“Poslanici neće biti nezavisni od autoriteta Studentskog pokreta”: Odnos plenuma i poslanika pred konstituisanje Skupštine

Polemika o odnosu kandidata Studentske liste (SL) i Studentskog pokreta organizovanog kroz plenume u javnosti dobija novi značaj zakazivanjem konstitutivne sednice Skupštine jer će 140 kandidata za poslanika SL za manje od nedelju dana preuzeti svoj mandat.

Svih 140 kandidata koji uđu u parlament i potvrde mandat 17. novembra su odabrani od strane studentskih plenuma i svi su potpisali izjavu o odgovornosti i programski minimum, pa se postavlja pitanje njihove odgovornosti Studentskom pokretu i načina na koji će to funkcionisati u radu Skupštine i kasnije Vlade.

Na takvo pitanje je u nedelju odgovorio kandidat SL za poslanika Dejan Šoškić, rekavši da su kandidati u konstantnoj komunikaciji sa studentima, ali da studenti takođe znaju da “grupa ljudi sa SL, koja će ući u parlament po slovu zakona postaje vlasnik mandata i ona samostalno odlučuje”.

On je dodao da se radi o ulasku u “jedan normalan politički proces koji krasi sve zemlje u Evropi i šire… gde će poslanici raditi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom”.

“Vlada će imati svoja ovlašćenja, a ono što će se svakako uspostaviti, što je već u dejstvu, to je jedna vrsta, ne samo, programskog saglasja svih kandidata sa programom Studentske liste, nego i neposredne komunikacije“, rekao je Šoškić.

Uprkos isticanu komunikacije budućih poslanika sa Studentskim pokretom od strane više kandidata, rasprava o odnosu SL i studentskog pokreta se u javnosti i dalje vodi.

Stojiljković: Odnos će se menjati, ali neće ostati izvan kruga koordinacije sa studentima

Govoreći o odnosu pokreta i liste, posebno u kontekstu konstituisanja Skupštine, profesor u penziji Fakulteta političkih nauka i budući poslanik SL Zoran Stojiljković za Danas kaže da su razgovori u toku i da će oni blagovremeno biti završeni.

On dodaje i da prioritet sigurno jesu formiranje radnih tela Skupštine i poslaničke grupe.

“Nastaviće se ova vrsta koordinacije koja otprilike ide od onog okvira da su ljudi na listi ne zbog nekakvog svog individualnog ili grupnog uticaja, nego zato što uživaju poverenje i crpu kredibilitet iz toga što su ih studentski plenumi formirali kao listu”, pojašnajva Stojiljković.

Kao sponu i “mostobran” između SL i Studentskog pokreta naš sagovornik ističe “dosta precizne i jasne programske prioritete” i ciljeve koje treba da obavljaju kandidati SL.

“Stvar će ići ka tome da se na zajedničkim stavovima, na izjašnjavanju jedne i druge strane, formira nešto što će po prirodi stvari, kada funkcioniše parlament i vlada, imati uvećani prostor funkcionalne autonomije predstavnika, ali neće nikada ostati izvan kruga koordinacije sa studentima, jer se radi o specifičnom političkom amalgamu i pojavi izborne liste koja crpi svoj autoritet iz širokog studentskog i društvenog pokreta”, navodi Stojiljković.

On naglašava da takve situacije u Srbiji do sada nije bilo.

“Do sada smo imali hijerarhiju partijskog organizovanja u kome vrh kaže nešto, dok je vlada samo prenosnik, a parlamentarna grupa dominantne stranke neka vrsta poslušnog trećeg ešalona koji samo izglasava ono što je dobio”, kaže sagovornik Danasa i dodaje da toga više nema, te da se sada radi o specifičnom aranžmanu.

On pojašnjava da sada postoji širi autoritet koji delegira poverenje, dok poslanici ne mogu biti neosetljivi na tu vrstu autoriteta.

Još jednom ističe da je sve olakšano jasnim i preciznim programskim utemeljenjem i prioritetima koji su određeni i vremenskim ograničenjima.

“Prva stvar je da počnete da menjate stvari tako da ljudi ponovo počnu da se vraćaju u normalnost i žive u pristojnom društvu”, kaže on.

