Od Vučićevih savetnika do Dodikovih lobista: Kako se širi izraelska politička mreža na Balkanu

Od Ljubljane i Budimpešte do Banjaluke i Beograda, odnosi sa Izraelom poslednjih godina postali su važan deo politike nekoliko lidera ovog dela Evrope.

Bivši mađarski premijer Viktor Orban bio je jedan od najpouzdanijih evropskih saveznika Benjamina Netanjahua, Janez Janša tu podršku danas pokazuje i konkretnim potezima unutar EU, Milorad Dodik političke kontakte širi na privrednu saradnju, dok se kod Aleksandra Vučića zvanični odnosi Srbije i Izraela prepliću sa trgovinom oružjem i dugogodišnjim angažovanjem izraelskih političkih konsultanata.

Te odnose, međutim, ne treba izjednačavati. Nema dokaza da četvorica političara čine koordinisani „Netanjahuov blok“, ali su njihove veze sa Izraelom, izraelskim premijerom ili ljudima iz njegovog političkog okruženja dobro dokumentovane.

Orban – Netanjahuov oslonac u Evropi

Najizraženija politička bliskost godinama je postojala između Netanjahua i Viktora Orbana, koji je nakon poraza Fidesa na izborima u aprilu 2026. postao bivši premijer Mađarske.

Dvojica političara isticala su slične stavove o migracijama, nacionalnom suverenitetu i bezbednosti, dok je Budimpešta tokom Orbanove vlasti često štitila Izrael od kritika u evropskim institucijama.

Njihov odnos posebno je došao do izražaja u aprilu 2025, kada je Orban ugostio Netanjahua uprkos nalogu Međunarodnog krivičnog suda za njegovo hapšenje. Mađarska nalog nije izvršila, a Orbanova vlada je tokom posete najavila povlačenje iz ICC-a. Orban je nalog nazivao „drskim“ i „ciničnim“. Dokumenti ICC-a pokazuju da je još u novembru 2024. pozvao Netanjahua u Mađarsku i garantovao mu da tokom posete neće biti uhapšen.

Janša – od podrške Netanjahuu do blokade u EU

Sličnu političku bliskost sa izraelskim premijerom godinama pokazuje Janez Janša. Tokom njegove posete Izraelu 2020. Netanjahu mu je zahvalio na podršci Izraelu na međunarodnim forumima, dok je Janša poručio da Slovenija razume značaj Izraela za regionalni i svetski mir.

„Spremni smo da učinimo sve što možemo kako bismo ojačali tu poziciju“, rekao je tada Janša.

Da podrška nije ostala samo na izjavama pokazalo se u avgustu 2026. Prema EUobserveru, Slovenija je sprečila usvajanje zajedničke izjave svih 27 članica EU kojom je trebalo osuditi plan izraelske vlade za izgradnju više od 1.200 stambenih jedinica u oblasti E1 na okupiranoj Zapadnoj obali. Zbog protivljenja Ljubljane, umesto zajedničke osude EU objavljena je samo izjava visoke predstavnice Kaje Kalas.

Janša je odluku branio tvrdnjom da je Sloveniju izvukao iz „začaranog kruga gubitka kredibiliteta zbog stalnih neproporcionalnih osuda Izraela za svaki potez“. Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar usprotivila se takvoj politici, navodeći da je širenje izraelskih naselja protivno međunarodnom pravu.

EUobserver je taj potez protumačio kao znak da je Netanjahu posle Orbanovog odlaska sa vlasti dobio novog pouzdanog saveznika unutar EU.

Dodik – politički kontakti prelaze u privredu

Milorad Dodik odnos sa Izraelom godinama gradi na narativu o istorijskoj bliskosti Srba i Jevreja. Posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. otvoreno je podržao Izrael, a kontakti sa tamošnjim političkim vrhom nastavljeni su i narednih godina.

U januaru 2026. Netanjahu je u Jerusalimu primio Dodika i Anu Trišić-Babić i, prema saopštenju izraelske strane, zahvalio im na „dugogodišnjoj podršci Državi Izrael“ i prijateljstvu.

