Dosije "Nadstrešnica": Detalji optužnice - za šta se sve terete optuženi?

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u na Železničkoj stanici u tom gradu, gotovo 20 meseci nakon tragedije u kojoj je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena.

Među optužene vraćeni su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski i nekadašnja v.d. direktora "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković, objavio je 021 prvi u najavljenom serijalu tekstova o detaljima optužnice.

Osim njih, za slučaj "nadstrešnica" ponovo su optuženi i profesor Milan Spremić, kao i inženjeri iz Ežisa, kompanije zadužene za nadzor, Marina Gavrilović i Dejan Todorović.

Njima je odlukom Apelacionog suda produžena mera zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora.

Kopiju potvrđene optužnice redakcija 021.rs dobila je iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja

Za šta se terete optuženi Tanasković, Vesić, Dimoski i Šurlan?

Bivšoj vršiteljki dužnosti direktora "Infrastrukture železnice Srbije" Jeleni Tanasković na teret se stavlja da nije postupila u skladu sa više odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Ona se tereti i da je 5. jula 2024. godine pustila u upotrebu vestibil krila B Železničke stanice, iako su se u periodu od 7. maja do 15. oktobra iste godine izvodili radovi na objektu stanične zgrade, koji nisu bili prijavljeni.

Tužilaštvo joj, između ostalog, stavlja na teret da je znala da podobnost za upotrebu objekta stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu nije utvrđena tehničkim pregledom, jer tehnički pregled nije bio izvršen, te da nije bila izdata ni upotrebna dozvola.

Međutim, uprkos svemu, putnicima je bilo omogućeno korišćenje stanične zgrade i prostora ispred ulaza sve do dana 1. novembra kada je došlo do rušenja nadstrešnice.

Tadašnji ministar Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski, navodi se, nisu postupili u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi i Zakona o planiranju i izgradnji, te Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Vesić nije naložio preduzimanje potrebnih poslova Odeljenju Republičke građevinske inspekcije, a Dimoski se, s druge strane, stavlja na teret da nije obavestila Republičku građevinsku inspekciju o ranije uočenim nepravilnostima.

Zbog svega toga nije pokrenut inspekcijski nadzor kojim bi bilo utvrđeno da na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njenog korišćenja i okoline. U optužnici se navodi i da za objekat nije bio obavljen tehnički pregled u skladu sa zakonom, niti je izdata upotrebna dozvola. Da je inspekcijski nadzor bio sproveden, građevinski inspektor bi, izlaskom na teren, zabranio korišćenje objekta ili njegovog dela do otklanjanja utvrđenih nedostataka.

Ipak, i Vesić i Dimoski su 5. jula takođe bili na otvaranju Železničke stanice iako su, navodi tužilac, bili svesni i znali su da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Nekadašnji direktor "Infrastrukture železnice Srbije" Nebojša Šurlan, prethodnik Tanasković, nije postupao po odredbama Pravilnika za građevinske konstrukcije, jer, između ostalog, tokom svog mandata nije izdavao naloge za vršenje redovnih pregleda čiji je cilj utvrđivanje i ocena stanja konstrukcije.

Osim toga, tužilac Šurlana tereti da od stupanja na funkciju generalnog direktora, nije sproveo posebne mere naložene 2020. godine od strane Direkcije za železnice. To nije učinio ni rešenjem iz 2021. godine.

"Usled nevršenja redovnih pregleda građevinske konstrukcije objekta stanične zgrade, propušteno je da se utvrdi da je na konstrukciji stanične zgrade, na kojoj je nadstrešnica zategama bila vezana za krov objekta, na spoju zatega i krovnog nosača, došlo do korozije kablova za prednaprezanje koji su bili jedini noseći element zatega, a koja korozija je prouzrokovala deterioraciju kablova u zategama", piše.

Kako se dalje navodi u optužnici, 40 odsto svih kablova bilo je neaktivno, što je neuklanjanjem postojećeg sloja nearmiranog betona i keramike, dodavanjem novih slojeva, te stakala sa metalnim okvirima uzrokovalo lom u vezama poprečnih greda nadstrešnice, kao i potpuno otkazivanje zatega.

Šta se ostalim optuženima stavlja na teret?

Slobodan Naumović odgovorni projektant građevinske konstrukcije u Saobraćajnom institutu "CIP", navodi tužilac, izradio je projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade novosadske Železničke stanice.

Tužilac ga tereti da u toku postupka izrade nije ocenio primerenost objekta za rekonstrukciju, kao ni obim ni vrstu potrebnih prethodnih istraživanja koja bi bila podloga za izradu projekta. Osim toga, tereti se da nije utvrdio ni tehnička svojstva postojeće konstrukcije, niti je tehnička dokumentacija sadržala prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta ili snimak postojećeg stanja zgrade.

