Rudarstvo najprofitabilniji sektor srpske privrede, javna preduzeća produbljuju gubitke
Srpska privreda je prošle godine ostvarila neto profit od oko 958 milijardi dinara ili nešto više od osam milijardi evra, što je rast od 10,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nešto više od tri petine privrednih društava (67.424) poslovalo je sa neto dobitkom, dok je 32.551 preduzeća zabeležilo gubitak, pokazuje izveštaj o poslovanju privrede u 2025. godini Agencije za privredne registre (APR).
Međutim, nisu svi sektori privrede bili jednako uspešni.
Pre svega, javna preduzeća su zabeležila gubitak od od 11,75 milijardi dinara što je oko 100 miliona evra.
Svi sektori privrede ostvarili su neto dobit, a po visini neto dobiti celu ekonomiju predvodi rudarstvo. Sa neto profitom od skoro 190 milijardi dinara ili 1,6 milijardi evra.
S obzirom na to da je Ziđin majning ostvario dobit od 1,1 milijardu, a Ziđin koper 526 miliona evra ispada da je sav profit sektora u ove dve kompanije koje eksploatišu bakar i zlato u Istočnoj Srbiji
Zanimljivo je i da je rezultat ova dva rudarska preduzeća približan ukupnom profitu celog bankarskog sektora u prošloj godini, koja je inače rekordna za banke.
Neto dobit rudarskog sektora je uvećana za 33 odsto u odnosu na 2024. godinu, a zanimljivo je da je to ostvareno uz smanjenje poslovnih prihoda.
Naime, prihodi rudarskog sektora iz poslovanja su smanjeni za 6,7 odsto u odnosu na 2024, ali su i rashodi smanjeni još više – za 12,2 odsto.
Rezultat je za 12 odsto veći poslovni rezultat.
Drugi sektor po visini neto dobiti bila je prerađivačka industrija sa 183,4 milijarde dinara ili 1,5 milijardi evra. Industrija je zabeležila rast neto dobiti na nivou sektora od osam odsto i to zahvaljujući rast dobiti uspešnih preduzeća, ali i smanjenju gubitka neuspešnih.
Iako deluje da je profitabilnost ova dva sektora slična, u rudarstvu je prošle godine radilo oko 30.000 ljudi, dok je prerađivačka industrija zapošljavala više od 395.000.
Osim toga poslovni prihodi prerađivačke industrije bili su šest puta veći nego rudnika, ali su i rashodi znatno veći.
Tako je neto profitna marža, odnos između neto dobiti i poslovnih prihoda, u rudarstvu 22 odsto, a u industriji 3,5 odsto.
Na trećem mestu po visini neto dobiti u poršloj godini bila je trgovina na malo i veliko. Ovaj sektor koji je prošle godine zapošljavao više od 246.000 ljudi, ostvario je neto dobit od 174,6 milijardi dinara ili nešto manje od 1,5 milijardi evra.
Međutim, ovo je slabije nego 2024. godine i to za skoro 16 odsto. Razlozi se verovatno nalaze u rekordnom profitu iz 2024. na krilima visoke inflacije, ali i na ograničenju marži koje je država donela u septembru prošle godine, što je, ispostavilo se, bio popriličan udarac za dobit trgovaca.
Na to ukazuje i to što su profitabilne kompanije iz sektora trgovine zapravo imale pad dobiti od šest odsto, dok su gubitaši povećali gubitke za 39 odsto.
Neto profitna marža trgovine na veliko i malo iznosila je 2,7 odsto.
Iza trgovine, po visini dobiti našlo se građevinarstvo sa 99 milijardi dinara, uz pad dobiti u odnosu na 2024. od 11 odsto, a zatim i informisanje i komunikacije, koji su s druge strane imale snažan rast dobiti od čak 34 odsto, na 89,5 milijardi dinara.
Rudarstvo i industrija pripadaju razmenljivom delu privrede, dok trgovina, građevinarstvo i komunikacije pripadaju nerazmenljivom delu.
Iz izveštaja APR-a zapravo se vidi koliko je snažniji i profitabilniji razmenljivi deo privrede, čiji proizvodi i usluge se izvoze, naspram, većeg, nerazmenljivog dela.
Naime, iako nerazmenljivi deo privrede u 2025. godini ostvaruje 62 odsto poslovnih prihoda, a razmenljivi 37,8 odsto, u neto profitu razlika je znatno manja.
Nerazmenljivi sektori ostvarili su 55 odsto neto profita, a razmenljivi, izvozni deo privrede 45 odsto. Takođe je i neto dobit razmeljivog dela privrede prošle godine skočila za 24,4 odsto, a nerazmenljivog za svega dva odsto.
Jedini deo privrede, osim preduzeća u stečaju i likvidaciji, koji je pravio gubitke prošle godine su javna preduzeća.
Prošle godine rezultat je znatno pogoršan u odnsou na 2024. godinu. U 2025. neto gubitak je iznosio 11,75 milijardi dinara, a 2024. godine devet milijardi.
Poslovni rezultat je smanjen sa 9,8 milijardi na 5,5 milijardi dinara prošle godine, a povećani su gubici iz finansiranja i iz ostalih aktivnosti (za čak 5,5 milijardi dinara).
Od oko 530 javnih preduzeća, većina ih je u sektoru snabdevanja vodom, zatim u građevinarstvu i proizvodnji električne enegije.
Ukupni prihodi ovih preduzeća povećani su prošle godine za 1,4 odsto, dok su ukupni rashodi povećani skoro dvostruko više, za 2,6 odsto.
Najveći doprinos gubitku dala su javna preduzeća iz oblasti građevinarstva sa minusom od 22,7 milijardi dinara, za skoro 90 odsto većim nego 2024. godine. Kontrateža bila je Elektroprivreda Srbije koja imala dobit od 42 milijarde dinara u 2025. godini.
Kumulirani gubitak javnih preduzeća na kraju prošle godine dostigao je 352 milijarde dinara ili više od tri milijarde evra.
Gubitak iznad visine kapitala, odnosno situacija u kojoj obaveze preduzeća prevazilaze vrednost imovine i što u normalnim okolnostima ukazuje na opasnost od insolventnosti imala su na kraju prošle godine 94 javna preduzeća i u visini od 71 milijarde dinara ili više od 600 miliona evra.
Izvor: Danas.rs