćeni, rekao je Kovačević.

On smatra da su potrebne promene i u oblasti rudarstva, koje je otvoreno stranim investitorima.

„Mi smo stvarno tešku glupost napravili što smo dali da kopaju kakvom god brzinom hoće, koliko god hoće, a da mi imamo nekih svega pet odsto od svega toga“, rekao je Kovačević.

Šta sa NIS-om, Ekspom i Rio Tintom

Kovačević kaže da će se pitanje NIS-a morati rešavati u okviru ukupne promene spoljne politike.

„Nećemo moći više lagati svakoga okolo da smo im prijatelji i proglašavati da smo neutralni, već ćemo se verovatno morati da se okrenemo članstvu u EU, a u tu svrhu će se verovatno i naći rešenje za NIS“, rekao je on.

Saša Đogović kaže da je Srbija po tom pitanju dovedena u pasivnu poziciju i da će se taj problem rešiti između Rusije i SAD.

„Srbija, ukoliko to poduže bude trajalo, može imati aktivniju ulogu u smislu preuzimanja NIS-a, ali to zavisi od toga koliko je spremna da ulazi u konfrontaciju sa Ruskom Federacijom, a čini mi se da ta spremnost ne postoji“, ocenio je Đogović.

On očekuje da će se, kao i do sada, produžavati licence za rad dok Amerikanci ne naprave dogovor sa Ruskom Federacijom.

Što se tiče Rio Tinta i iskopavanja litijuma, Đogović očekuje da će taj projekat biti stavljen „ad acta“ na duži vremenski period, pogotovo zato što u okviru studentske liste postoje ekološki pokreti koji su protiv iskopavanja litijuma.

Ovaj ekonomista smatra da će međunarodna manifestacija Ekspo 2027 sigurno biti održana, ali da je potrebno već u toku održavanja te izložbe krenuti u promenu ekonomskog modela.

„Da se formira novi model o kom sam već pričao – preduzetništvo, kapital dijaspore, javno-privatne inicijative i realizacija projekata na bazi strateških partnerstava u domenu veštačke inteligencije, energetike i namenske industrije“, rekao je Đogović.

Milan Kovačević ističe da treba i raskrstiti sa dosadašnjom praksom jednokratnih novčanih isplata.

On smatra da postoji monopolsko ponašanje u bankarstvu i među otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda.

„Otkup mnogih stvari zavisi od malog broja ljudi koji se monopolski ponašaju, vrlo malo novca ostane za proizvođače, a oni se bogate“, rekao je on.

Dodaje da treba pokrenuti borbu protiv korupcije, navodeći sa tim u vezi veliku stambenu izgradnju.

„Imamo viška novca, verovatno velikim delom kroz korupciju dobijenog … Veliki broj ljudi akumulira bogatstvo u nekretninama, što pokazuje da ima previše novca u opticaju, koji utiče i na inflaciju“, rekao je Kovačević.

Izvor: N1