U optužnici se navodi da optuženi nije pregledao objekat na način kojim bi se uočio nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i eventualnim intervencijama. Nadstrešnicu nije razmatrao kao sastavni deo konstrukcije, pa tako nisu sprovedene ni potrebne kontrole nosivosti iste.

Oslanjanjem kaljenog stakla i aluminijumske podkonstrukcije konstrukcija nadstrešnice bila je dodatno opterećena u meri većoj od projektovane, a takvi propusti ponovljeni su i pri izradi projekta za građevinsku dozvolu.

Time je propušteno da se utvrdi da je na konstrukciji stanične zgrade, na kojoj je nadstrešnica zategama bila vezana za krov objekta, došlo do korozije kablova.

Glavni projektant u Institutu "CIP" Milan Jelkić bio je zadužen za izradu idejnog projekta, a tužilac mu na teret stavlja to što zbog nedostatka arhivskog projekta, te starosti objekta i njegove konstruktivne specifičnosti nije ukazao na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije.

Kako navodi tužilac, on je time propustio da utvrdi da je došlo do korozije kablova.

Jelkićeva porodica je ukazivala na loše uslove u pritvorskoj ćeliji, ali i na to da on nema licencu za projektovanja konstrukcije, niti se bavio konstrukcijama, već je u pitanju inženjer koji je imao licencu za projektovanje puteva i železnica.

Takođe, naveli su i da nije potpisao nijedan projekat, kao i da nije bio nadređen nijednom inženjeru, te da se nije bavio tehničkim rešenjima. Osim toga, dodaju i da ni na koji način nije učestvovao u izradi Projekta za građevinsku dozvolu, Projekta za izvođenje i izvođenju radova.

Ljiljani Milić Marković, kao glavnom projektantu ispred "China Railway Design Serbia" poverena je izrada projekta za građevinsku dozvolu. Tužilac joj na teret stavlja slične propuste kao i Jelkiću.

Izvestilac Republičke revizione komisije, inače profesor Građevinskog fakulteta, Milan Spremić tereti se da pri analizi projekta koji je izradio Naumović, nije utvrdio njegove propuste. Osim toga, kako se navodi u optužnici, nije proverio ni da li su u idejnom projektu sadržana sva tehničko-tehnološka rešenja za građenje objekta stanične zgrade, odnosno potrebne podloge za izradu tehničke dokumentacije.

Dalje se tvrdi i da Spremić nije izdao nijednu meru, niti je sastavio primedbe u cilju otklanjanja navedenih nedostataka, čime je u postupku vršenja stručne kontrole tehničke dokumentacije propustio da naloži mere na osnovu kojih bi bilo moguće utvrditi da je došlo do korozije.

Inače, ovaj profesor je više od 200 dana proveo u pritvoru na Klisi, nakon čega je premešten u kućni pritvor. 

Povodom njegovom pritvaranja oglasio se i deo stručne javnosti, kao i Građevinski fakultet, navodeći da je profesor neosnovano u pritvoru. Takođe, ukazivalo se i na nejednak tretman prema onima koji su obuhvaćeni ovom optužnicom, upravo kroz primer toga koliko je Goran Vesić proveo u protivoru, a koliko ovaj profesor.

Advokat Milana Spremića Vladimir Beljanski ranije je izjavio da profesor kao izvestilac nije imao veze sa nadstrešnicom. 

"Stabilnost nadstrešnice nije proveravao, niti je ona na bilo koji način bila spomenuta u sveskama idejnog projekta koje su njemu 2019. bile dostavljene. Profesor Spremić se bavio isključivo fasadnom riglom, okvirima konstrukcije za prozore, koji i danas stoje tamo nedirnuti, koji su apsolutno bili ispravni, stabilni i za šta je on dao svoje mišljenje. Po tom osnovu on apsolutno ne može biti odgovaran za bilo šta u vezi sa nadstrešnicom i padom nadstrešnice", kazao je Beljanski.

Jasna Stojiljković Milić radila je u okviru firme "Cestra" koja je bila zadužena za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu. Njoj se na teret stavlja da je pri kontroli Naumovićevog projekta propustila da utvrdi da projekat ne sadrži sve potrebne delove, i to deo koji se odnosi na ocenu stanja postojećeg objekta, te da nisu vršeni prethodni istražni radovi koji se odnose na stabilnost objekta.

Takođe se tereti i da nije proverila da li projekat sadrži sve potrebne podloge, kao i da u postupku vršenja kontrole nije naložila nikakve mere.

Na optužnici se nalaze i odgovorna lica ispred kineskog konzorcijuma za izvođenje građevinskih radova Zorica Slavković i Dušan Janković koji se terete da nisu obezbedili dokaze o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i oprema.

