Lični stav - Željka Paunović: Politički popisivači

Zamislite da vam na vrata pokuca partijski aktivista sa urednim spiskom stanara vaše zgrade — ime, prezime, domaćinstvo, a pored toga uredno pripremljena prazna rubrika: „političko opredeljenje“.

Ne pita se više samo ko živi u zgradi, već ko je „naš“, ko je „njihov“, a ko još nije odlučio kojoj će se rubrici prikloniti.

Ako se ti podaci potom odnose u partijsku centralu radi analize, više ne govorimo o bezazlenoj evidenciji, već o organizovanom prikupljanju i obradi podataka o političkim stavovima građana.

Foto: Željka Paunović

A političko mišljenje nije običan podatak — ono spada u posebne vrste podataka o ličnosti, čija je obrada zakonom načelno zabranjena, osim u strogo određenim slučajevima.

Još je ozbiljnije pitanje: odakle aktivistima detaljni spiskovi stanara i na osnovu kog pravnog osnova ih koriste?

Ako su podaci pribavljeni iz službenih evidencija ili biračkog spiska, stvar postaje još ozbiljnija, jer se podaci iz biračkog spiska smeju obrađivati isključivo u zakonom određenoj svrsi i ne smeju se koristiti za političke potrebe ili vođenje kampanje.

Poverenik je i ranije izričito upozoravao da izborna kampanja ne može biti opravdanje za korišćenje ličnih podataka u svrhe za koje nisu namenjeni.

U demokratskom društvu građanin ima pravo da glasa za koga želi, ali i da niko ne vodi partijsku kartoteku njegovog političkog opredeljenja.

Jer kada partija zna ko ste, gde živite, sa kim živite i za koga pretpostavlja da ćete glasati, demokratija počinje da liči na administrativno popisivanje podobnih i nepodobnih građana.

Zato bi ovakva praksa morala biti predmet ozbiljne provere nadležnih institucija za zaštitu podataka o ličnosti, a građani imaju puno pravo da pitaju: ko je napravio spisak, odakle mu moji podaci, ko ih obrađuje, u koju svrhu i kome ih prosleđuje?