Kome država najviše duguje i koliki je javni dug?

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, nedavno se pohvalio da država, i nakon isplate pomoći penzionerima od ukupno 50 milijardi dinara, na računu ima još 460 milijardi dinara, odnosno oko 3,9 milijardi evra.

Međutim, najveći deo, ako ne i sva sredstva potiču zapravo od zaduživanja. Država se onda se u aprilu zadužila za još pola milijarde evra emisijom obveznica koja nije bila javna, nije bila unapred najavljena i bez podatka o tome ko je kupac, prenosi Danas.

U svakom slučaju, javni dug Srbije na kraju jula iznosio je 41,8 milijardi evra ili 43,9 odsto BDP-a, pokazuju podaci iz mesečnog izveštaja Uprave za javni dug.

Najveći deo duga odnosi se na spoljni dug koji je iznosio 29,2 milijardi i unutrašnji dug od 10,9 milijardi evra. Uz to, po osnovu indirektnih obaveza kao javni, vodi se još i dug od oko 1,7 milijardi evra.

Državne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu sa 8,6 milijardi evra čine najveći deo unutrašnjeg duga. Takođe, i u spoljnom javnom dugu dominiraju obveznice i to u iznosu od skoro 13 milijardi evra.

Po osnovu kredita, poslovnim bankama država duguje 5,3 milijarde evra.

Zaduženje prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj čini 2,2 milijarde evra, dok zaduženja prema Međunarodnom monetarnom fondu iznose oko dve milijarde evra.

Na spisku poverilaca spoljnog duga nalazi se Export-import bank of China je na trećem mestu sa 2,7 milijardi evra. Na četvrtom mestu nalaze se strane Vlade, čiji krediti iznose 2,5 milijardi evra.

Učešće javnog duga u BDP-u iznosi 43,9 odsto, dok je u decembru prošle godine sa nešto manjim dugom iznosio 44,4 odsto. Do ove na prvi pogled čudne računice dolazi se tako što Ministarstvo finansija stavlja u odnos iznos duga sa iznosom bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) koji je projektovan za kraj ove godine.

Učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 44,2 odsto.

Većina dugovanja je u evrima, čak 63 odsto, dok je 20,6 odsto u dinarima, a 11,1 odsto u dolarima. Fiksne kamate stope čine 67,9 odsto dugovanja, a varijabilne kamatne stope 32,1 odsto, navodi Danas.

Varijabilne kamatne stope sačinjene su 72,3 odsto od EURIBOR-a i 15,6 odsto od kamatne stope na specijalna prava vučenja (SDR), dok BELIBOR čini 12 odsto.

Evroobveznice su već godinama glavni izvor finansiranja budžetskih deficita. Pre šest, sedam godina u vreme niskih kamatnih stopa to je bio i prilično jeftin način zaduživanja. Recimo desetogodišnje obveznice emitovane 2019. godine u iznosu 1,55 milijardi evra nosile su kupon od 1,5 odsto. Međutim, za tri godine ove obveznice dospevaju i moraće da budu zamenjene daleko skupljim. Recimo, evroobveznice emitovane ove godine nose kupone od 4,75 do 5,5 odsto.

Kolike su kamatne stope

Tako je kamatna stopa na dug od 1,25 milijardi dolara iz maja ove godine 5,5 odsto, a prinos 5,8 odsto. Istog dana emitovane su i dve serije obveznica u evrima. Jedna, od milijardu evra na pet godina, nosila je kamatnu stopu 4,25 odsto, a druga od 900 miliona evra na 12 godina 4,875 odsto.

Novac iz ovog zaduženja verovatno će biti upotrebljen da se vrati dug po osnovu dve milijarde evra obveznica emitovanih 2020. godine po kamati od 3,125 odsto ili milijardu evra koji dospevaju u septembru 2028. godine sa kamatnom stopom od 1,26 odsto.

Kao posledica rasta kamatnih stopa na obveznice porastao je i trošak otplate kamata na javni dug koji šrema rebalansu budžeta u ovoj godini iznosi 197,4 milijarde dinara ili 1,7 milijardi evra.

Ekonomista Saša Đogović tvrdi da, iako javni dug kakav je trenutno, ne predstavlja problem sam po sebi, pasivnošću institucija koje njime upravljaju on može to postati. On navodi i da projekti u koje se trenutno ulaže novac u Srbiji, poput kupovine stranog naoružanja i izgradnje nacionalnog stadiona i delfinarijuma, neće doprineti vraćanju tog duga. Umesto toga, Đogović predlaže preokret u ekonomskoj politici države.

„Taj strateški zaokret znači jasno definisana industrijska politika koja bi uključivala inovacije, predominantno visokotehnološku proizvodnju, uz jake, nezavisne, stabilne institucije bez privilegovanih igrača na tržištu. Pored toga, realizacija određenih strateških sporazuma koje već imamo sa pojedinim zemljama, ili eventualno ugovaranja sa drugim, u skladu sa našim političkim i strateškim opredeljenjem, u cilju privlačenja inovativnih tehnologija, kao i ulaganje u energetski sektor“, rekao je Đogović i dodao da Srbija nije energetski suverena, kao i da su potrebna velika ulaganja u ekološke projekte kako bi zemlja prebrodila klimatske promene.

Kako on navodi, IT i građevinski sektor godinama su „vukli“ srpsku privredu, a iduće godine će Ekspo doprineti pojačanom rastu zbog uslužnog sektora. Međutim, već naredna godina donosi neizvesnost na polju privrede.

„Jedna lasta ne čini proleće, i već sledeće godine mi nećemo imati te visoke stope rasta, to je nemoguće. Tako da će ukupna stopa rasta i izvoza osetno da splašnjavaju od naredne godine i onda će se to odraziti negativno i zbog negativnog trenda u prilivu stranih direktnih investicija. To su sve pokazatelji koji govore o tome da je neophodan suštinski strateški zaokret u ekonomskoj politici, čija je osnovna baza rad stabilnih i nezavisnih institucija i sistemska borba protiv mita i kroupcije i promovisanje vladavine prava“, rekao je Đogović.

On se osvrnuo i na srpsku dijasporu koja takođe ima potencijal da doprinese razvoju privrede u Srbiji kroz investicije i jačanje domaćeg preduzetništva, što će biti moguće jedino kada se „institucije oslobode“.

Izvor: N1