Nova ekonomija: Srbija među vodećim državama u regionu po izdvajanju za naoružanje

Srbija za naoružanje izdvaja oko 6,4 odsto svih javnih rashoda, što nas svrstava među vodeće zemlje u regionu, rečeno je na konferenciji “Cena bezbednosti – Između pretnje i poverenja” u organizaciji Nove ekonomije i Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Konferencija je održana 13. maja u Aeroklubu u Beogradu, a otvorila ju je direktorka Nove ekonomije Biljana Stepanović.

“U svetlu podatka da je 2025. godina oborila rekord u svetskoj potrošnji za naoružanje, ovaj projekat nije mogao biti više aktuelan. Naoružavanje u svetu, a i u regionu Jugoistočne Evrope prate i nedovoljne informacije o tome kako se zemlje naoružavaju, zašto, koliko novca troše… Ima i dosta dezinformacija. U Srbiji ne samo da postoje dezinformacije, nego se one koriste i sa najviših instanci u političke svrhe, za zastrašivanje i neprikladne poruke zemljama u regionu”, rekla je Stepanović.

Prisutnima se obratila i ambasadorka Švedske u Srbiji, Nj. e. Šarlot Sabina Samelin, koja je istakla da su ponosni na to što su doprineli ovom projektu, te da je njihov doprinos pokazatelj švedske posvećenosti projektima u regionu. Direktorka komunikacija u SIPRI-ju Stefani Blenkner dodala je da je njihova baza o naoružanju globalna referenca i zahvalila se novinarima koji su učestvovali u projektu izveštavanja o naoružanju.

Globalna potrošnja na naoružanje – 2.887 milijardi dolara

Šao Liang, istraživač u SIPRI-ju, predstavio je nalaze iz izveštaja o globalnim trendovima u vojnoj potrošnji za 2025. godinu. Kako je pokazao izveštaj, na naoružanje je u 2025. godini potrošeno 2.887 milijardi dolara, što je 2,9 odsto više nego u 2024.

“Nakon Hladnog rata devedesetih godina, globalna potrošnja je smanjena, ali je počela da raste 2001, pogotovo u Americi, nakon 11. septembra. Onda je potrošnja ponovo pala 2010. godine zbog krize, da bi, pogotovo u Evropi, počela da raste 2022, nakon ruskog napada na Ukrajinu”, objasnio je Liang.

Tokom prošle godine, najveći potrošač naoružanja bile su SAD, koje su za tu namenu izdvojile 1.065 milijardi dolara. Potom, SIPRI istraživanje pokazuje da su Azija i Okeanija potrošile 681 milijardu, Evropa 864, Bliski istok 218, a Afrika 58 milijardi dolara.

Od svih zemalja sveta, najveći procenat BDP-a na naoružanje troši Ukrajina – 40 odsto.

Srbija dominira u regionu po naoružanju

Na samom panelu, Katarina Đokić, istraživačica iz SIPRI-ja rekla je da je, ako posmatramo region, Srbija dominantna po naoružanju. Doduše, kazala je, neke podatke je teško porediti jer Srbija raspolaže većom vojskom, sa više vojnih lica, ali ima i viši nivo ambicije, odnosno želi da pokrije veći broj vojnih sposobnosti u odnosu na ostale države u regionu.

“Podaci o uvozu pokazuju da je uvoz naoružanja Srbije u pet godina bio 15 puta viši nego u drugim državama Zapadnog Balkana. Tu spadaju i vredne nabavke kao što su borbeni avioni, transportni avioni, sistemi protivvazdušne odbrane… Druge zemlje nemaju to i rešile su da ne žele da imaju, barem članice NATO, kojem su prepustile odbranu vazdušnog prostora”, rekla je Đokić.

Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je između 2020. i 2024. godine dala 2,8 milijardi evra na nabavku naoružanja i vojne opreme, devet puta više od Albanije.

Dean Džebić, vojni analitičar i novinar portala Klix.ba rekao je da u regionu postoji samo jedna podela – zemlje Zapadnog Balkana i članice NATO. On se dotakao i vojnog sporazuma koji su pre oko godinu dana potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo, ali za koji smatra da neće biti nikakvih posledica, jer nije u pitanju klasičan vojni savet, već grupa zemalja koja ide u pravcu liberalizacije birokratskog segmenta nabavke vojne opreme.

Ipak, smatra Džebić, nabavka naoružanja u Srbiji izaziva sigurnosnu dilemu za čitav region, pa i Evropu.

“Srbija nabavlja oružje kojem ne može da se parira, poput balističkih raketa iz Kine, koje u Evropi imaju samo Srbija i Rusija. Dakle, naoružavanje Srbije više nije više samo regionalno, već i kontinentalno pitanje, jer je domet rakete 300 kilometara, ali kada se ona ispaljuje iz aviona, ide i do 450, 500 kilometara. U kontekstu nabavki, transparentnost je minimalna, što je, u neku ruku, karakteristika nabavki iz Kine”, rekao je Džebić.

Konferencijom je moderirala Katarina Pantelić, novinarka Nove ekonomije. Događaj je finansirao Švedski institut, a opširnije o ovom događaju možete čitati na sajtu Nove ekonomije.

Izvor: N1