Ta saradnja je početkom septembra dobila i institucionalnu ekonomsku dimenziju, iako sam Dodik više nije predsednik Republike Srpske. U Banjaluci je otvorena Kancelarija Privredne komore Izraela u Republici Srpskoj, uz prisustvo zvaničnika RS, izraelskog ministra za dijasporu i borbu protiv antisemitizma Amihaja Šiklija i ambasadorke Galit Peleg.

Dodik je kancelariju nazvao „prvim institucionalnim oblikom saradnje sa Izraelom u Republici Srpskoj“.

„Izrael nije samo naš prijatelj, nego naš partner“, poručio je, najavljujući saradnju u oblasti novih tehnologija.

Dodikove veze sa Izraelom, međutim, ne završavaju se na političkim susretima i novootvorenoj Privrednoj komori. Republika Srpska godinama angažuje i lobiste sa snažnim izraelskim vezama u Vašingtonu. Među njima je izraelsko-američki advokat Mark Zel, predsednik ogranka američkih republikanaca u Izraelu, čija je firma Zell & Associates angažovana da zastupa interese RS u SAD. Još direktniji kanal predstavlja Ari Ben-Menaše, bivši pripadnik izraelske vojne obaveštajne službe i vlasnik firme Dickens & Madson, sa kojom je RS 2025. sklopila ugovor vredan oko četiri miliona dolara.

Prema dokumentima o lobiranju, ciljevi tog angažmana uključivali su ukidanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima, osporavanje uloge visokog predstavnika i zagovaranje nezavisnosti Republike Srpske. RSE navodi da je RS od 2015. na lobiranje u SAD potrošila najmanje 8,3 miliona dolara.

Izraelski kanal postoji i mnogo duže. Dodikov dugogodišnji savetnik Arie Livne, nekadašnji visoki funkcioner Jevrejske agencije i predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa, godinama je bio predstavnik RS u Izraelu. Sam Dodik ga je opisivao kao „most“ između Republike Srpske i Izraela i pripisivao mu važnu ulogu u njihovom političkom približavanju.

Vučić – savetnici, PR i trgovina oružjem

Kod Aleksandra Vučića priča ima drugačiju strukturu. Pored sve intenzivnije zvanične saradnje Beograda i Jerusalima, godinama postoji i veza sa izraelskim stručnjacima za političke kampanje.

Najpoznatiji među njima je Israel Srulik Ajnhorn, konsultant koji je radio u Netanjahuovom političkom okruženju. Prema zajedničkom istraživanju BIRN-a i izraelskog Hareca, za Vučića radi najmanje od 2020. godine.

Ajnhorn je, prema tim medijima, osmislio međunarodnu PR strategiju kojom je Vučić trebalo da bude predstavljen zapadnoj javnosti kao mirotvorac i garant stabilnosti Balkana. Planirana su gostovanja u velikim podkastima, afirmativni tekstovi poznatih autora, mini-serija o Srbiji, pa čak i bilbordi u zapadnim prestonicama koji bi promovisali rezultate „Vučićeve ere“.

BIRN i Harec objavili su i da je Ajnhorn pomagao u organizovanju kontakata važnih za tranzit srpske municije preko Crne Gore ka Izraelu. Prema njihovom istraživanju, visoki izraelski zvaničnik potvrdio je da je Izrael koristio Ajnhornove veze za organizovanje sastanaka o pitanjima nacionalne bezbednosti.

Paralelno s tim, vrednost srpskog izvoza naoružanja u Izrael naglo je porasla. Prema podacima BIRN-a i Hareca, sa 1,4 miliona evra 2023. dostigla je 42,3 miliona evra tokom 2024. godine.

Ajnhorn nije prvi izraelski politički strateg angažovan u Vučićevim kampanjama. Još tokom izbora za gradonačelnika Beograda 2004. sarađivao je sa Asafom Eisenom, dok je Aron Šaviv, koji je prethodno radio i na Netanjahuovim kampanjama, učestvovao u Vučićevoj predsedničkoj kampanji 2017.

Izvor: Nova.rs