U građevinski dnevnik, navodi se u potvrđenoj optužnici, nisu unosili opis radova na fasadi na kojoj se nalazi nadstrešnica, niti su unosilo bilo kakve upise koji se odnose na uočavanje bilo kakvih oštećenja na nadstrešnici, zategama, vezi krovne konstrukcije i zatega. 

Nije utvrđeno ni da sloj nearmiranog betona nije uklonjen i da je dodat novi sloj za pad i hidroizolaciju, kao i da postoje nedostaci na mestu spoja zatege i krovne konstrukcije u vidu otpalog betona, maltera.

Tužilac ih tereti i da nisu obišli i pregledali objekat kako bi uočili nedostatak u delu konstrukcije i potrebe za detaljnijim pregledom koji zahteva dalje intervencije, kao što je spoj zatega sa krovnom konstrukcijom koji je krpljen. Tako ni u dnevnik nije uneto da su mesta oko zatega krpljena malterom, a to se moglo uočiti prilikom izvođenja radova. 

Usled svega toga izostalo je upozorenje investitoru, te organu koji vrši nadzor, a o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji koji su od uticaja za izvođenje radova.

U ime konzorcijuma koji je predvodio Project Biro Utiber, Marina Gavrilović i Dejan Todorović bili su zaduženi za nadzor izvođenja građevinskih radova. Gavrilović je bila angažovana u svojstvu nadzornog organa za arhitekturu, dok je Todorović nadzirao infrastrukturne objekte. 

Prema optužnici, njih dvoje terete se da nisu vršili upise o stanju same nadstrešnice stanične zgrade kada su skidane prethodne obloge, te oslanjane nove od kaljenog stakla sa aluminijumskom podkonstrukcijom. Propuste u vidu zapažanja nisu evidentirali ni u građevinskom dnevniku.

Gavrilović, tvrdi tužilac, nije sprovela nadzor i tom prilikom utvrdila da sloj armiranog betona nije uklonjen, a da je dodat novi sloj za pad i hidroizolacija, što je povećalo opterećenje konstrukcije.

Osim toga, Gavrilović i Todorović zajedno se terete da u izveštaje nisu uneli da se mesta oko zatega nadstrešnice krpe malterom, niti su obišli i pregledali objekat radi uočavanja nedostataka, te potreba za detaljnijim pregledom i intervencijama. Samim tim na teret im se stavlja da nisu izvršili stručni nadzor iliti kontrolu i proveru kvaliteta radova, iako su nedostaci prilikom izvođenja radova bili uočljivi.

Tužilac smatra da su svi optuženi, nepostupanjem po propisima, izazvali opasnost po život i telo ljudi na mestu na kojem se okuplja veći broj ljudi. Kako se navodi u optužnici, bili su sposobni da shvate značaj svog dela i upravljaju svojim postupcima, svesni da svojim postupanjem mogu izazvati takvu opasnost, na šta su pristali, olako smatrajući da zbog toga neće doći do telesnih povreda i smrti većeg broja ljudi.

"Usled međusobno povezanih propusta okrivljenih … je dana 1.11.2024. godine, oko 12 časova, došlo do nastupanja teških telesnih povreda i smrti više lica, koja su se zatekla ispod nadstrešnice prednje fasade vestibila krila B stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu", navodi tužilac.

Koja dela im se stavljaju na teret?

Goran Vesić, Anita Dimoski, Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan terete se za Teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti.

Preostalim optuženima na teret se stavlja Teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.

Za krivična dela obuhvaćena optužnicom zaprećena je kazna zatvora duža od deset godina.

U obrazloženju predloga za određivanje pritvora tužilaštvo navodi da je događaj izazvao veliko uznemirenje javnosti u Srbiji, o njemu su izveštavali domaći i svetski mediji, a usledili su i spontani i organizovani protesti građana širom zemlje.

Kao posebno značajnu okolnost tužilaštvo ističe da je objekat svega nekoliko meseci pre tragedije otvoren za korišćenje, a da su otvaranju prisustvovali upravo Goran Vesić, Anita Dimoski i Jelena Tanasković.

Kada je reč o Goranu Vesiću, tužilaštvo navodi da je nakon ukidanja pritvora u istrazi intenzitet uznemirenja javnosti dodatno porastao, zbog čega smatra da bi njegovo boravljenje na slobodi moglo da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ukazuje se i da su ostalim optuženima ranije bile određene mere pritvora ili zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor.

Tužilaštvo u optužnici navodi i da postoji opravdana sumnja da Vesić nije postupao u skladu sa propisima, čime je izazvao opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima, te ocenjuje da će ove tvrdnje biti potvrđene izvođenjem dokaza na glavnom pretresu.

Izvor: N1