Studentkinja: Prva sam žrtva Pegazusa u 2026. godini, narušena privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala

Studentkinja Jelena Kontić je na konferenciji studenata u blokadi, na kojoj je rečeno da je Jelena bila jedna od žrtava prisluškivanja odnosno da je na njenom telefonu instaliran Pegazus bez njenog znanja, rekla da je to izgleda kao da je "vaš telefon u njihovim rukama".

Kontić je na početku obraćanja sve podsetila na film "Balkanski špijun" i dodala da ovde danas pričaju o "realnoj situaciji koja nije iz filma".

"Ja sam ta prva žrtva Pegazusa u 2026. godini. Ja sam vrlo aktivna u radnoj jedinici Student u svakom selu, terenskoj kampanji Studentskog pokreta. Ono što taj rad podrazumeva je komunikacija sa dosta građana i studenata zbog čega sam ja verovatno bila meta, kao i svi građani koji traže pravdu. Stvar je u tome što ja nikad nisam bila ni uhapšena ni privedena, što stavlja jedan znak pitanja zbog čega ja? Kako je moguće da to što ja radim dovelo do toga da me neko nadzire ili prisluškuje", upitala je ona.

Studentkinja Kontić je navelada jedinica Student u svakom selu obilazi celu Srbiju, svako mesto i da pričaju sa ljudima o njihovim problemima i nezadovoljstvu aktuelnim režimom i sistemom.

"Sve što radimo je poprilično transparentno. Kod mene je ta notifikacija koju sam dobila probudila najviše bes. Zašto? Zato što tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala tad, od građana, studenata, kolega i moje porodice. Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora", dodala je ona.

"Taj Pegazus kad god poželi u bilo kom trenutku može da otvori kameru, mikfrofon, vidi gde se nalazite, uđe u vaše poruke, dokumenta, aplikaciju... U bukvalno sve što imate na vašem telefonu. To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama u tom trenutku. Ako je cena borbe da naši građani i mi svi zajedno našu pravdu plaćamo time što će nam neko prisluškivati telefon, onda se ova borba ne tiče samo studenata, već i svih građana. Ovaj režim se plaši svojih građana i to ne bi smelo da se dopusti u državi gde treba da vlada jedna demokratija", poručila je studentkinja Kontić.

Raniji slučajevi špijuniranja

Amnesti je krajem 2024. prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.

Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru 2025.

U februaru 2025. Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.

Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.

Izvor: N1