foto:pravoslavlje

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan.

Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a svete apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju julijanski kalendar.

Praznik Svetih apostola Petra i Pavla, ustanovljen je kao pomen na stradanje apostola u Rimu 67. godine nove ere (prema nekim izvorima 69. godine).

Sveti apostol Petar (rođen kao Simon) bio je jedan od dvanaestorice apostola i pominje se kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika.

Na Petrovdan ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Kod Srba postoji i običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.

Devojke na današnji dan gataju da li će se te godine udati i ko im je suđenik.

Udavače koje su na Ivanjdan, 7. jula, stavljale u lonac malo zemlje i posejale nekoliko zrna pšenice, na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode.

Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.

Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica, ali i mesta.

Reklame