Hraniteljstvo za starije: Na smeštaju maksimum četiri osobe - šta još predviđa novi pravilnik

Srbija je, skoro posle deceniju i po od usvajanja zakona, dobila i pravilnik kojim se definiše šta je to porodični smeštaj za odrasla i starija lica, koliko najviše ljudi može da bude smešteno u stanovima, odnosno kućama u takvoj vrsti smeštaja i zašto to nikako nije isto što i - domovi za stare.

Sredinom decembra u Službenom glasniku je, potpuno nenajavljeno, osvanuo Pravilnik o pružanju usluge porodičnog smeštaja za odrasla i starija lica. Ovde nije reč o domovima za stare, već o posebnoj vrsti hraniteljstva - onog za odrasle, o čemu je portal N1 nedavno pisao.

Srbija je, skoro posle deceniju i po od usvajanja zakona, dobila i pravilnik kojim se definiše šta je to porodični smeštaj za odrasla i starija lica, koliko najviše ljudi može da bude smešteno u stanovima, odnosno kućama u takvoj vrsti smeštaja i zašto to nikako nije isto što i - domovi za stare.

Sredinom decembra u Službenom glasniku je, potpuno nenajavljeno, osvanuo Pravilnik o pružanju usluge porodičnog smeštaja za odrasla i starija lica. Ovde nije reč o domovima za stare, već o posebnoj vrsti hraniteljstva - onog za odrasle, o čemu je portal N1 nedavno pisao.

“Neko to zove hraniteljska porodica, a to je zapravo porodični smeštaj odraslih i starijih lica - usluga koja postoji kod nas u socijalnoj zaštiti, ali nažalost nije razvijena u meri u kojoj bi trebalo da bude”, rekla je tada za portal N1 Nadežda Satarić iz udruženja Snaga prijateljstva Amiti.

Po objavi Pravilnika, na koji se čekalo više od decenije - još od kada je 2011. godine usvojen Zakon o socijalnoj zaštiti, Nadežda Satarić je, uz napomenu da ga je pažljivo pročitala, navela da je prijatno iznenađena kako je urađen pravilnik.

"Pitala sam se da li će pravilnik obuhvatiti stvari koje smatram krucijalnim i on to jeste učinio i bravo za to. Prvo, napravljena je jasna distinkcija između ove usluge porodičnog smeštaja i usluge institucionalne zaštite odraslih i starijiih, a to kažem upravo zbog tragedije koja se nedavno dogodila u Zaječaru, kada je neka gospođa koja obavlja porodični smeštaj starijih naprimala ne znam koliko još korisnika - 10, 15 - i to pretvorila u domski smeštaj, bez dozvole. Onda se desio požar, pa je stradao korisnik", ističe Nadežda Satarić.

Potpuno slična situacija, podseća, dogodila se i pre godinu dana kod Stare Pazove kada je takođe jedna porodica koja se bavila porodičnim smeštajem opet "naprimala" starijih osoba, pa se isto desila - tragedija.

"Zato me je interesovalo kako je pravilnikom rešeno koliko ljudi može da bude na porodičnom smeštaju, jer svakako ne može da bude porodični smeštaj sa 15 ljudi. Porodični smeštaj podrazumeva jednu osobu, ili bračni par, eventualno tri osobe... Već pet, šest osoba je grupa i neki drugi vid smeštaja", upozorava naša sagovornica.

Maksimum - četvoro

Pravilnikom su, kaže, vrlo jasno naveli, pored uslova koje treba da ispunjava sama osoba koja hoće da se bavi porodičnim smeštajem za odrasla i stara lica - da na porodičnom smeštaju može da bude maksimum četiri osobe.

"To mogu da budu pojedinci, bračni parovi, braća ili sestre ili neka kombinacije. U jednoj sobi može da bude smešteno najviše dvoje ljudi - ako nisu u srodničkoj vezi ili nije reč o bračnom paru i jedna i druga osoba moraju da daju pismenu saglasnost da će biti u sobi sa drugim korisnikom", objašnjava Satarić.

Porodični smeštaj, ta vrsta hraniteljstva za odrasle je, smatra - daleko humaniji smeštaj u odnosu na neke druge - ljudi ostaju u istoj lokalnoj zajednici. Naročito je, kaže, dobro za stare ljude u selima kojima nema ko da pomogne sa ogrevom, radovima, životinjama...

