Grliško jezero jedno je od veoma popularnih okupljališta Zaječaraca – naročito u vreme letnjih vrućina, ali i u vreme prvomajskih praznika.
Prizor koji smo danas zatekli na obalama jezera i u neposrednoj okolini istog, međutim, nije nimalo idiličan i šalje jasnu poruku: Zaječarci zaboravljaju odakle piju vodu!
Obale jezera preplavljene su smećem, kako onim koje je ostalo na obalama nakon boravka „izletnika“, tako i ono koje je tu doveženo od strane meštana obližnjih naselja.
Kada je Grliško jezero postalo „Grliško jezivo“? Kako je moguće da nismo svesni štete koju nanosimo sopstvenom zdravlju?
Ovakvi prizor, nažalost, ne predstavljaju novost: Zaječar i neposredna okolina zatrpani su smećem koje se odlaže u potocima, u neposrednoj blizini kulturno-istorijskih spomenika, u rekama, u šumi.
Koren problema je svakako u izostanku vaspitanja, ali i u neradu nadležnih institucija i izostanku napora društvene zajednice da razvije zdrave životne navike kod mladih.
Izvojimo par minuta vremena i zamislimo se nad činjenicom da u dobrom delu sveta milioni ljudi svakodnevno nemaju pristup čistoj vodi.
A onda izdvojimo još par minuta vremena i ponovo pregledajmo slike našeg jezera, iz koga pijemo vodu.
Sram vas bilo!
