Kad leže uplata i u koju banku: U ponedeljak poslednji dan za prijavu za 6.000 dinara

Po 6.000 dinara na račune punoletnih građana u Srbiji trebalo bi da, prema najavama, "legne" počev od 22. septembra. Akcionari Akcionarskog fonda ovu naknadu moći će da podignu bez vremenskog ograničenja, a ostali građani u roku od godinu dana, preciznije - do 1. septembra 2027. godine kada se posebni namenski računi gase, bez obzira da li je novac sa njih podignut ili ne. Takođe, pojedini građani će do svog novca moći da dođu i na bankomatima, ali će veliki deo morati da ide na šaltere - Poštanske štedionice.

Ponedeljak, 21. septembar, poslednji je dan za prijavu punoletnih građana Srbije za naknadu od 6.000 dinara. Prijava je onlajn, na sajtu Trezora (https://idp.trezor.gov.rs/).

Akcionari Akcionarskog fonda se ne prijavljuju

Najveći broj građana ovaj novac dobiće iz Akcionarskog fonda (to su oni koji su stekli besplatne akcije po posebnom zakonu iz 2007), a ostali iz budžeta Srbije.

Oni koji su stekli besplatne akcije po pomenutom zakonu, svojih 6.000 dinara dobijaju po tom osnovu i za tu naknadu ne treba da se prijavljuju.

Tim građanima će novac biti uplaćen na račune koje su prijavili tada, pre skoro dve decenije, prilikom podele besplatnih akcija. Ako su u međuvremenu taj račun ugasili - novac im leže na posebne, namenske račune u Poštanskoj štedionici.

Ko se prijavljuje i kome se gase računi

Ostali punoletni državljani Srbije sa prijavljenim prebivalištem u našoj zemlji za ovu naknadu treba da se prijave elektronskom prijavom preko portala Uprave za trezor, unošenjem matičnog broja i broja lične karte.

Njima novac leže takođe u Poštansku štedionicu na namenski račun.

Ali, za razliku od akcionara Akcionarskog fonda, koji ovih 6.000 dinara mogu da podignu u neograničenom vremenu, ostali građani će, ukoliko do 1. septembra 2027. ne podignu ovaj novac - ostati bez njega.

Naime, Zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu (inače, reč je o leks specijalisu - posebnom zakonu) predviđeno je da se ti namenski računi pogase posle godinu dana od dana stupanja zakona na snagu (zakon je objavljen u Službenom glasniku 31. avgusta 2026, a stupio je na snagu sutradan).

„Banka Poštanska štedionica је dužna da ugasi poseban namenski račun (...) po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona", navodi se.

Oni koji nisu sigurni dali su već upisani u evidenciju Ministarstva privrede kao nosioci prava, na istom portalu mogu da provere da li već imaju taj status ili treba da se prijave.

Ne prijavljuju se penzioneri, zatvorenici, korisnici socijalne pomoći

Za naknadu od 6.000 dinara ne prijavljuju se penzioneri, korisnici novčane socijalne pomoći i lica u zatvorima - njima će naknada od 6.000 dinara biti isplaćena bez podnošenja prijave, takođe na račune u Poštanskoj štedionici.

Ovde se pravi razlika između penzionera koji inače primaju penziju preko Poštanske štedionice - njima novac leže na tekuće račune i moći će da ga podignu i na bankomatima.

Ostali će morati da stanu u red pred šalter Poštanske, što pravi problem najstarijim građanima koji su teško pokretni.

U Srbiji, inače, prema poslednjim podacima fonda PIO ima ukupno 1,67 miliona penzionera.

Šta je sa naslednicima

Akcionara Akcionarskog fonda inicijalno je bilo 4,8 miliona.

Neki od njih su preminuli, a pravo na novčanu naknadu i vlasništvo nad besplatnim akcijama (jer nisu mogle da se prodaju akcije ovog fonda, kao ni akcije Telekoma Srbija) nasledili su naslednici.

Koliko sada tačno ima akcionara Akcionarskog fonda nije poznato jer Centralni registar hartija od vrednosti nije objavio knjigu akcionara ni za jedno preduzeće za koje su deljene besplatne akcije građanima.

U javnosti se, međutim, pojavila dilema kako će naslednici podizati ovu naknadu od 6.000 dinara.