Stojiljković ističe da je proces koordinacije dve grupacije na delu, ali da ni poslanička strana nije pasivna, jer će se njihova autonomija povećavati kako sam parlament i njegova radna tela, i u krajnjoj instanci sama Vlada, krenu sa radom.

“Znači, menjaće se taj odnos sa uvećanom autonomijom izabranih, ali ti izabrani nikad neće biti ni u kakvom klasičnom statusu na koji smo se navikli do sada. Kretaće se u prostoru sa sve više autonomije ali nikad neće biti nezavisni od autoriteta studentskog i građanskog pokreta i njegovih programskih prioriteta”, kaže Stojiljković.

Aleksić: Brnabić treba sama da pozove na konsultacije

Sa druge strane, predsednica Skupštine u odlazećem sazivu Ana Brnabić, je u nedelju izjavila da regularne aktivnosti pred konstitutivnu sednicu nisu započete jer niko ko predstavlja SL nije javio trenutnim skupštinskim službama da se započne dijalog za prvu konstitutivnu sednicu parlamenta najavljenu za 17. novembar.

Ona je dodala da su konsultacije potrebne kako bi se odredio broj potpredsednika, kao i poslanici koji će na te funkcije, kao i u skupštinske odbore, biti postavljeni.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije i bivši narodni poslanik Miroslav Alekić za Danas navodi da bi konsultacije o kojima Brnabić govori trebalo sama da sazove kao još uvek aktuelna predsednica parlamenta.

“Trebalo bi da pozove predstavnike listi jer još uvek nema poslaničkih grupa na dogovor oko konstitutivne sednice, bez obzira što su izgubili na izborima, jer ona obavlja funkciju predsednice parlamenta u tehničkom mandatu”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da isto važi i za generalnog sekretara Skupštine koji, prema rečima Aleksića, zajedno sa Brnabić treba da pozove na konsultacije oko sednice koju je ona sazvala.

Govoreći o značaju konsultacija sagovornik Danasa kaže da one jesu važne važne zato što se na prvoj sednici konstituiše Skupština, verifikuju se mandati i bira se predsednik Skupštine, kao i potpredsednici.

“Potpredsednici dolaze iz redova najvećih lista, u ovom slučaju imamo dve, što znači da će neke od potpredsednika moći da delegira vlast. Zato je važno da se oko toga napravi dogovor od tih pet potpredsednika, ako se ne varam, koliko će ko zapravo dati i koje ljude”, pojašnava Aleksić.

On naglašava da to nije neophodno, ali da je parlamentarna praksa uvek bila da se napravi dogovor oko potpredsedničkih kandidata i da se oni izaberu.

“Jer ako studenti ne žele, onda nijedan potpredsednik neće biti iz redova bivše vlasti, odnosno sadašnje opozicije”, ističe Aleksić.

Naš sagovornik dodaje da se uvek glasalo za predložene potpredsednike, te dodaje da se radi o tehničkom pitanu.

Govoreći o skupštinskim Odborima, Aleksić pojašnjava da tu postoji obaveza po ključune da se mesta dodeljuju na osnovu broja osvojenih mandata.

“Tu moraju da se dogovore oko ljudi, oko toga ko će kojim odborom predsedavati, jer je takođe praksa da nekim odborima predsedava i opozicija. Bilo je barem ranije, i sad treba da vratimo to demokratsko pravo”, kaže on.

Zbog toga, dodaje, konsultacije nisu neophodne ali su potrebne.

“Ipak, na njih ne treba da poziva niko sa Studentske liste, jer oni još uvek, dok ne uđu u parlament da im se potvrde mandati, nisu ni narodni poslanici. Dakle, predstavnike listi mora da pozove Ana Brnabić”, navodi Aleksić.

Potez Brnabić vidi kao zamenu teza i prvi pokušaj da na neki način opstruiše rad parlamenta i konsultativni deo posla koji se dešava mimo svetala javnosti.

Na pitanje ko će biti kandidat za predsednika Skupštine, kao i da li će sazvati konsultacije za formiranje parlamenta iz medijskog tima Studentskog pokreta dobili smo odogovor da još uvek neće odgovarati na ta pitanja.

Izvor: Danas