Ziđin sprema kopanje novog rudnika na samo tri kilometra od izvora pijaće i termalne vode: Vlada odobrila pre provere uticaja na životnu sredinu i stanovništvo

Kineska kompanija Ziđin Majning (Serbia Zijin Mining) priprema se da kopa rude, bakar i zlato u okolini grada Zaječara, u okviru rudnika “Malka Golaja”. Stručnjaci upozoravaju da će kopanje ovih ruda ugroziti izvore termalne i pijaće vode u Gamzigradskoj banji jer se planira kopanje na dubini od čak 2.200 metara. Ministarstvo rudarstva i energetike zasad je izdalo dozvole samo za pristupne puteve, ali meštani tvrde da je nakon ilegalnog krčenja šume, krenulo i kopanje.

Na sajtu opštine Bor, 20 jula. ove godine objavljen je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa "Čukaru Peki" i "Malka Golaja". Ovim planom se predviđa dalji razvoj rudarske proizvodnje u okolini Bora i Zaječara, a uvid će trajati do 3. avgusta.

Kao se vidi iz priložene dokumentacije, rudnik “Malka Golaja” je zapravo produžetak “Čukaru Peki”. Kineska kompanija Ziđin Majning, koja je naručilac ovog plana, namerava izgradnju novog rudnika, topionice i prateće infrastrukture.

U Planu takođe piše da će pomenuta kompanija uspostaviti zone u kojima bi, ukoliko stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, moglo doći do preseljenja stanovništva.

Međutim, meštani Zaječara i okoline, ne žele da se sele.

“Sve što sada rade po pitanju Golaje je na brzinu, kako građani ne bi mogli da reaguju na njihove manipulacije. Ne želimo da se selimo odavde, nismo mi isto što i Bor, grad koji je i podignut u svrhu rudarenja. Naš gradonačelnik kaže kako neće ništa kopati, a oni već buše. Ziđin Majning već kopa, iako za to nema dozvole. Ministarstvo rudarstva im je odobrilo samo izradu pristupnih puteva, ali oni uveliko obavljaju građevinske radove i spremaju bušotine. Ušli su na mnogo veću površinu nego što piše na njihovim tablama”, kaže za Nova.rs. inženjer šumarstva Dejan Vučković, iz Centra za zaštitu Biosfere.

Iz ovog Udruženja prijavili su Srbija Ziđin Majning zbog nezakonitog krčenja šuma i povećanog obima istražnih radova na Malkoj Golaji, nakon čega je doneto Rešenje o zabrani. Republička šumarska i lovna inspekcija je potom 12. juna naložila kompaniji hitnu obustavu korišćenja šuma na toj lokaciji, do usklađivanja sa odredbama Zakona o šumama.

Nezakonito krčenje šume

Protiv kompanije Srbija Ziđin Majning i odgovornog podneta je i prijava za privredni prestup OJT u Zaječaru na osnovu povrede člana 9. stav 1. Zakona o šumama, stoji u obrazloženju lovnog inspektora.

“Poslali smo prijavu jer su 11,5 hektara šume raskrčili. Prestali su sa krčenjem tek kad je stigla zabrana, a sad tu vrše građevinske radove. Niko ne zna šta rade, ali za to sigurno nemaju dozvole. Reč je o šumskom i poljoprivrednom zemljištu, na kojem nije urađena prenamena i tu ne bi smelo ništa da se gradi. Ugroženi su i izvori termalne i pijaće vode Gamzigradske banje, koja je udaljena samo tri kilometra od planiranih bušotina, a o čemu stanovništvo niko ne obaveštava. Iz kompanije Ziđin Majning rade bušotine do 2.200 metara, a kako smo čuli naišli su i na toplu vodu, koja ide 500 kubika na sat”, naglašava Vučković.

Inače, plan za kopanje novih rudnika obuhvata delove teritorije gradova Bor i Zaječar. U Zaječaru katastarsku opštinu Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan. U Boru katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delove katastarskih opština Brestovac i Šarbanovac.

Plan predviđa razvoj tri ključne celine: podzemnog rudnika Čukaru Peki (Donje ležište), novog rudnika bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nove metalurške topionice na području Bora, kao i infrastrukturne koridore koji će povezivati ova postrojenja. Planirani razvoj definisan je do 2050. godine, dok je prva faza realizacije predviđena do 2035.

Deo dokumnta tiče se i zone neposrednog i posrednog uticaja rudarskih aktivnosti.

“U tim područjima biće, kako se navodi, uspostavljen poseban režim monitoringa zbog mogućeg sleganja zemljišta, uticaja na podzemne vode, vazduh, zemljište, kao i zbog buke i prašine. Planska rešenja za ovu zonu predstavljati osnov za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, koja uključuju i preseljenje stanovništva ako stručne analize potvrde da nije moguće obezbediti prihvatljive uslove za život ili bezbednost”.

Takođe, Plan prvi put obuhvata i razvoj rudnika Malka Golaja, koji se nalazi administrativno na teritoriji grada Zaječara. Prema dokumentaciji, ovo nalazište poseduje značajan potencijal bakra i zlata i biće funkcionalno povezano sa rudarskim sistemom Bora i budućom topionicom. Na ovom prostoru predviđena je izgradnja rudarskih objekata, odlagališta, infrastrukturnih koridora i pratećih sadržaja.

Pre pomenutog Plana, u Beogradu je 18. juna doneta Odluka, koju je potpisao potpredsednik Vlade Siniša Mali. Po ovoj Odluci definiše se Nacrt prostornog plana, a predviđa i da se radi Strateška procena uticaja na životnu sredinu i Studija zaštite nepokrentih kulturnih dobara.

“Studija uticaja na sredinu trebalo je da bude odmah urađena, pa tek ako se proceni da nema mogućnosti od ugrožavanja i negativnih uticaja, da se radi Prostorni plan. To je, nažalost, sve urađeno obrnutim redom”, kaže za Nova.rs prof. Zoran Stevanović, hidrogeolog sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Međutim, zabrinjavajuće je to što je Odluka o izradi PPPPN za kompleks ,Čukaru Peki‘ i ,Malka Golaja‘ doneta svega nekoliko dana nakon što je Republička šumarska i lovna inspekcija naložila kompaniji Serbia Ziđin Majning hitnu obustavu korišćenja šuma na toj lokaciji.

Izvor: Nova.rs