"Kada u smeštaju može da bude maksimalno četiri osobe, više nema dileme šta je to - da li je porodični smeštaj ili domski", navodi ona.

Pored definisanja maksimalnog broja korisnika po sobi, i jednom porodičnom smeštaju (domaćinstvu), pravilnikom je, kaže propisano da postoje četiri vrste porodičnog smeštaja.

Četiri vrste porodičnog smeštaja

"Prvo, postoji standardni porodični smeštaj - tu dolaze stariji koji su još uvek pokretni, mogu samostalno da funkcionišu, hrane se, oblače, izlaze van, ali im treba podrška od drugih. Drugi je smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku - tu pružaju usluge osobama koje bi inače išle u dom i kvalifikovale se za domski smeštaj. Reč je o prvom, drugom ili trećem stepenu podrške - o korisnicima koji su potpuno nepokretni, teže pokretni ili upućeni na 24 sata podrške, a nemaju dovoljno novca za dom", navodi Satarić.

Treće je urgentni smeštaj.

"Urgentni smeštaj je kada imate žrtve porodičnog nasilja i morate da ih izdvojite od nasilnika, a nema mesta u sigurnim kućama na primer - ovo je odlična vrsta smeštaja u tim slučajevima. I četvrta je povremeni smeštaj - tu možete da smestite sebi dragu osobu o kojoj inače brinete, ali vam ponekad zatreba neko vreme za sebe - nekad je to odmor, nekada bolnica za vas, nekada odlazak na službeno putovanje...", objašnjava naša sagovornica.

Takav povremeni smeštaj je, dodaje, dobar i kada nemate kome privremeno da ostavite osobu sa demencijom...

"Za povremeni smeštaj je propisano da može da traje maksimalno 30 dana, po najviše dva puta u toku jedne godine, dakle najviše 60 dana u godini. Šta je razlika u odnosu na domove za stare? To što u državnim nema mesta, a da zakucate u bilo koji privatni i kažete da želite da smestite nekoga samo na deset dana, reći će vam: Plati ceo mesec, pa ga izvedi posle pet dana, nema veze...", navodi Satarić.

Pravilnikom je čak predviđeno, dodaje, da mogu da primjaju i na dnevni smeštaj i na nekoliko sati u toku dana.

Obuka pružalaca usluge

Sagovornica portala N1 navodi da se, čitajući pravilnik, zapitala da li će osobe koje pružaju porodični smeštaj biti obučene da posvete pažnju osobama obolelim od demencije.

Osim što se podrazumeva da pružalac usluge mora da ima najmanje osnovnu školu, da je punoletna osoba, neosuđivana (...) moraće, kaže, da prođe i obuke poznavanja psihologije starih ljudi, ponašanja, da se obuče kako komunicirati sa starijima, kako ih negovati, kako ukazati prvu pomoć ako zatreba...

"Dakle, predviđeno je da se neko ozbiljno pripremi i osposobi i da ima empatiju prema starijima da bi mogao da radi ovaj posao. Obuke bi trebalo da rade centri za porodični smeštaj kojih ima četiri u celoj Srbiji, a tamo gde ih nema to će raditi centri za socijalni rad", navela je Nadežda Satarić.

Kao što je portal N1 već pisao, od ukupno 141 centra za socijalni rad u Srbiji, 48 odsto je navelo da pružaju uslugu porodičnog smeštaja za odrasle i starije, 27 odsto da ne pružaju ovakav oblik smeštaja korisnicima, dok 25 odsto centara nije dostavilo podatke, navodi se u "Analizi implеmеntacijе i troškova uslugе porodičnog smеštaja za odraslе i starijе, uključujući prеdložеnе standardе uslugе", koju je ove godine objavilo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.

Prema podacima kojima raspolaže Informacioni sistem ministarstva, kako se navodi - u maju 2024. na porodičnom smeštaju odraslih i starijih bilo je ukupno 969 korisnika.

Izostaju podaci o vrsti porodičnog smeštaja, da li je reč o smeštaju u srodničku ili drugu porodicu i drugi detaljniji podaci o pružaocima usluga porodičnog smeštaja, kao i podaci o strukturi korisnika, koji nisu razvrstani niti po kategorijama, niti po stepenima potrebne podrške, ukazuje se u analizi.

Izvor: N1