Vujović: Političko pitanje ključno za osnivanje avio-kompanije na Kosovu

Najveća prepreka za osnivanje avio-kompanije na Kosovu ne mora da bude nedostatak novca, aviona ili stručnog kadra, već politički i međunarodni status takvog prevoznika, koji bi mogao da utiče na njegovo funkcionisanje u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, ocenjuje za Kosovo onlajn Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a i osnivač Centavije.

Osnivanje nacionalne avio-kompanije danas više nema značaj kakav je imalo u prošlosti, kada je predstavljalo i simbol državnosti, kaže Vujović.

„Nekada je, na primer, u prvoj polovini prošlog veka, kada se Afrika oslobađala, ključna stvar bila da se naprave zastava, himna i avio-kompanija. Svako je imao svoju avio-kompaniju i država se time legitimisala kao da postoji. Taj princip i taj mentalitet odavno su ukinuti. Ispostavilo se da je to jako skupo, neracionalno i da ne donosi ništa“, objašnjava Vujović.

Iskustvo u osnivanju Centavije, koju je pokrenuo sredinom 2000-ih godina, pokazalo mu je da ni dobro pripremljen poslovni i operativni projekat ne garantuje opstanak kompanije ukoliko postoje političke prepreke.

„Sve smo uradili, što bi se reklo, po knjizi, kako struka kaže. Međutim, nismo predvideli političke momente koji su u tom trenutku bili prisutni“, kaže Vujović.

Centavija je, objašnjava, ušla u svojevrsni sukob interesa sa tadašnjim nacionalnim prevoznicima, JAT-om i Montenegro Airlinesom.

„Praktično, ta kompanija koju smo napravili bila je kao onaj petao koji ranije počne da kukuriče pa završi u loncu, jer smo bili u klinču između nacionalne kompanije, tada moje bivše, JAT-a, s jedne strane i Montenegro Airlinesa s druge. Te dve kompanije tada su bile deo još jedne zajedničke države, a mi smo bili kao treće, potpuno neželjeno dete“, slikovito opisuje Vujović.

Iako je Centavija dobila dozvole za letenje ka zapadnoj Evropi i odgovarajuće sertifikate Evropske zajednice, to nije bilo dovoljno da obezbedi nesmetano poslovanje.

„To što smo dobili dozvolu da letimo ka zapadnoj Evropi i dobili sve sertifikate Evropske zajednice nije nam pomoglo da održimo saobraćaj Beograd–Tivat, na primer“, ističe on.

Govoreći o mogućnosti osnivanja avio-kompanije na Kosovu, Vujović ne isključuje da bi mogli da se obezbede finansijski, tehnički i kadrovski resursi, ali smatra da je pre svega potrebno razjasniti političke i međunarodne okolnosti u kojima bi takav prevoznik poslovao.

„Ko osniva kompaniju? Sa kakvim sertifikatima će se ta kompanija pojaviti? Kako izgleda kompanija koja nosi ime Kosova i ima AOC Kosova u odnosu na zemlje koje nisu priznale Kosovo? Šta to znači? Kakve će biti reperkusije? Kako će se kretati i šta će biti sa iznajmljivanjem dela opreme ili čak aviona od nekog trećeg, što će vam se tokom saobraćaja sigurno dogoditi? Kako će se to odraziti na funkcionisanje kompanije? To je jedno od prvih pitanja“, objašnjava Vujović.

AOC je sertifikat kojim se potvrđuje da avio-kompanija ispunjava uslove za obavljanje vazdušnog saobraćaja. Vujović ukazuje da bi status takvog sertifikata i mogućnost njegovog priznavanja u državama koje ne priznaju Kosovo mogli da utiču na poslovanje prevoznika, uključujući i korišćenje aviona i druge opreme iznajmljene od stranih kompanija.

Pored političkih, neophodno je razmotriti i ekonomske okolnosti. Vujović upozorava da osnivanje avio-kompanije zahteva velika ulaganja, bez obzira na to da li je reč o javnom ili privatnom kapitalu.

„To je jako skup sport. Ko se opredeli da ulaže u to mora da uloži dosta para, bilo da je vlada, bilo da je privatni kapital. Privatnik će tri puta da razmisli da li će da se zaleti u takav jedan lep posao. To lepo zvuči, fino je slikati se, lepo je leteti na razne destinacije, međutim, to je jako skupo“, kaže on.

Prema njegovim rečima, pronalaženje pilota, inženjera, kabinskog osoblja i komercijalista jeste važan deo priprema, ali nije najveći problem.

„Pribaviti inženjere, komercijaliste, stjuardese, pilote – to je manji deo. Nije jednostavno, ali to se radi. Međutim, obezbediti politički okvir i da vas tretiraju ravnopravno kao bilo koju drugu kompaniju u Evropi, to treba prethodno raščistiti pre nego što bilo kome padne na pamet da pravi avio-kompaniju“, zaključuje Vujović.

Izvor: Danas.rs