Izveštaj SEPA: Vazduh 2024. bio prekomerno zagađen u gotovo svim većim gradovima

U gotovo svim većim gradovima u Srbiji vazduh je 2024. godine bio prekomerno zagađen, prema podacima novog izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

U gotovo svim većim gradovima u Srbiji vazduh je 2024. godine bio prekomerno zagađen, prema podacima novog izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

U godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha, koji je objavljen sa višemesečnim zakašnjenjem, navodi se da su suspendovane čestice PM10 2024. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija u Srbiji.

Najveće srednje godišnje vrednosti PM10 zabeležene su u Popovcu, Zaječaru i Valjevu, dok je maksimalna dnevna koncentracija PM10 u Valjevu bila šest puta veća od dozvoljene.

Prema Uredbi o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Srbije određeno je osam aglomeracija – Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo, i u svima je vazduh bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.

U aglomeraciji Bor vazduh je bio prekomerno zagađen i usled prekoračenja granične vrednosti olova, a bile su prekoračene i ciljne vrednosti arsena i kadmijuma, dok je Smederevu prekoračena ciljna vrednost benzopirena.

U Beogradu su pored PM10 i PM2.5 prekoračene i granične vrednosti azot-dioksida i ciljne vrednosti arsena i benzoapirena, navodi se u izveštaju.

Prekomerno zagađen vazduh imali su i gradovi Novi Pazar, Valjevo, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Zaječar, Loznica, Šabac, Subotica, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Kraljevo, Beočin, Sombor i Zrenjanin.

Više od 35 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti 50 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), koliki je zakonski dozvoljen limit, tokom 2024. godine registrovano je na 74 merna mesta u 18 gradova i osam aglomeracija.

Najveće dnevne koncentracije PM10 tokom 2024. godine izmerene su na stanicama Valjevo (296 μg/m3), Popovac (264 μg/m3) i Zaječar (255 μg/m3).

Granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju PM10 u Srbiji iznosi 40 µg/m³, a za PM2.5 25 µg/m³, iznad koje se vazduh smatra prekomerno zagađenim.

Međutim, ako se uzmu u obzir granične vrednosti koje je Evropska unija propisala novom Direktivom o kvalitetu vazduha, ni u jednom mestu vazduh nije bio čist i bezbedan za zdravlje.

Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora da se uskladi sa propisima EU koji postavljaju znatno strože standarde kvaliteta vazduha za zagađivače koji treba da budu dostignuti do 2030. godine.

Prema novoj direktivi EU, srednja granična vrednost za PM10 će do 2030. godine biti smanjena sa 40 na 20 µg/m³ na godišnjem nivou, a za PM2.5 sa 25 na 10 µg/m³.

Nova pravila treba da doprinesu postizanju nultog zagađenja Evrope do 2050. godine.

U cilju usklađivanja sa evropskim propisima i normama i Evropskim zelenim dogovorom, zemlje Zapadnog Balkana su potpisale deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čiji je jedan od ključnih stubova smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Izveštaj SEPA je napravljen na osnovu podataka sa ukupno 267 stanica i mernih mesta državne i lokalnih mreža za kvalitet vazduha.

Objavljen je 26. januara, iako je prema novom Zakonu o zaštiti vazduha, usvojenom u junu prošle godine, rok za objavljivanje godišnjeg izveštaja 31. maj tekuće godine za prethodnu godinu. Prema prethodnim zakonskim odredbama, SEPA je bila odgovorna da Izveštaj o kvalitetu vazduha bude dostupan do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Prema izveštaju Beogradske otvorene škole, prošle godine je prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo u više od 80 opština u Srbiji, na osnovu građanskog monitoringa, odnosno monitoring kvaliteta vazduha "low cost" senzorima koji građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase obezbeđuje podatke o koncentracijama suspendovanih čestica (PM 2,5 i PM 10).

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Izvor: N1