Vlada pokrenula izradu Prostornog plana područja posebne namene za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki” i „Malka Golaja” - Eko Istok poziva javnost da se uključi

Udruženje Eko Istok obaveštava javnost da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”.

Prema njihovim rečima Odlukom je predviđeno da plansko područje obuhvati delove teritorije gradova Bor i Zaječar, i to u Zaječaru celu katastarsku opštinu Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan, a u Boru cele katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delove katastarskih opština Brestovac i Šarbanovac.

Prema objavljenoj odluci, donetoj u Beogradu 18. juna 2026. godine, koju je potpisao potpredsednik Vlade Siniša Mali, konačna granica obuhvata biće definisana Nacrtom prostornog plana. Rok za izradu Nacrta je 12 meseci od dana stupanja odluke na snagu, a Nacrt će biti izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u zgradama gradskih uprava Bora i Zaječara.

Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje privredno društvo Serbia Zijin Mining d.o.o. Bor, dok je nosilac izrade Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Odlukom je predviđeno i da se za ovaj plan radi Strateška procena uticaja na životnu sredinu, kao i Studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

"Posebno zabrinjava to što je odluka o izradi PPPPN za kompleks „Čukaru Peki” i „Malka Golaja” doneta svega nekoliko dana nakon što je Republička šumarska i lovna inspekcija, postupajući po prijavi Centra za zaštitu biosfere Balkan zbog krčenja šume i povećanog obima istražnih radova na Malkoj Golaji, naložila kompaniji Serbia Zijin Mining d.o.o. hitnu obustavu korišćenja šuma na toj lokaciji. Inspekcija je, prema dostupnim informacijama, utvrdila da na ovom području nedostaje 11,49 hektara drvene mase, kao i da je posečena drvna masa gurana i zatrpavana građevinskim mašinama. Najavljeno je i podnošenje prijave za privredni prestup protiv kompanije Serbia Zijin Mining d.o.o. i odgovornog lica Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru", objašnjavaju iz EKO Istoka.

Malka Golaja se nalazi na oko 7 kilometara od Zaječara, grada sa oko 40 javnih česama dubinske pitke vode, kao i na oko 3,5 kilometra od Gamzigradske Banje i termalnih izvora u Nikoličevu. U neposrednoj blizini, na samo 6 kilometara nalazi se i arheološki kompleks Felix Romuliana – Gamzigrad, carska palata pod zaštitom UNESCO-a, jedno od najznačajnijih kulturnih dobara u ovom delu Srbije.

Na prostoru Malke Golaje nalazi se i tvrđava Kravarnik, jedan od osam bastiona zaječarskih tvrđava, što dodatno pokazuje da ovo područje nije važno samo iz ugla prirode i zdravlja ljudi, već i kao prostor kulturnog i istorijskog nasleđa.

Eko Istok podseća da je upravo na području Malke Golaje krajem aprila ove godine u sklopu istraživanja biodiverziteta koje udruženje sprovodi pronađena velika mužica, retka i zaštićena biljka za koju se smatralo da je izumrla u Srbiji.

"Ovo otkriće, zajedno sa drugim nalazima stručnjaka na terenu, pokazuje da je čitavo područje izuzetno bogato biodiverzitetom i da se odluke o njegovoj budućnosti ne smeju donositi bez ozbiljnih analiza, javne rasprave i uključivanja nezavisne struke", kažu oni.

Zbog toga Eko Istok poziva građane, stručnu javnost, biologe, hidrogeologe, urbaniste, pravnike, arheologe, ekološka udruženja, lokalne zajednice i sve zainteresovane pojedince da prate ovaj proces i da se blagovremeno uključe.

"Posebno je važno da se već sada analiziraju granice obuhvata, planski osnov, strateška procena uticaja, uticaji na podzemne i površinske vode, javne česme, banje, zemljište, vazduh, šume, biodiverzitet, kulturna dobra i zdravlje stanovništva", preciziraju oni.

Eko Istok će nastaviti da prati izradu ovog planskog dokumenta i obaveštava javnost o svim fazama u toku izrade i javnim uvidima koji prate ovaj proces.

"Smatramo da ovako važni planovi ne smeju prolaziti daleko od očiju građana, jer se njima dugoročno odlučuje o prostoru u kome živimo, vodi koju pijemo, prirodi koju nasleđujemo i kulturnom nasleđu koje smo dužni da sačuvamo", zaključuju iz EKO Istoka.