Zašto je cena peleta skočila - ima li ga dovoljno i šta se očekuje: Ko je iskoristio strah kupaca?

Trenutno nema lista čekanja za pelet, rekao je profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić i poručio potrošačima da ne uzimaju kredite za nabavku ovog energenta po ovako visokim cenama. Dodaje i da je optimista po pitanju cene, te da se nada će u predstojećim nedeljama biti dobrih vesti za potrošače.

"Koga zmija ujede i guštera se plaši" - kaže naša stara narodna izreka. Tako, ove godine, poučeni lošim iskustvom iz prethodne grejne sezone, koju su obeležile nestašice i nagli skok cena peleta, svi oni koji se greju ovim energentom probleme su pokušali da preduprede.

Završetak prošlogodišnje grejne sezone i stabilizacija tržišta u maju, za mnoga stovarišta označio je početak perioda u kojem će im biti pune ruke posla, jer su oni koji koriste pelet u velikom broju počeli da naručuju ovaj energent za iduću sezonu.

To je poslednjih nedelja dovelo do rasta cena peleta, iako je leto tradicionalno period godine kada je kupovina ovog energenta najisplativija. Trenutni raspon cena na većini stovarišta u zemlji kreće se između 40 i 44 hiljade dinara za tonu.

I dok upućeni u funkcionisanje tržišta peleta ocenjuju da je rast cene bez osnova, a pojedini pominju i mogućnost da država reaguje ograničavanjem cene, Ministarstvo rudarstva i energetike po ovom pitanju se do sada nije oglašavalo. U pokušaju da saznamo koje će korake država preduzeti, portal N1 je kontaktirao resorno ministarstvo, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Rast cena u ovom trenutku neopravdan

Sa druge strane, profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, koji je i jedan je od vodećih eksperata u Srbiji u oblasti drvne energije, trgovine drvetom i proizvodima od drveta za portal N1 objašnjava razloge koji su doveli do, za ovaj period godine, neuobičajenog skoka cena, o očekivanjima za naredne mesece, ali i potrošačima daje savete na šta da obrate pažnju.

Glavonjić ističe da je rast cena u ovom trenutku neopravdan, jer je prouzrokovan povećanom tražnjom, a ne nestašicom ove vrste ogreva.

„Mnogi potrošači, poučeni iskustvima iz prethodnih godina, kada je u oktobru i novembru dolazilo do naglog skoka potražnje, pa čak i nestašica, što je bilo praćeno i naglim povećanjem cena peleta, ove godine su krenuli ranije u nabavku. To su iskoristili i proizvođači i trgovci da neopravdano i neosnovano povećavaju cene. I proizvođači i trgovci su izgubili meru i orijentire vezano za visinu cene i, na neki način, kaznili potrošače zato što su ove godine krenuli u nabavku peleta na vreme”, kaže on ističući da to nije ni pošteno, ni korektno prema potrošačima.

Povodom navoda da su se pojavile liste čekanja, ističe da su to nespretne interpretacije postojećeg stanja. Tvrdi da je snabdevenost tržišta drvnim peletom dobra i da potrošači ne treba da strahuju da će biti nestašica.

“Zbog povećane potražnje za peletom, na nekim stovarištima koja u svom asortimanu imaju 15 vrsta peleta različitih proizvođača, u svakom trenutku se nalazi između sedam i osam različitih vrsta, tako da potrošači mogu da ga kupe u neograničenim količinama. Ukoliko, pak, potrošači žele pelet baš nekog proizvođača, koga u tom trenutku nema na stovarištu, on stiže za do pet radnih dana. Na nekim manjim stovarištima povremeno se dešavaju problemi u snabdevanju, ali je to rezultat slabe ekonomske snage tih stovarišta i loše organizacije u planiranju nabavke, a ne nedostatka peleta”, objašnjava on.

"Potrošači ne treba da uzimaju kredite za nabavku peleta"

Potrošačima poručuje da ne uzimaju kredite za nabavku peleta po ovako visokim cenama, ističući da je optimista i da se nada da će u narednim nedeljama biti dobrih vesti za potrošače po tom pitanju.

„Očekujem da će u narednim nedeljama biti organizovani sastanci proizvođača, trgovaca, Ministarstva, Privrednom komorom Srbije, tržišnom inspekcijom, kako bi se razgovaralo o načinu na koji treba vratiti cene na ekonomski opravdan nivo i za proizvođače, i za trgovce, i za potrošače. Razgovaraće se o tome šta treba da se uradi kako bi potrošači bili zaštićeni od neopravdano i neosnovano visokih cena”, kaže on.

Do tada, potrošačima savetuje da prate cene.

“Pre nego što krenu u nabavku peleta treba da provere cene na različitim stovarištima, jer pelet jednog istog proizvođača na različitim stovarištima ima različitu cenu. Ta razlika u ceni nekada bude i 2.000 do 3.000 dinara po toni”, kaže profesor.

Da li će država ograničiti cene?

Na najave da, ukoliko cene nastave nerealno da rastu, nije isključeno da je država uredbom ponovo ograniči, profesor Glavonjić je mišljenja da u ovom trenutku postoje i drugi mehanizmi koje je potrebno iscrpeti pre nego što se počne razmišljati o ograničenju cena.

“Pre toga potrebno je razgovarati, potrebno je saslušati i proizvođače, i trgovce, i snabdevače drvnom sirovinom naših domaćih fabrika i u jednom konstruktivnom razgovoru doći do dogovora o tome koja je to ekonomski opravdana cena koja bi bila prihvatljiva i za proizvođače i trgovce s jedne strane, ali i za potrošače sa druge strane. Država upravo ima tu vrstu uloge u ovakvim situacijama da svojim autoritetom doprinese, pre svega, zaštiti potrošača”, zaključuje profesor.

Izvor: N1