Koliko traje upala pluća?

Zamislite da vas muči uporni kašalj već nekoliko dana. Temperatura ne popušta, a svaki udah deluje kao napor. Postavlja se pitanje koje gotovo svaki pacijent sa pneumonijom postavlja svom lekaru: „Koliko dugo će ovo trajati?“

Odgovor nije jednostavan kao što biste možda očekivali. Trajanje upale pluća zavisi od mnogo faktora koji se razlikuju od osobe do osobe.

Prosečno vreme oporavka

Uz pravilan način lečenja, većina inače zdravih ljudi može očekivati poboljšanje u roku od tri do pet dana. To ne znači potpuni oporavak. To znači da će temperatura početi da se normalizuje, a opšte stanje će krenuti nabolje.

Ako nemate hroničnih zdravstvenih problema, najverovatnije ćete moći da nastavite sa normalnim aktivnostima za nedelju dana ili malo duže. Ali tu priča ne prestaje.

Umor i blagi simptomi, poput kašlja, mogu trajati znatno duže. Neki pacijenti prijavljuju da ih suvi kašalj prati i mesec dana nakon što su se osetili bolje. Telu je jednostavno potrebno vreme da se u potpunosti regeneriše.

Šta utiče na dužinu trajanja bolesti

Nekoliko ključnih faktora određuje koliko brzo ćete se oporaviti od pneumonije.

Vaše opšte zdravstveno stanje igra presudnu ulogu. Osoba koja redovno vežba, zdravo se hrani i nema hroničnih bolesti oporaviće se brže od nekoga sa dijabetesom ili srčanom slabošću. To je slično kao kod automobila – dobro održavan motor lakše podnosi opterećenje.

Starost značajno utiče na brzinu oporavka. Odojčad i mala deca, kao i osobe starije od 65 godina, spadaju u rizičnu grupu. Njihov imunološki sistem je ili nedovoljno razvijen ili oslabljen godinama, što produžava borbu sa infekcijom.

Vrsta pneumonije određuje i pristup lečenju i trajanje bolesti. Bakterijska upala pluća obično brže reaguje na antibiotike nego što virusna reaguje na antivirusne lekove. Upala pluća izazvana mikoplazmom (poznata i kao atipična pneumonija) često je blaža i zahvata oba plućna krila, ali se uspešno leči antibioticima.

Različite faze oporavka

Oporavak od upale pluća prolazi kroz prepoznatljive faze koje većina pacijenata doživljava.

Prva faza traje prvih nekoliko dana. Simptomi su najintenzivniji: visoka temperatura, jak kašalj, kratak dah, bol u grudima. Telo se aktivno bori protiv infekcije. Ovo je period kada je odmor najvažniji.

Druga faza nastupa između petog i sedmog dana kod većine pacijenata. Temperatura se stabilizuje. Energija polako počinje da se vraća. Kašalj i dalje postoji, ali je manje intenzivan. Mnogi ljudi prave grešku i vraćaju se prerano svakodnevnim obavezama upravo u ovoj fazi.

Treća faza oporavka može trajati od dve do četiri nedelje, ponekad i duže. Umor je i dalje prisutan. Kašalj se povremeno javlja, posebno noću ili ujutru. Fizička aktivnost zahteva više napora nego inače. Strpljenje u ovoj fazi direktno utiče na to da li će doći do potpunog oporavka ili recidiva bolesti.

Kada je potrebna hospitalizacija

Određeni pacijenti zahtevaju bolničko lečenje, što automatski produžava ukupno vreme oporavka.

Mala deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom možda će morati da budu hospitalizovani. Lečenje intravenskim antibioticima pruža direktniji pristup borbi protiv infekcije. Ponekad je potrebna i pomoć pri disanju.

Ako ste hospitalizovani zbog pneumonije, pripremite se na duži oporavak. Nekoliko nedelja nakon izlaska iz bolnice i dalje ćete osećati posledice. Povratak u punu snagu može potrajati i nekoliko meseci.

Zašto postoji takva razlika? Bolničko lečenje obično znači da je infekcija bila ozbiljnija. Ozbiljnija infekcija nanosi veću štetu plućnom tkivu. Veća šteta zahteva duže vreme za regeneraciju.

Obostrana upala pluća i njen tok

Dvostruka ili obostrana pneumonija, koja zahvata oba plućna krila, ne mora nužno značiti ozbiljnije simptome ili duži oporavak. Možete imati blagu infekciju u oba plućna krila ili ozbiljnu infekciju samo u jednom.

