"Sudovi nisu dužni da budu hrabri — ali jesu dužni da budu nezavisni": Šta piše u žalbi koalicije Promena u koju verujemo koju je Viši sud odbio

Na osnovu čl. 85 Zakona o lokalnim izborima, podnosimo blagovremenu i žalbu dozvoljenu protiv rešenja Gradske izborne komisije Zaječar I broj: 013-222/2025 od 08.07.2025. godine, zbog toga što: u postupku donošenja nije postupljeno po pravilima postupka i nije pravilno primenjen zakon", navodi se u žalbi protiv rešenja GIK-a, Višem sudu u Zaječaru koju je ispred koalcije "Promena u koju verujemo", podneo advokat Goran Kalčević.

U obrazloženju se kaže

Pobijanim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca izborne liste: KOALICIJA PROMENA U KOJU VERUJEMO – IZBORNA LISTA PROMENA U KOJU VERUJEMO - UGLjEŠA ĐURIČKOVIĆ – DRAGANA RAŠIĆ, koju zastupa Goran Kalčević iz Zaječara, od 07.07.2025. godine, na ukupni izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Zaječara održanih 8. juna 2025. godine.

Povodom gore navedenog rešenja, ukazujujemo da su gradska izborna komisija (GIK) i sud propustili da u okviru ovog postupka cene suštinske navode i dokazne predloge koji se odnose na zakonitost i legitimitet izbornog procesa, odnosno na pravo glasa lica čija je izborna aktivnost predmet sporenja.

Naime, uz prigovor koji je prethodio ovoj žalbi, dostavljena su imena 31 lica koja nisu ispunjavala zakonom propisane uslove za učešće na lokalnim izborima – konkretno, da nisu imali prijavljeno prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, već isključivo boravište, a koja su glasala na izborima. Gik i Sud su do sada tu činjenicu u potpunosti zanemarili, iako su imali i ovlašćenja i instrumente da pribave podatke o statusu ovih lica i time doprinesu rasvetljavanju zakonitosti izbornog procesa.

Umesto toga, gik i sud su se opredelili za formalistički pristup, izbegavajući suočavanje sa suštinskim pitanjem koje dotiče samu srž demokratskog poretka. Takav pristup, iako možda u procesnoj ravni formalno održiv, u svojoj suštini vodi ka degradaciji izbornog prava, a time i ka podrivanju poverenja građana u institucije, a posebno u sudsku vlast kao poslednji stub pravne sigurnosti.

Sa dužnim poštovanjem prema sudu kao instituciji, još jednom pozivamo sud da ispravi svoj propust, koji je veći od pravne greške i koji predstavlja propuštanje istorijske i javne odgovornosti da se izborna volja građana zaštiti ne samo u pogledu forme, već i u pogledu suštine i postupi u skladu sa svojom ustavnom i zakonskom ulogom, jer pravo glasa nije puka evidencija u biračkom spisku, to je institucionalizovani izraz pripadnosti lokalnoj zajednici, i kao takav, zahteva najviši stepen kontrole. Prema tome, ne tražimo ništa više od onoga što sudu po zakonu stoji na raspolaganju – da službenim putem, preko nadležnih organa, utvrdi da li su navedena lica imala prijavljeno prebivalište na teritoriji lokalne samouprave na dan izbora. Ta provera je jednostavna, objektivna i nedvosmislena, i njeno sprovođenje bi otklonilo svaku sumnju u regularnost izbornog procesa, čime se ne štiti samo konkretno biračko pravo, već i institucionalno dostojanstvo suda.

U tom kontekstu, dužni smo da obavestimo sud da smo, pre podnošenja ovog pravnog sredstva, iscrpeli sve raspoložive pokušaje da do potrebnih informacija dođemo redovnim institucionalnim putem. Obraćali smo se nadležnim organima, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU Zaječar, tražeći podatke o prijavljenom prebivalištu spornih lica. Umesto saradnje, suočili smo se sa opstrukcijom, odugovlačenjem i otvorenim odbijanjem da nam se omogući uvid u podatke koji su od javnog interesa.

Takav postupak predstavlja nedopustivu institucionalnu blokadu, kojom se svesno onemogućava efikasna zaštita izbornog prava. I upravo zato, pozivamo sud da ne prepusti utvrđivanje istine institucijama koje ćute, već da sam, u granicama svoje nadležnosti, učini ono što drugi nisu hteli — da proveri, utvrdi i preseče svaku sumnju u legitimnost izbornog procesa. Jer istina je dužnost svake vlasti — a sudska vlast je poslednja koja ima priliku da pokaže zašto postoji.

Iako su temelji zaječarskog sudstva postavljeni još maja 1833. godine, dakle pre 192 godine, svesni smo da u ovom političkom trenutku ne postoji stvarna očekivanost pozitivne sudske odluke. Ipak, ovu žalbu podnosimo kao dokument vremena — uvereni da će, u nekom budućem trenutku, kada javnosti postanu dostupni puni podaci o stvarnom prebivalištu spornih lica, biti jasno da je ovaj sud odlučivao bez volje da istinu utvrdi, i time sebe doveo u položaj da mu sudi javnost, ako već ne zakon.

Dakle, ova žalba je i pravni i moralni akt. Podsećamo da sudovi nisu dužni da budu hrabri — ali jesu dužni da budu nezavisni. A kada sudovi već nisu hteli da znaju istinu — moraće da je sačekaju.

Sa svim navedenim, a imajući u vidu težinu propusta, upornu institucionalnu ćutnju i nespremnost nadležnih organa da utvrde činjenično stanje od presudnog značaja za izborni proces, predlažemo da sud usvoji ovu žalbu, preinači ožalbeno rešenje i donese odluku kojom se poništavaju rezultati izbora u celini. Takav ishod nije samo posledica pravnih argumenata, već nužnost koja proističe iz odbrane legaliteta i demokratskog poretka. Jer, kada su činjenice sistematski prikrivane, kada je izborna volja pod ozbiljnom senkom neregularnosti, a kada je sud poslednja institucija koja tu senku može da razagna – onda ne postoji nijedan pravni razlog da se rezultati takvih izbora održe na snazi.

Time bi sud ne samo izvršio svoju dužnost, već bi poslao jasnu poruku da nijedan mandat koji počiva na sumnji nije vredniji od poverenja u pravdu. A poverenje u pravdu gradi se odlukama.

U tom smislu, ova žalba predstavlja i poziv na odgovornost, ne samo u pravnom smislu, već i u društvenom, jer kada se utvrdi istina ko je zapravo imao pravo glasa, sud će se suočiti sa sudom javnosti, koji ne zavisi od privremene političke volje, već od trajnih vrednosti pravde i legitimiteta.