Prema dostupnim informacijama, kako je objavio Euronews 10. septembra, novac se uplaćuje na račun lica koje je prvobitno steklo status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije, a ne direktno na račun naslednika, bez obzira na to da li je nasledstvo sprovedeno u Centralnom registru hartija od vrednosti.

Naslednici novac podižu takođe u banci Poštanska štedionica, ali uz podneto rešenje o nasleđivanju u kojem mora da bude navedeno pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija koje je ostavilac stekao upisom u evidenciji nosilaca prava na besplatne akcije.

"Ukoliko u rešenju o nasleđivanju nije, kao imovina, navedeno pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija koje je ostavitelj stekao upisom u evidenciji nosilaca prava na besplatne akcije, naslednici moraju pokrenuti postupak raspravljanja naknadno pronađene imovine", naveli su za Euronews Srbija u Ministarstvu finansija.

Tek nakon završetka tog postupka, naslednik uz prilaganje na uvid lične karte i dopunskog rešenja o nasleđivanju, može da raspolaže nasleđenom novčanom naknadom u iznosu od 6.000 dinara.

Problem je, međutim, što su rešenja o nasleđivanju, kada je reč o besplatnim akcijama i pravu na naknadu, različita od suda do suda i notara.

Dva suda - dva različita rešenja

Tako u dva sudska rešenja - jednom iz Beograda, drugom iz Pančeva - stoje potpuno različiti navodi kada je reč o nasleđivanju besplatnih akcija i prava na naknadu.

U slučaju ostavinske rasprave jednog preminulog u rešenju u koji je redakcija portala N1 imala uvid stoji sledeća formulacija: "Sredstva po osnovu izvoda stanja računa finansijskih instrumenata klijenta na dan (...) Centralnog registra za depo i kliring HOV".

U slučaju ostavinske rasprave drugog preminulog (rešenje takođe dostupno redakciji N1), pak, piše ovako:

"Pravo na novčanu naknadu iz sredstava koja se ostvaruju prodajom akcija, odnosno udela evidentiranih u Privatizacionom registru i podelu akcija bez naknade svakom od preduzeća, odnosno privrednih društava, određenih Zakonom o pravu na besplatne akcije (...)".

Koliko košta dopunsko rešenje kod notara

Inače, prema važećoj Javnobeležničkoj tarifi, za dopunsko rešenje o nasleđivanju "nagrada notaru se plaća prema naknadno utvrđenoj vrednosti novonađenog dela zaostavštine".

S obzirom da je naknadno utvrđena vrednost novonađenog dela zaostavštine 6.000 dinara, reč je o najnižoj naknadi u bodovima - ukupno 20.

Vrednost jednog boda je 150 dinara bez PDV, što znači da će naslednik notaru za dopunsko rešenje sigurno platiti bar ovih 3.600 dinara sa porezom.

Međutim, plaćaju se i troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine, što u smislu ove tarife, predstavljaju, kako se navodi - troškove dostavljanja poziva i pismena strankama, poreskim organima i sudu.

"Troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuju se u fiksnom iznosu, u visini od 3 boda po svakoj stranci koja učestvuje u postupku", stoji u javnobeležničkoj tarifi.

Koliko je to ukupno novca

Podsetimo, kada je najavljena podela naknade od 6.000 dinara punoletnim građanima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će biti ukupno 7.668.000 isplata (RTS, jul 2026).

Za to je potrebno 46 milijardi dinara.

Kao što je portal N1 već pisao, prema finansijskim izveštajima Akcionarskog fonda za prošlu godinu, "u skladu sa Zaključkom Vlade od 16.oktobra 2025", u 2025. godini oročena su slobodna finansijska sredstva u iznosu od 27,5 milijardi dinara. Ako pretpostavimo da ovo oročenje još traje, reč je i o većem iznosu.

Uz to, na tekućim računima Akcionarski fond je na kraju 2025. imao ukupno 492.398.000 dinara.

Kada se ovo sabere, dolazimo do iznosa od skoro 28 milijardi dinara (27,99 milijardi dinara) "živog novca" kojim raspolaže Akcionarski fond.

Kada na to dodamo još najavljenih 150 milona evra iz budžeta (oko 17,6 milijardi dinara), dobijamo ukupno 45,6 milijardi dinara.

Izvor: N1