Skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša

Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.

Prema brojnim nedavnim naučnim radovima, mikroplastika – sitni komadići otpada veličine od jednog mikrometra do pet milimetara – nalazi se doslovno svuda u prirodi, prenosi N1 Zagreb.

Količina raste s porastom temperature

Teško je uopšte pojmiti koliko smo svakodnevno izloženi plastici. A sada postoji još jedan izvor: prema novoj studiji objavljenoj u časopisu "Journal of Hazardous Materials: Plastics", istraživač sa Grifit Univerziteta, Sjangi Liu, i njegovi saradnici otkrili su da uobičajena ambalaža, uključujući sveprisutne jednokratne čaše za kafu, može otpuštati velike količine mikroplastike kada se zagreva – što se događa svaki put kada se u njih sipa vruć napitak.

„Kako se temperatura tečnosti u posudi povećava, generalno se povećava i oslobađanje mikroplastike“, istakao je Liu u tekstu o istraživanju za The Conversation.

Meta-analiza 30 naučnih studija

Posle početne meta-analize 30 recenziranih naučnih studija, utvrdili su da se „količina oslobođene mikroplastike kretala od nekoliko stotina čestica do više od osam miliona čestica po litru, u zavisnosti od materijala i dizajna“.

Zatim su sproveli sopstveni eksperiment. U istraživanju koje je uključivalo 400 čaša za kafu i tečnosti različitih temperatura – od ledenih (5 °C) do vrućih (60 °C) – pokazalo se da temperatura ima izuzetno snažan uticaj na količinu oslobođene mikroplastike.

Ostavljanje pića da stoji satima imalo je znatno manji uticaj od „početne temperature tečnosti u trenutku kada prvi put dođe u dodir s plastikom“. Papirne čaše sa plastičnom unutrašnjom oblogom ispuštale su manje mikroplastike od potpuno plastičnih čaša, nezavisno od temperature, prenosi Futurism.

Istraživači su izračunali da ispijanje samo 3 decilitra vruće kafe iz potpuno plastičnih čaša može rezultirati unosom čak 363.000 čestica mikroplastike godišnje.

Mnoge nepoznanice

Iako to zvuči zabrinjavajuće, važno je uzeti u obzir određene ograničavajuće faktore pre nego što se zauvek odreknemo jutarnje kafe iz omiljenog kafića. Kao što je Liu naglasio u tekstu za "The Conversation", još uvek ne znamo koliko se dugo mikroplastika zadržava u ljudskom telu.

Tačno merenje količine tih čestica u telu takođe se pokazalo izuzetno zahtevnim. Na primer, "The Guardian" je nedavno objavio istragu koja je ozbiljno dovela u pitanje neke studije o prisutnosti mikroplastike u ljudskom telu. Stručnjaci su upozorili da bi rezultati mogli biti posledica kontaminacije uzoraka, što je podstaklo veliku raspravu o verodostojnosti tih nalaza.

Drugim rečima, deo alarmantnih istraživanja na koje nailazimo mogao bi predstavljati lažno pozitivne rezultate, što dodatno naglašava koliko još malo znamo o mikroplastici i njenom uticaju na zdravlje.

„Ovo nas zaista prisiljava da preispitamo sve što mislimo da znamo o mikroplastici u telu“, rekao je hemičar Rodžer Kuhlman za The Guardian, i doda "da ispada da ne znamo gotovo ništa. Mnogi istraživači iznose izvanredne tvrdnje, ali ne nude ni osnovne dokaze“, napisao je.

Uprkos tome, Liu smatra da je, dok čekamo jasnije odgovore, „dobro biti svestan mogućih izvora mikroplastike u svakodnevnom životu“.

Istraživač je ponudio i nekoliko saveta kako navike ispijanja kafe ne bi dugoročno negativno uticale na zdravlje.

Koja je najbolja opcija?

„Za vruće napitke najbolja je opcija korišćenje višekratnih čaša od nerđajućeg čelika, keramike ili stakla, jer ti materijali ne otpuštaju mikroplastiku. Ako se već moraju koristiti jednokratne čaše, naše istraživanje ukazuje na to da papirne čaše s plastičnom oblogom generalno ispuštaju manje čestica od potpuno plastičnih čaša, iako nijedna opcija nije u potpunosti bez mikroplastike“, rekao je.

Liu je takođe upozorio da, pošto je toplota ključni faktor koji podstiče otpuštanje plastike, treba izbegavati sipanje ključalih tečnosti direktno u plastične ili plastikom obložene posude.

„Razumevanjem načina na koji toplota i izbor materijala međusobno deluju, možemo dizajnirati bolje proizvode i donositi pametnije odluke za našu svakodnevnu dozu kofeina“, zaključio je.

Iuvor: N1