Severni Revir: Zijin Copper optužen zbog radova bez procene uticaja na životnu sredinu
Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru je 10. septembra 2026. godine Privrednom sudu u Zaječaru podnelo optužni akt protiv kompanije Serbia Zijin Copper i odgovornih lica, zbog toga što su od januara do jula 2026. godine započeli sa realizacijom projekta odlaganja jalovine sa površinskog kopa Severni Revir, bez prethodno pribavljene saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu., saopštili su iz ,,UG Ne Dam Nu Dau''.
Optužni akt je podnet na osnovu prijave za privredni prestup, koju su u avgustu 2026. godine nadležnom javnom tužilaštvu u Zaječaru podnela udruženja građana „Ne dam Nu dau" i „Platforma za društveni razvoj i inovacije", ukazujući na nezakonite aktivnosti kompanije Zijin Copper. Takođe, udruženje „Ne dam Nu dau" je prethodno, tokom javne rasprave održane u postupku davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, fotografijama sa terena dokumentovalo i javno prikazalo dokaze o nezakonitim radovima koji su bili u toku. Sam nosilac projekta, kompanija Serbia Zijin Copper, potvrdio je ove navode, čime je priznao da je projekat započet nezakonito, pre okončanja postupka procene uticaja.
Brza i efikasna reakcija postupajućeg javnog tužilaštva ukazuje na ozbiljnost i volju da se kompanija blagovremeno procesuira. Međutim, sama reakcija tužilaštva nije dovoljna za postizanje stvarnog efekta odvraćanja ove kompanije od kršenja zakona, već je neophodno da sud izrekne odgovarajuću, srazmernu sankciju koja će biti adekvatna za kompaniju ovakvog ekonomskog kapaciteta.
Naime, kompanija Serbia Zijin Copper je do sada u najmanje 21 sudskom postupku pravnosnažno osuđena za kršenja različitih zakona Republike Srbije, ali to nije postiglo dovoljan uticaj da kompaniju navede da svoje poslovanje uskladi sa zakonskim okvirom. Ovakav obrazac ponašanja nedvosmisleno ukazuje da dosadašnje sankcije suda nisu imale ni preventivni ni represivni efekat, te da je neophodno izricanje kazne koja će jasno staviti do znanja da kršenje zakona u Srbiji ima ozbiljne posledice. Osnovano se može pretpostaviti da je upravo praksa ublažavanja kazni, odnosno izricanje novčanih kazni ispod zakonskog minimuma, u prethodnim postupcima doprinela tome da kompanija kršenje zakona doživljava kao prihvatljiv poslovni rizik, a ne kao stvarnu pretnju po svoje interese. Kada sankcija nije srazmerna težini povrede i ekonomskoj moći prekršioca, ona gubi funkciju i postaje još jedan trošak poslovanja.
Zato je od ključnog značaja da javno tužilaštvo u ovom sudskom postupku aktivno zastupa javni interes i da pred sudom zastupa stav da jedino srazmerna i osetna sankcija može ispuniti svrhu kažnjavanja propisanu zakonom.