U Ukrajini "tituški", u Srbiji "ćaci": Na koga se vlast ugledala u angažovanju kriminalaca i huligana

Ko su nasilnici sa debelim krimilalnim dosijeima, koji godinama rade u interesu vladajuće Srpske napredne stranke? Da li je angažman kriminalaca i fudbalskih huligana koncept koji je nastao u Srbiji, ili postoji udžbenik koji je odavno napisan u Moskvi. Koje su glavne lekcije koje je srpska vlast primenila, a u čemu je to učenik prevazišao učitelja?

Tik pred veliki studentski skup u Beogradu 15. marta nikli su prvi šatori u Pionirskom parku. U njih su se navodno uselili studenti, a ko su pravi žitelji ovog kampa mogli smo da vidimo na sam dan protesta.

Kapuljače, kačketi i hirurške maske na licima postale su paramilitarna nošnja i u srpskom predizbornom folkloru.

"Ovde imamo neku ekipu. Nenamo pojma ko su. Imaju čudan autfit", komentariše građanin batinaše snimljene na izbori dan u Kosjeriću.

Nabildovani maskirani ljudi sa debelim kriminalnim dosijeima kategorija su koju obilato koriste diktatori širom Istočne Evrope - od Ukrajine i Gruzije pa sve do Srbije.

"Vučićeva 'ćaci garda' su u stvari ukrajinski Tituški - njihov zbor koji je čuvao Janukoviča na Majdanu", kaže novinar i politikolog Boris Varga.

Tituški su paravojna struktura koja diktatorima služi za prljave poslove poput zastrašivanja i prebijanja demonstranata, i dobila je ime po mladom MMA borcu Vadimu Titušku.

Tituški su čak i palili opozicione skupove u Ukrajini - a po pravilu, policija se nije mešala.

Ljudi sličnog profila odvlačili su novinare i građane sa inauguracije predsednika Vučića, nosili fantomke dok su rušili u Savamali, i fizički nasrtali na učesnike antivladinih protesta.

U skorije vreme, bez ikakvog mešanja policije, ispaljivali su vatromet na demonstrante u Vrbasu.

U Ukrajini se zovu "tituški", a u Srbiji "ćaci", termin koji je vlast preuzela pa ga koristi u svom rečniku.

"Ja ću da nosim bedž, ako vama ne smeta. Ja ću da napravim bedž za sebe 'I ja sam ćaci'", rekao je Vučić 13. marta.

Bedž sa jednostavnim ćiriličnim slovom "Ć" nosio je i lider vladajuće stranke Miloš Vučević, dok su tituški u Ukrajini na maskama nosili ćirilično "P", protestujući u znak podrške proputinovskom političaru Viktoru Medvedčuku.

Nijedan od njih tu nije besplatno. Odgovorni novinari razotkrili su tu identičnu šemu i u Ukrajini i u Srbiji.

U Ukrajini su novinari otkrili oglase "rad na mitinzima" na internetu, po ceni od 200 grivni.

"Traže se mladići, iskustvo u sportu je prednost", navodi se na oglasu, a na pitanje šta treba da rade, odgovaraju "za vlast, za predsednika".

Tako je je novinar N1 telefonom razgovarao sa koordinatorkom agencije za statiste u Pionirskom parku, gde kaže: "Ovo su studenti, da ti kažem, plaćeni, sede, leže k'o mečke, imaju šator, međutim neće da mi kažu cenu. Ja moram da pozovem drugu grupu da vidim da te uključim. Mislim da je 8.000".

Za osam hiljada dinara, izgleda, kupuje se sloboda.

"Postao je simbol otpora, simbol slobode. Najslobodnije mesto u srcu Evrope", rekao je Vučić govoreći o Ćacilendu.

Najslobodnije mesto u kom zakoni ne važe, a koji je, smatra bivši profesor moskovskog univerziteta, tu sa predumišljajem.

"Ja ga nazivam Antimajdan kampom, zato što to izgleda kao nešto iz priručnika ruskih tajnih službi - kako da osujetite bilo kakvu vrstu narodnog bunta, narodne revolucije, tako što ćete ispred glavnih političkih institucija u zemlji napraviti određen kamp, ispuniti ga tim kriminalnim elementima i bukvalno preduprediti bilo kakva zauzimanja tih institucija od strane građana", smatra politikolog i bivši profesor Aleksandar Đokić.

Niko od predstavnika vlasti nije ovako obrazložio postojanje paravojnog kampa. Zvanična linija je da su to i dalje studenti. Ipak, ideološki otac predsednika države nema dlake na jeziku.

"Trebalo je preduhitriti ovu blokadersku bandu, jer bi u protivnom, oni zauzeli. I to bi bilo kao ono što se desilo u Kijevu", rekao je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

Da li je vlast u Srbiji uspela da ode i korak dalje u odnosu na najluđe snove iz Kremlja?

"Ipak, u Srbiji je Vučić uspeo da od ćacija, posebno kriminalaca, uspeo da stvori daleko jaču paravojsku i da je pretvori u svoje pretorijance, dok su demonstranti u Kijevu uglavnom bili nadmoćniji u odnosu na Tituške, državne batinaše. Možemo da zaključimo da uče i diktatori na nekom tuđem gorkom iskustvu", ističe Varga.

Poput srpskog, i ruski predsednik je koristio pomilovanje kao politički alat - na primer, oslobodio je krivičnog gonjenja pojedine tajkune bliske vlasti. Njegov srpski kolega pomilovao je i nasilnike iz svojih redova - one koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu. Tako su srpski "tituški" postali "heroji".

Izvor: N1