Hoće li blokada saobraćajnica postati krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna?

Prema važećem članu 290 Krivičnog zakonika, krivično delo postoji samo ukoliko se uništavanjem ili oštećenjem saobraćajnih uređaja, davanjem pogrešnih znakova, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama ili zaustavljanjem prevoznog sredstva protivno propisima, javni saobraćaj ugrozi na način da time bude doveden u opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima. Za ovakvo delo zaprećena je kazna zatvora do tri godine.

Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, predviđa izmenu ovog člana kojom se uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko “postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima”.

Standard prihvaćen u međunarodnim relacijama je da se i blokada saobraćaja, iako jeste neprijatna stvar jer podrazumeva ograničavanje prava drugih, smatra mirnim okupljanjem. Pravo na mirna okupljanja zajamčeno Evropskom konvencijom štiti i mirna okupljanja koja nisu u skladu sa zakonom“, kaže za Danas advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić.

Dodaje da vlasti imaju pravo da reaguju samo kada blokade traju predugo ili ozbiljno narušavaju prava drugih, i to isključivo merama koje su zaista neophodne za vraćanje reda.

Kako kaže, Evropski sud za ljudska prava očekuje da država pokaže što veći stepen tolerancije prema mirnim okupljanjima.

Najavljena intervencija u Krivičnom zakonu nema baš nikakve veze sa tolerancijom, naprotiv. Postojeći član 290 KZ koji ugrožavanje saobraćaja inkriminiše, ali uz uslov da se ‘time dovodi u opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima’, više je nego dovoljan i u skladu je sa pomenutim standardima“, kaže Šabić.

Prema njegovom mišljenju, kriminalizovanje blokade generalno bilo bi i kriminalizovanje mirnog, nenasilnog okupljanja i bilo bi u suprotnosti sa već pomenutim međunarodnim standardima, a samim tim i sa Ustavom Srbije.

Ne postoji javni interes koji bi opravdao takvu intervenciju u Krivičnom zakonu i iza toga stoji samo dnevnopolitički interes vladajuće stranke. Bilo bi dobro i nadam se da će se od najavljenih izmena ipak odustati. Ali nažalost, činjenica je da je Ministarstvo pravde u kratkom vremenu već u nekoliko navrata pokazalo da je bezrezervno spremno da povlađuje tom interesu“, navodi Šabić.

Advokat Viktor Gostiljac ocenjuje da predložene izmene zakona, pre svega, nesvesno pokazuju da su dosadašnja okupljanja studenata i građana na saobraćajnicama bila zakonita.

On postavlja pitanje, ako vlast veruje da su takva okupljanja nezakonita, zašto želi da ubuduće onemogući mirne skupove tako što bi ih svodila pod krivično zakonodavstvo.

Sadašnji Zakon o javnom okupljanju garantuje građanima pravo da se mirno okupe na svakom dostupnom mestu, dakle i na saobraćajnicama, i da skup ne moraju prijavljivati ako on predstavlja spontanu reakciju na neki prethodni događaj. Jasna je namera predlagača zakona da predviđajući blokadu saobraćajnica kao krivično delo buduće učesnike bilo kojih protesta kriminalizuje i stvori osnov za njihovo procesuiranje“, kaže Gostiljac.

On upozorava da bi usvajanje ove izmene Krivičnog zakonika u budućnosti moglo da obesmisli održavanje bilo kakvih političkih ili drugih skupova.

Onaj koji protestuje želi, pre svega, da bude vidljiv i da na svaki mogući način skrene pažnju na svoje probleme i da na određeni način vlastima kreira problem. Ako demonstrirate u Košutnjaku, igralištu ili na Ušću, jasno je da vaša akcija ne uznemirava vlast kao kad to činite blokirajući Gazelu“, kaže Gostiljac.

Naš sagovornik ističe da izmene Krivičnog zakonika, koje direktno utiču na ljudska prava i slobode, jasno pokazuju u kom pravcu država ide – ka proširenju represije ili zaštiti i proširenju građanskih sloboda.

Sama činjenica da je za protestante predviđena zatvorska kazna i do tri godine jasno govori koliki to može biti odvraćajući faktor u budućnosti za svakog čoveka koji politički misli, ili uopšte misli. Ovakav tekst zakona nas sve tera u tišinu i predstavlja ozakonjenje represije protiv koje bi se onda teško moglo izboriti zakonitim sredstvima“, kaže Gostiljac.

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ocenjuje da vlast želi po svaku cenu da zaustavi i kriminalizuje proteste, a predložene izmene krivičnog zakona predstavljaju najavu kriminalizacije svakog oblika delovanja protiv vlasti.

Najava izmene krivičnog zakona koja će blokade saobraćaja tretirati kao krivično delo, bez ograničenja i uvođenja elemenata proporcionalnosti, poput izazivanja opasnosti, jeste pokušaj da se građani spreče da delotvorno iskažu svoje nezadovoljstvo. Ovo nije prvi takav pokušaj i verujem da će kao i ostali propasti“, kaže za Danas Pavićević.

Pavićević podseća da je i Slobodan Milošević pokušao da ograniči slobodu okupljanja, dok je naprednjačka vlada više puta pokušavala da to učini izmenama zakona o javnom okupljanju, ali nijedan od tih pokušaja nije zaživeo.

Verujem da slična sudbina očekuje i ovaj predlog, jer je teško poverovati da će građani poštovati takav zakon, a da je država spremna da ga striktno sprovodi i da gradi toliko zatvora koliko će biti potrebno. Videli smo i šta se dogodilo sa Paradom ponosa u Budimpešti nakon što je Mađarska sankcionisala takva okupljanja, ona nikada nije bila posećenija i imala veću međunarodnu podršku“, smatra Pavićević.

On objašnjava da mnoge države Evropske unije imaju restrikcije za ograničenje blokada saobraćaja, ali, kako kaže, one su uvek proporcionalne opasnostima koje blokade nose i usklađene su sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Izuzetak u ovom smislu su Italija, Slovačka i Mađarska. U autoritarnim državama izvan EU one nisu neuobičajene, a čak i u SAD dobijaju zamah. Ovakve mere su čak dobile ime i nazivaju ih ‘antigandijevski zakoni’. Jasno da ova vlast sledi tendencije autoritarne internacionale, pravi političke saveze i iz uporedne prakse bira samo one propise i politike koje vode opasnom jačanju arbitrarne, autokratske vlasti“, zaključuje Pavićević.

Izvor: Danas