foto:pravoslavlje
Reklame

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara… Po broju onih koji slave, slava Sveti Nikola je među Srbima bez premca.

Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Kao porodična slava se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.

Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč „niki“ znači pobeda, a „laos“ znači narod, vernici.

Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.

Sveti Nikolaj, odnosno Sveti Nikola, pre svega je uspostavljen kao zaštitnik moreplovaca. Veruje se da rukovodi svim vodama na svetu, te da spašava ljude od nesreća i brodoloma. Mnogi se moreplovci pomole Svetom Nikoli pre nego što se otisnu na putovanje.

Početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji se ustalio običaj da se deca daruju o svetom Nikoli. Deca su uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele a ujutro su nalazila poklone. Verovalo se da ih je Sveti Nikola darivao. U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u kuće gde ima dece i darivao ih slatkišima i voćem.

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.

Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli (Prenos moštiju sv. o. Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.