Srbija u vrhu Evrope po smrtnosti od raka, ali je stadion važniji od novog Instituta za onkologiju od koga imamo samo - lokaciju

Iako je Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od kancera, četiri godine posle zvanično najavljene gradnje velikog Instituta za onkologiju i radiologiju ništa nije urađeno. Do sada je jedino opredeljeno mesto gde će da se gradi.

Nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) trebalo bi da se gradi pored dečje bolnice "Tiršova dva"- čije je otvaranje na osnovu predizbornog obećanja trebalo da se desi 2022. godine, ali je "pomereno" za 2027. Bar je gradnja u toku.

Izgradnja zgrade Instituta je bila je velika želja Danice Grujičić, bivše ministarke zdravlja i nekadašnje direktorke Instituta za onkologiju i radiologiju. Ona je nedavno, gostujući u emisiji "360 stepeni" na televiziji N1, rekla kako je očekivala da će biti završen novi Institut za onkologiju i radilogiju, "koji je pokazivao i predsednik”.

"Za sve što je potrebno, zgradu, komplet opremu, da niko ne čeka ni jedan dan radioterapiju, bez potrebe za trećom smenom i sa centralizovnom bazom za pravljenje lekova… Sve to bi bilo oko 700 miliona evra. To je jeftinije nego Nacionalni stadion koji se gradi. Ali, izgleda da je stadion važniji", sarkastično je rekla Danica Grujičić, dodajući da "znamo koliko smo bolesni i koliko nam je zdravstvena zaštita nakaradna".

I dok od Instituta imamo samo lokaciju, stadion je druga priča - nedavno je i "poskupeo". Projekcije o tome koliko će koštati su različite. Zna da je do sada potrošeno 368 miliona evra. Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji, nedavno usvojenoj, procenjena ukupna vrednost projekta izgradnje je porasla - i iznosi 74,96 milijardi dinara. Podsetimo, procena pre pet meseci je bila 67,5 milijardi dinara, što je 7,46 milijardi dinara više (odnosno 63,65 miliona evra više)!

Dakle - 700 miliona za Institut i (za sada) 635 miliona evra za Nacionalni stadion.

Lončar i Vučić dali usmenu podršku 2019. godine

Prve naznake o namerama da se izgradi još jedan Institut desile su se avgusta 2019. godine, kada je doktorka Danica Grujičić, tadašnja direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, govoreći o planovima za jedan medij, navela da do kraja godine pacijenti Instituta više ne bi trebalo da čekaju, a kada se to postigne, "krenućemo u izgradnju nove zgrade".

Ona je tada rekla kako "ima najava da bi Institut mogao u narednim godinama da dobije novu zgradu, da je rukovodstvo tražilo i dobilo zasad usmenu podršku (tadašnjeg i sadašnjeg) ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsednika Srbije Aleksandra Vučića".

Tih dana je buduća ministaraka zdravlja verovala u projekte koji se tiču zdravstva, pa je navela kako se Klinički centar gradi i završava, "neverovatno kojim tempom", pa da onda sledi Tiršova 2, pa “zašto da ne - i novi Institut”.

"Mislim da će srpsko zdravstvo u narednih nekoliko godina dobiti sjajne institucije", govorila je profesorka Grujičić.

Novembar 2021: "Nova zgrada za tri-četiri godine, greh nama svima na dušu ako je ne izgradimo"

Dve godine kasnije, u novembru 2021. godine, saznalo se da bi nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) trebalo da se gradi pored bolnice "Tiršova dva", na prostoru između Ulice doktora Subotića i moto-puta.

"Nova zgrada IORS mogla bi da se završi za tri, najviše četiri godine”, rekla je tada prof. dr Danica Grujičić, i navela da ona mora da se gradi po istim standardima kao što su rađeni UKC Niš ili UKC Srbije.

"Nova onkologija je projekat za 22. vek i greh nama svima na dušu ako je ne izgradimo", izjavila je Grujičić.

