Sezona prehlada i gripa počinje: Kako razlikovati običan virus od ozbiljnijih infekcija i kada je vreme za lekara?

Prvo kijanje u kući obično pokrene istu nedoumicu kod roditelja. Nos počne da curi, grlo zaboli, temperatura se malo podigne, a onda se postavlja pitanje da li je u pitanju bezazleni virus ili nešto što traži pregled.

Prehlade su česte tokom jeseni i zime i u većini slučajeva prolaze blago, uz negu kod kuće. Ipak, ono što na prvi pogled liči na običnu prehladu ponekad bude grip ili druga respiratorna infekcija koja zahteva dodatnu pažnju i lekarski nadzor.

Rano prepoznavanje razlike ima praktičnu vrednost. Pomaže da dete dobije odgovarajuću podršku, smanjuje mogućnost prenosa infekcije na ostale ukućane i sprečava komplikacije koje se razvijaju kada se ozbiljniji simptomi previde.

Kako prehlada obično izgleda

Prehladu izaziva veliki broj virusa, a među njima su najčešći rinovirusi. Simptomi se najčešće razvijaju postepeno, tokom nekoliko dana. Javljaju se curenje ili zapušenost nosa, kijanje i blaga upala grla. Kašalj ide od blagog do umerenog. Temperatura ostaje niska ili je uopšte nema, a umor je prisutan, ali podnošljiv.

Većina prehlada prolazi sama od sebe u roku od sedam do deset dana. Deca se za to vreme osećaju neprijatno, ali najčešće ostaju prilično aktivna i budna. Nastavljaju da se igraju, jedu i komuniciraju, makar i sporije nego inače. Dovoljne količine tečnosti i lekovi i preparati koje preporuči lekar obično su sasvim dovoljni da se stanje olakša do potpunog oporavka.

Znaci po kojima se prepoznaje grip

Grip izaziva virus influence i na samom početku ume da liči na prehladu. Razlika se najbolje vidi u brzini i jačini simptoma. Temperatura može naglo da poraste, često iznad 38 °C, a prate je jeza i bolovi u mišićima. Umor može biti toliko izražen da dete jedva ustaje iz kreveta i odbija aktivnosti koje inače voli.

Glavobolja i upala grla dolaze zajedno sa kašljem koji s vremenom može da postane težak. Kod dece se ponekad javljaju i mučnina ili povraćanje, što dodatno otežava unos tečnosti. Upravo ta kombinacija naglog početka i jakih tegoba razlikuje grip od prehlade koja se prikrada polako.

Grip nosi i veći rizik od komplikacija. Među njima su upala pluća, bronhitis i infekcije uha. Najosetljiviji su mala deca, starije osobe i svi koji žive sa hroničnim zdravstvenim stanjima, pa kod njih svaki iznenadni skok temperature zahteva pažljiviju procenu.

Simptomi koji ne trpe odlaganje

Svaka povišena temperatura i svaki kašalj nisu razlog za uzbunu. Postoje ipak jasni signali posle kojih poziv pedijatru ili odlazak u hitnu službu ne treba odlagati. Otežano ili ubrzano disanje spada među njih, kao i bol ili pritisak u grudima. Visoka temperatura koja se zadržava duže od tri dana takođe traži pregled.

Pospanost iz koje se dete teško budi zahteva brzu reakciju. Isto važi i za znake dehidratacije, poput suvih usta, retkog mokrenja, malog broja mokrih pelena ili vrtoglavice. Plavičasta boja usana ili lica zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Poseban oprez traži situacija u kojoj se dete naizgled oporavi, a onda mu se stanje ponovo pogorša, i to jače nego pre. Takav tok može da ukazuje na upalu pluća, RSV infekciju ili druga respiratorna oboljenja koja zahtevaju stručnu procenu i lečenje pod nadzorom lekara.

Nega kod kuće koja zaista pomaže

Kod blagih simptoma prehlade ili gripa kućna nega nosi najveći deo posla u oporavku. Unos tečnosti je posebno važan. Voda, supa i napici sa elektrolitima pomažu da se spreči dehidratacija, naročito kada dete slabije jede.

Odmor u mirnom i prijatnom prostoru podržava rad imunog sistema. Deca koja se osećaju sigurno i toplo lakše podnose nekoliko dana ležanja, pa oporavak teče glatkije. Za ublažavanje tegoba koriste se ovlaživači vazduha, fiziološki rastvor u obliku spreja i topli tuševi koji olakšavaju zapušenost. Lekove protiv temperature i ostale preparate treba davati isključivo prema savetu pedijatra.

Redovno pranje ruku štiti ostatak domaćinstva. Deca koja nauče da peru ruke često i temeljno smanjuju šansu da virus obiđe celu porodicu. Testiranje takođe ima svoje mesto, jer se simptomi respiratornih infekcija u velikoj meri preklapaju. Test pomaže da se stanje odredi tačnije i da se okolina zaštiti na vreme.

Vakcina i navike koje smanjuju rizik

Protiv prehlade ne postoji vakcina. Protiv gripa postoji vakcina koja je bezbedna i delotvorna, i značajno smanjuje rizik od teškog oblika bolesti. Godišnja vakcinacija preporučuje se svima starijim od šest meseci i spada među najkorisnije mere za smanjenje rizika od težeg oblika bolesti.

Uz vakcinu idu i jednostavne svakodnevne mere. Često pranje ruku, dezinfekcija površina koje svi dodiruju i ostanak kod kuće u danima bolesti stvarno utiču na to koliko će se infekcija širiti unutar domaćinstva i šire.

Kada roditelj traži stručnu procenu

Granica između bezazlenih simptoma i onih koji nagoveštavaju ozbiljniju infekciju nije uvek jasna, čak ni iskusnim roditeljima. U slučaju nedoumice, razgovor sa lekarom koji brine o detetu daje najpouzdaniji odgovor. Rana reakcija utiče i na tok oporavka i na to da li će se bolest preneti na druge članove porodice.

Korisno je da roditelj tokom sezone vodi kratku belešku o simptomima. Podatak o tome kada je temperatura počela da raste, koliko dana traje kašalj i koliko tečnosti dete unosi, lekaru daje jasniju sliku i olakšava procenu stanja. Takva evidencija posebno pomaže kada se stanje menja iz sata u sat.

Praktični podsetnici na vidnom mestu u kući olakšavaju svakodnevicu. Lista simptoma zbog kojih se odmah zove lekar, raspored davanja propisane terapije i podsetnik na godišnju vakcinaciju smanjuju pritisak u trenucima kada je porodica umorna i zabrinuta. Kada su ti podsetnici spremni pre početka sezone, reakcija u kritičnom trenutku ide brže i sigurnije.

Izvor: N1