Između velelepnog stadiona i prašine: Kako je čuveni zaječarski vašar postao simbol nemara

Počeo je jesenji vašar u Zaječaru koji će, po tradiciji, trajati od 6. do 8. septembra. Ponuda je raznolika, ali nezadovoljstvo prodavaca iz godine u godinu raste.

Prodavci se žale na loše uslove. Nema toaleta ni vode, a zakup je, kako tvrde, najskuplji u Srbiji.

„Ne znam šta da kažem, prošli vašar je bio bolji. Ovaj je loš. Kod nas se prodaje radnička odeća. Novi radnički kombinezoni su od 1.000 do 1.500 dinara. Sve je novo, a od 500 dinara nadole je polovna roba”, kaže naša sagovornica.

Druga prodavačica navodi da je sve isto kao pre 50 godina — kao da je vreme stalo.

„Nekada je bilo bolje. Od tri dana, dva ode na pakovanje i raspakivanje. Slabije je ove jeseni. Letos nismo ni bili, ali je ranije bilo bolje. Neke stvari su 200 dinara, neke 300, neke 500, zavisi od artikla. Ima i jeftinijih stvarčica, po 100 dinara. Prodaja ide slabo, baš slabo. Neki imaju novca, ali većina nema. Zakup je 2.800 dinara, što je po mom mišljenju preskupo. Otkada je ovde bila ona oluja koja nam je odduvala šatore, grad nam nije nadoknadio štetu. Nemamo neku zaradu, ali moramo da radimo — muka nas tera”, objašnjava ona.

Treća sagovornica ističe da je poslednji put prodavala robu na vašaru pre osam godina i da se pokajala što je ponovo došla.

„Osam godina nisam bila i pokajala sam se što sam došla, iskreno da vam kažem. Prostor se ovde plaća 2.800 dinara po kvadratnom metru ako imamo šator. Ranijih godina to nije bilo tako. Pogledajte kakvi su uslovi. Nema vode, nema toaleta... Šta je ovo? Ovo je kao pre 60 godina. Dolazila sam na vašar još kao dete sa roditeljima i tada je sve ovako izgledalo. I dan-danas je isto. Sramota je da je stadion tako lep, a da sve ostalo propada. Pogledajte travu. Trebalo bi da postave kante i kontejnere, da narod ne baca smeće svuda. Živim u Švajcarskoj, ali volim da dođem u Srbiju jer sam tu rođena i tu se osećam kao kod kuće. Međutim, kad dođem i vidim ovo... Ružno je, verujte mi! Života mi, jako je ružno. Narod dolazi i muči se za dinar, a tek ne daj Bože da padne kiša! Pre desetak godina, kada je padala kiša, ljudi su plaćali traktore da ih izvuku iz blata. Samo su malo rizle bacili”, tvrdi ona.

I stariji gospodin potvrđuje da ljudi nemaju novca.

„Slabo ide. Ne znam da li nemaju para, ali prodaje nema. Zakup je skup, a nema ni vode ni toaleta”, žali se on.

Cene na vašaru slične su onima iz maja i jula. Praseće pečenje košta 3.000, a jagnjeće 3.500 dinara. Mekice su 100, krofnice 400, limunada 100 i 150, sladoled takođe 100 i 150, dok je obična pljeskavica 400, a gurmanska 500 dinara.

Bilo kako bilo, u toku je još jedan vašar s pogledom na novi stadion.