Institut je ponovo pomenut u preizbornoj kampanji 2022. godine, tokom koje je Danica Grujičić bila prva na listi okupljenih oko Srpske napredne stranke (SNS).

"Moja velika želja je da se izgradi jedan potpuno novi centar za onkologiju koji će biti najsavremeniji u ovom delu Evrope i verujem da ćemo uspeti, jer zajedno možemo sve", kazala je Grujičić.

Godinu dana kasnije, kao ministarka zdravlja, izjavila kako je ubeđena da ćemo u budućnosti imati aparate koje gledamo u naučno-fantastičnim filmovima, te da će lečenje karcinoma biti mnogo brže i lakše, dok će pacijenti živeti kvalitetan život sa dijagnozom.

Ona je tada rekla da u Srbiji ima 200.000 obolelih, a da godišnje od raka oboli 40.000 ljudi.

"Predstoji nam žestoka i velika reforma zdravstvenog sistema. Lekari će biti mnogo bolje opremljeni, ali imaće i veštine koje trenutno starije generacije nemaju. Da znaju da urade rendgen, EKG, reanimaciju, biohemijske analize... To je opšta praksa koja može da završi 90 odsto posla", rekla je tada Grujičić.

Grujičić "daje sve od sebe", a vlast najavljuje da Francuzi ulaze u posao

U februaru 2024. godine Danica Grujičić je rekla kako daje "sve do sebe da ovaj Institut bude izgrađen do 2027. godine".

Najesen iste godine još nisu počeli radovi, ali je tokom posete Srbiji predsednika Francuske Emanuela Makrona, Aleksandar Vučić najavio izgradnju "velike onkološke bolnice ili instituta za onkologiju, što će vredeti stotine miliona evra, a što će biti značajno za naše građane u borbi protiv kancera".

Tom prilikom najavljeno da će, posle aviona "Rafal", metroa, fabrike za preradu otpadnih voda, udeo i u ovom poslu imati Francuska. Koliki, ne zna se još precizno.

Kako je u septembru 2024. godine rekao direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Milan Žegarac, nova ustanova za onkologiju će se graditi po francuskim standardima. On je tada naveo da će to biti "moderna bolnica kojom bi se uvećali kapaciteti za 25 odsto".

Kako je ocenio, izgradnja Instituta mogla bi da traje oko tri godine, "što bi bilo idealno". Rekao je tada da se planira nabavka novih aparata za zračenje, najsavremenijih dijagnostičkih mašina "i sve ono što postoji, a što je sada trend i što je standard u razvijenom svetu".

"Plan za izgradnju bolnice radila je najveća agencija, francuska kompanija APHP, koja rukovodi sa 39 državnih bolnica u Parizu. To je državna kompanija koja je učestvovala zajedno sa nama u pravljenju plana i medicinskog programa kako bi trebalo da izgleda nova moderna zgrada onkologije u Srbiji", izjavio je Žegarac.

Lideri po obolelosti i smrtnosti

Srbija se već godinama nalazi u vrhu evropskih statistika po učestalosti i smrtnosti od malignih bolesti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", svake godine se registruje gotovo 40.000 novih slučajeva raka, dok premine oko 20.000 pacijenata. Primera radi, 2012. godine u Srbiji je registrovano nešto više od 24.800 obolelih od raka.

Najčešći su karcinom dojke, grlića materice, prostate, pluća i debelog creva. Broj obolelih raste velikom brzinom.

Uzrok ovakvim brojkama su kasno otkrivanje bolesti, ograničeni kapaciteti za prevenciju i lečenje, ali i prisutni faktori rizika koji i dalje ozbiljno ugrožavaju zdravlje stanovništva. Srbija je prema više izvora na prvom mestu po smrtnosti u Evropi.

Stopa obolevanja u Srbiji iznosi 610 slučajeva na 100.000 stanovnika, dok je stopa smrtnosti 315 na 100.000. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka Globocan i Evropskog registra za rak (ECIS) u Evropi na 100.000 ljudi prosečno oboli 570, dok je smrtnost 260 preminulih.

Izvor: N1