Da li je ovo najsramniji govor Tomislava Nikolića: Studentsku i građansku pobunu uporedio sa nacističkim zločinom i streljanjem kragujevačkih đaka
Osnivač i prvi predsednik Srpske napredne stranke (SNS), istaknuti radikal i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, aktivno učestvuje u preizbornoj kampanji liste "Ujedinjena Srbija", pa je tako pre dva dana bio i jedan od govornika na skupu koji je organizovan u kragujevačkoj hali "Jezero".
Budući da je Kragujevac oduvek bio označen kao glavno uporište glasača Tomislava Nikolića, koji je rodom iz okolne Bajčetine, nije iznenađujuće što ga je zarad predizborne kampanje, iz političke penzije, povukao i angažovao isti onaj koji ga je u tu prevremenu penziju i poslao.
Obraćanje u hali "Jezero" otpočeo je isticanjem svog šumadijskog porekla i tvrdnjama o svojoj trajnoj i neraskidivoj povezanosti sa šumadijskim okrugom, a posebno Kragujevcem.
Istorija je pak, pokazala da Nikolićev lokalpatriotizam nije preterano utemeljen, budući da je i kao penzioner bez obaveza, nastavio da neguje "neraskidivu povezanost", ali na daljinu - iz beogradske Užičke ulice na Dedinju i državne vile.
Obraćanje je nastavljeno pričama o posledicama 5. oktobra 2000. i demokratskih promena, da bi potom bilo nastavljeno kritikovanjem glavnog aktuelnog protivnika njegovih političkih saboraca, blokadera - to jest studentskog pokreta.
"Građanima se danas nudi politički scenario sličan onom iz 2000. godine, ali su ovoga puta u njegovo sprovođenje uključene i obrazovne ustanove", započeo je Nikolić pa nastavio:
„Smatraju da nismo naučili ništa. Podmeću nam istovetnu situaciju, samo što su ovog puta ušli i u škole i iz njih izveli đake. Nas Kragujevčane istorija uči da strepimo kada našu decu izvode iz škole”, poručio je Nikolić, očigledno aludirajući na jedan od najstrašnijih događaja iz srpske istorije XX veka, koji će narednih dana obeležiti 85. godinšnjicu.
Upitanju je "izvođenje", odnosno streljanje kragujevačkih gimnazijalaca, koje je kao nacistička odmazda izvršeno 21. oktobra 1941. u Šumaricama. Na ovaj način, Nikolić je poistovetio jedan od najstrašnijih ratnih zločina sa studenstkom pobunom, kojoj su se ubrzo priključili i srednjoškolci.
Osim što je povod aktuelne pobune bila pogibija 16 nevinih duša koje su ostale pod tonama betona nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, đake o kojima je Nikolić govorio nije niko "izveo" iz škola, već su to učinili sami, revoltirani što je od početka sve ukazivalo da je za novosadsku tragediju odgovoran upravo državni vrh.
Iako je bio prinuđen da se uoči dolaska na vlast 2012. predstavi kao evropejac, Nikolić očigledno nije stigao da savlada neophodno gradivo, posebno ono koje se tiče Evropske konvencije o ljudskim, a posebno pravima deteta. U toj konvenciji jasno se navodi da čak i maloletnici imaju pravo da javno iskazuju svoj stav i protest, posebno oni koji se nalaze na pragu punoletstva.
Ovih dana Nikoliću je ponovo bliža bajata radikalska retorika o "spoljnom faktoru" koji je zloupotrebio i iskoristio mlade, ispuštajući da upita svoje partijske saborce kako su dozvolili da im takvi faktori vršljaju po državi pored svih raspoloživih bezbednosnih službi.
Poređenjem današnjih đaka koji su nakratko napustili nastavu iz protesta što niko iz vlasti i Nikolićevih "naslednika" ne preuzima odgovornost za novosadsku tragediju, sa ratnim zločinom, odabirom, prisilnim izvođenjem i mučkim streljanjem gimnazijalaca od strane nacista, bivši predsednik i "rodonačelnik naprednjaka" uspeo je da zaseni sve svoje pređašnje govore, gde je u tesnoj konkurenciji, zauvek ostao upisan i onaj da je "I Tito pred smrt imao problema sa nogom", a koji se odnosi na premijera Srbije Zorana Đinđića, ubijenog nekoliko dana kasnije.
Izvor: Nova.rs
