Sećanje na Solunce, očuvanje identiteta, promocija koncepta „srpskog sveta“ ili još jedan stranački skup? Predstavnici vlasti kažu da se Danom srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave čuvaju identitet i državno jedinstvo. Iz Centra za regionalizam kažu da sam praznik ne bi bio sporan da ga zaista ima u Zakonu o praznicima i da ne poziva naše sunarodnike u drugim zemljama da isticanjem zastave krše zakon zemlje u kojoj žive. Upozoravaju da je ovo i način da se poremete odnosi u regionu.
Ako do juče Novosađani nisu znali šta se slavi, danas su, bez sumnje, saznali. Mostovi, bulevari i ulice okićeni su zastavama, koje su ekspresno nabavljene i plaćene više od milion i 300 hiljada dinara, pišu lokalni mediji.
Podsetnik da je praznik Nišlije imaju u javnom prevozu, na garažama i parkiralištima.
Beograd je, čini se, odlučio da rodoljublje posebno probudi kod studenata, dok Šabac slavi predsednika.
Šta u stvari danas slavimo?
„Ovaj praznik ustanovljen je u spomen na 15. septembar 1918. godine, kada je slavna srpska vojska konačno, posle brojnih pokušaja uspela da probije višestruke neprijateljske linije na Solunskom frontu i da faktički od 15. septembra pa do 1. novembra 1918. godine u potpunosti oslobodi čitavu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije“, kaže istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
I druge države slične praznike imaju i Centru za regionalizam tu ništa ne bi bilo sporno, da ovog datuma ima u Zakonu o praznicima i da ne poziva sunarodnike iz drugih zemalja da isticanjem zastave krše tamošnje zakone. Sporne su im i izjave političara iz Srbije o tome da se na ovaj način ujedinjuje „srpski svet“, dok se sa druge strane Srbija predstavlja kao faktor mira u regionu.
„(Srbija) na taj način remeti odnose u regionu, što nije dobro ako želimo stvarno da budemo na evropskom putu, a ne samo da fingiramo taj put“, kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
Da se isticanjem srpskih zastava remete odnosi sa Hrvatskom misli i državni vrh te zemlje.
„To je prosto potreba da se po svaku cenu održava nekakva veštačka negativna tenzija u regionu i da se prst uporno upire u Beograd i Srbiju, odnosno Srbe, bez obzira gde oni živeli u regionu, kao nekakav stalni remetilački faktor“, govori Dejan Ristić.
Unutar Srbije, zastave se zapravo vijore ne zbog praznika nego stranačkog skupa, plaćenog novcem svih nas, misli urednik lista Nova Stojan Drčelić. Jer, kako kaže, ova vlast kada poziva na jedinstvo zapravo ne poziva na opštenarodno jedinstvo.
„Poziva svoje biračko telo na homogenizaciju pred predstojeće izbore, to je već ozbiljan deo političke kampanje“, kaže Drčelić.
Kada Srpska napredna stranka ode sa vlasti, ovaj datum, misli Drčelić, nikoga neće zanimati niti će ga se iko sećati.
Izvor: N1