Razgovor sa povodom: Kroz "Kuloar smrti" do oblaka i nazad

Zaječarski planinar Žika Branković nakon najnovnijeg podviga - uspona na najviši vrh zapadne Evrope - Mon Blan, stigao je u Zaječar.

Zadovoljstvo ostvarenim podvigom ne krije, kao ni oduševljenje sjajnom grupom planinara sa kojom je podelio ovu avanturu.

Uspon na Mon Blan ostvarenje je dečačkog sna - ali, i veliki podstrek za nastavak velike avanture koja će se naredne godine, ako sve protekne kako je planirano, nastaviti u Nepalu.

[caption id="attachment_8533" align="aligncenter" width="960"] Foto: Privatna arhiva / FB[/caption]

Svako od nas ima neke svoje snove i ambicije. U sve što radim ulazim sa punom snagom i srcem, to ima i svoje dobre i svoje loše strane. Nakon što sam odneo pobedu u borbi protiv karcinoma, doneo sam odluku da se posvetim planinarenju, kao i odluku da svake godine ostvarim neki novi, veliki poduhvat. Tako sam 2015. godine izveo uspon na Triglav - što je u tom trenutku bio najviši vrh na kome sam bio. 2016. godine na izveo sam uspon na Olimp i Musalu, najviši vrh Severne Grčke i najviši vrh Balkanskog poluostrva. Potom je na red došao 2017. godine Elbrus

Uspon na Mon Blan tehnički i kondiciono daleko je zahtevniji od uspona na Elbrus.  Zato su usponu na Mon Blan prethodile nedelje i nedelje veoma zahtevnih priprema i uspona.

Evo i grafičkog prikaza staze koja vodi ka najvišem vrhu - Mon Blanu

https://www.facebook.com/sasho.paligora/videos/10216228251913968/

Treba se pripremiti za uspon na Mon Blan. Ja sam svakodnevno trčao, vežbao. Međutim, treba pripremiti pluća, jer ona trpe najveći napor. Kada pripremite pluća kako treba, noge su najmanji problem.

Odluku da krene put Mon Blana doneo je kada je pročitao pozivno pismo Zorana Pavlovića Paće, jednog od najboljih vodiča Srbije.

Prva stanica na putu ka Mon Blanu bio je Gran Paradizo. Jedan veoma lep i atraktivan, ali i veoma zahtevan vrh do koga se stiže feratom. Staza je jako zahtevna, a ujedno je to bio i naš aklimatizacioni uspon za Mon Blan. ""Nakon uspešno izvedenog uspona, krenuli smo put Šamonija. Tu smo se susreli sa ostalim planinarima iz svih krajeva sveta. Okupili smo se i razmišljajući o onome što nas čeka mi smo slavli uspeh ostvaren na Gran Paradizu. U Šamoniju nas je zatekla vest da je Francuska vlada privremeno zabranila uspon na Mon Blan. Zabrana nije važila samo za planinare koji su već imali potvrđenu rezervaciju smeštaja - što je naš vodič, vođen ranijim iskustvima, uradio. Zahvaljujući tome mogli smo na vrh i pored zabrane. Uslov je bila i oprema, jer ne puštaju nikoga bez odgovarajuće opreme da krene put planinarskog doma De Gute odakle se kreće na uspon.

U ravni s donjim domom Tеtrus (3300 m), nalazi sе čuvеni "kuloar smrti", gdе kamеnjе, zbog sunca i tеmpеraturnih razlika, sa okolnih stеna nеprеstano pada u dolinu, baš kuda vodi planinarska staza.  Kuloar jе bеzbеdno savaldan, iako sе kamеnjе u manjoj mеri obrušavalo.

Jedan od najopasnijih delova uspona na Mon Blan je prolazak kroz Kuloar smrti. Na ovoj deonici dolazi do čestog odrona kamenja - što može biti veoma pogubno. Kada se desi da kamen krene, morate da legnete i da pustite da kamen pređe preko vas. smo bez poteškoća prošli ovu deonicu zahvaljujući savetima vodiča.

U jedan sat iza ponoći ustali smo i pripremili smo se za polazak. U dva časa iza ponoći krenuli smo ka Mon Blanu. U poslednjem skloništu "Vallet" koje se nalazi na 4400 metara zatekli smo veliki broj ekspedicija. Većali su i većina se vraćala. Tu je odustalo i troje članova naše ekspedicije. Naš vodič Zoran, uvidevši da se u nama odvija strašna borba, da želimo, a da smo ipak na korak da i sami odustanemo,  okupio nas je i rekao nam je: Prešli smo 2000 kilometara do ovde - do vrha nam je ostalo još 400 metara, zar ćemo sada da odustanemo? Pogledali smo se i u tom trenutku smo znali šta nam je činiti. Na iznenađenje svih ostalih ekspedicija krenuli smo ka vrhu. Pridružio nam se i jedan planinar iz Poljske, čija ekspedicija je odustala, a koji je žarko želeo da izađe na vrh. Vetar je strahovito šibao, praćen ledenom kišom. Sve na nama se zaledilo. Magla je bila svuda oko nas.

Zahvaljujući Zoranovom iskustvu, njemu je inače ovo bio šesti uspon na Mon Blan, uspeli smo da uspešno izvedemo uspon. U trenutku kada smo izašli na vrh na kratko se razvedrilo i obasjalo nas je Sunce. Na vrhu smo bili samo mi, samo naša ekspedicija i poljski planinar koji je rame uz rame sa nama uspeo da ostvari svoj san i da izađe na vrh. Sa Mon Blana se, inače, vidi sijaset vrhova. I to upravo budi želju da nastavite dalje, da se popnete na neki novi vrh, sa koga se vidi još više." "Iduće godine planiram odlazak na Nepal. Nameravam da odem u podnožije Mont Everesta, do baznog kampa, da osetim tu atmosferu. Atmosfera u baznim logorima svake visokogorske ekspedicije je specifična - neko je nervozan, neko je opušten, neko proverava opremu iznova i iznova, neko spava... to treba osetiti.Želim da naglasim da sve ovo ne bi bilo moguće bez moje porodice, koja mi je pružila i pruža beskonačnu podršku i razumevanje. Kada imate takvu podršku, nijedan vrh nije dovoljno visok.

Nakon ostvarenog dečačkog sna Žika kreće put mora, kako bi se se konačno odmorio. Uvereni smo da će se o njegovim poduhvatima tek čuti, kao i da će naredne godine zaista stići do Nepala.