Generalno, što je više segmenata pluća zaraženo, to je bolest teža. Ovo važi čak i ako su svi zaraženi segmenti u jednom plućnom krilu. Dakle, rasprostranjenost infekcije, a ne samo broj zahvaćenih plućnih krila, određuje ozbiljnost stanja.

Lečenje obostrane pneumonije ne razlikuje se bitno od lečenja jednostrane. Antibiotici se koriste za bakterijsku varijantu, a antivirusni lekovi za virusnu. Terapija za ublažavanje simptoma ostaje ista, ali pacijenti sa obostranom pneumonijom često zahtevaju pažljivije praćenje.

Dugoročne posledice koje treba znati

Evo nečega što mnogi ne očekuju. Prema Američkom torakalnom društvu, dugoročne posledice upale pluća mogu da imaju čak i ljudi koji se potpuno oporave.

Šta to znači u praksi?

Deca koja se oporave od pneumonije imaju povećan rizik od hroničnih bolesti pluća kasnije u životu. Odrasli koji prebole pneumoniju mogu iskusiti srčane probleme ili oslabljenu kognitivnu funkciju. Fizička sposobnost može ostati smanjena mesecima nakon što klinički testovi pokažu potpuni oporavak.

Ovo ne znači da treba paničiti. Većina ljudi se u potpunosti oporavi bez ikakvih trajnih posledica. To samo znači da pneumoniju treba shvatiti ozbiljno. Pravovremeno lečenje i adekvatan oporavak smanjuju rizik od komplikacija.

Simptomi koji zahtevaju pažnju

Tokom oporavka, određeni simptomi signaliziraju da nešto nije u redu.

Kratak dah koji se pogoršava umesto da se poboljšava zahteva hitnu medicinsku pomoć. Isto važi za bol u grudima koji postaje intenzivniji. Povratak visoke temperature nakon nekoliko dana poboljšanja može ukazivati na sekundarnu infekciju ili komplikaciju.

Osobe starije od 65 godina mogu pokazivati atipične znake: zbunjenost, promenu u sposobnosti razmišljanja ili telesnu temperaturu nižu od normalne. Ovi simptomi kod starijih osoba zahtevaju hitnu lekarsku procenu.

Kako ubrzati oporavak

Određene mere mogu pomoći telu da se brže izbori sa infekcijom.

Odmor nije preporuka, već neophodnost. Vaš imunološki sistem troši ogromne resurse u borbi protiv pneumonije. Svaka dodatna aktivnost oduzima energiju koja bi trebalo da bude usmerena na oporavak.

Hidratacija pomaže razređivanju sluzi u plućima. To olakšava iskašljavanje i čišćenje disajnih puteva. Pijte vodu, čajeve i supe. Izbegavajte alkohol i kofein jer dehidriraju organizam.

Uzimanje propisanih lekova tačno onako kako je preporučeno može delovati očigledno, ali mnogi pacijenti prestaju sa antibioticima čim se osete bolje. To je greška koja može dovesti do vraćanja infekcije i stvaranja rezistentnih bakterija.

Prevencija ponovne infekcije

Nakon što prebolite pneumoniju, vaša pluća ostaju osetljivija neko vreme.

Izbegavanje pušenja i izlaganja duvanskom dimu ubrzava regeneraciju plućnog tkiva. Ako pušite, oporavak od pneumonije može biti odličan povod za prestanak.

Vakcinacija protiv gripa i pneumokokne bolesti štiti od najčešćih uzročnika pneumonije. Razgovarajte sa lekarom o tome da li je preporučljivo da primite ove vakcine, posebno ako spadate u rizičnu grupu.

Realistična očekivanja

Upala pluća nije prehlada koja prolazi za nekoliko dana. Čak i kod najblaže forme, računajte na minimum dve nedelje dok se ne osetite kao pre bolesti. Kod teže forme ili ako imate dodatne zdravstvene izazove, oporavak može trajati mesec dana ili duže.

Nelečena pneumonija može trajno da ošteti pluća. Zato je važno reagovati na vreme. Simptomi koji podsećaju na grip, ali traju duže od tri dana, zahtevaju lekarsku procenu.

Pneumonija jeste ozbiljna bolest i može biti opasna po život, bilo da je zahvaćeno jedno plućno krilo ili oba. Dvostruka pneumonija može biti fatalna ako se ne leči. Ali, uz pravovremenu dijagnozu i adekvatnu terapiju, većina pacijenata se uspešno oporavlja.

Ključ je strpljenje. Dajte svom telu vreme koje mu je potrebno. Nemojte žuriti sa povratkom svakodnevnim obavezama i obratite pažnju na signale koje vam telo šalje tokom oporavka.

Izvor: N1