„Bolja cena“, „Najbolja cena“, parizer, dva jaja za 22 dinara…: Vučić najavio novi obračun sa trgovcima koji na nefer način podižu cene

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skromno je najavio novi „obračun“ sa trgovcima i korekciju visokih cena naniže, ali nije precizirao da li nas čeka nova jedokratna akcija poput „Bolje“ i „Najbolje cene“ ili neko drugačije rešenje.

Vučić je, gostujući na televiziji Pink poručio da će razgovarati sa ministarkom unutrašnje i spoljne trgovine Jagodom Lazarević da se primoraju oni koji na nefer način podižu cene i uzimaju mnogo veće marže, da cene spuste od septembra, kada bude bio veliki udar.

Kako je dodao, država voli da trgovci zarađuju, ali da ne preteruju, jer mora da se sačuva bazna i suštinska stabilnost u zemlji.

Iako ova najava deluje kao dobar korak ka smirivanju podivljalih cena u marketima, ovo nije prvi put da se tako nešto najavljuje, a prethodnih godina smo imali i jedokratne akcije u tom smeru.

Podsetimo se da je Vlada 2023. godine, kao odgovor na poskupljenja, pokrenula kampanju „Bolja cena“, koja je bila zajednička inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva trgovine i maloprodajnih lanaca.

Akcija je pokrenuta, takođe, u septembru i trajala je do 31. decembra 2023. i obuhvatila je sniženja cena u ukupno 36 kategorija proizvoda široke potrošnje. Učestvovali su praktično svi veći trgovinski lanci, a akcija se odvijala u preko 2.500 prodavnica na teritoriji cele zemlje.

Proizvodi su bili jasno označeni nalepnicom „Bolja cena” na policama radi lakše identifikacije, a lista artikala obuhvatala je pretežno osnovne prehrambene namirnice i sredstva za higijenu.

Isti recept država je upotrebila i godinu dana kasnije, kada je u drugoj polovini 2024. pokrenuta akcija „Najbolja cena„.

Ova akcija zvanično je otpočela 1. septembra 2024. i trajala je do 31. oktobra 2024. godine, a u odnosu na prethodnu meru obuhvatila je znatno širu lepezu proizvoda. Sniženo je oko 700 različitih proizvoda u oko 80 kategorija.

Pored toga, iste godine, tadašnji premijer Miloš Vučević najavio je obračun sa trgovcima i onima koji se „ugrađuju“ u cene.

Vučević je najavio i učešće Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i Narodne banke Srbije (NBS) u toj akciji, ali ostalo je nepoznato da li je do takve istrage ikada došlo i ako jeste koji su bili njeni rezultati.

Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) je u oktobru prošle godine uzela stvari u svoje ruke i pokrenula istragu protiv četiri trgovinska lanca Deleze, Merkator S, DIS i Univereksport, zbog sumnje da su ova četiri lanca zaključila restriktivni sporazum, odnosno da su „dogovarali cene“.

Ipak, ni rezultat ove istrage, devet meseci kasnije, još uvek nismo saznali.

Bojkot trgovinskih lanaca

Početkom ove godine, građani su probali da stvar uzmu u svoje ruke i sami utiču na trgovce.

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo je građane na bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca – Deleze u sklopu kog posluju „Maxi“ i „Shop&Go“, zatim Merkator, čiji su „Idea“ i „Roda“, kao i „DIS“, „Lidl“ i „Univerexport“.

Bojkoti su išli preko dnevnih, nedeljnih do mesečnih, a podaci Poreske uprave pokazali su da je promet uspešno oboren.

Iako su akcije bile uspešne, bojkot kao takav nije se održao.

Sada se otvara pitanje da li najava predsednika države predviđa neku novu kratkotrajnu akciju, koja će biti jača od prošlogodišnje u superlativu ili će se možda konačno desiti prava istraga i utvrđivanje ko su oni koji „budže“ cene.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas kaže da mu ostaje velika misterija kakve tačno ingerencije u ekonomiji ima predsednik Srbije.

Što se tiče mera, on naglašava da je najbolji način za snižavanje cena negovanje konkurencije na tržištu.

Ponajviše to treba raditi kroz otvorenost za potpuno slobodne nove ulaske, bespoštednom borbom protiv korupcije koja podiže transakcione troškove, svođenjem partijskih firmi na najmanju meru, transformacijom partijskih javnih preduzeća u javna preduzeća, radom na pravnoj sigurnosti… tako se snižavaju cene koje su visoke“, tvrdi Stevanović.

Da li ćemo imati još neku akciju „sa parizerom ili jajima“ potpuno je irelevantno za problem koji imamo, smatra naš sagovornik.

Bavljenje posledicama je uvek besmisleno ako možemo, što ne znači i da hoćemo, da se bavimo uzrocima“, poručuje Stevanović.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za naš list kaže da je jedini način da se „primoraju“ oni koji na nefer način podižu cene jeste preko aktivnosti KZK.

Problem je što je Komisija nezavisno telo, koje se bira u Skupštini Srbije i postupa po Zakonu o zaštiti konkurencije. Podsetio bih da je Komisija već samoinicijativno, po službenoj dužnosti, pokrenula postupak protiv četiri najveća trgovinska lanca pre nekoliko meseci“, navodi on.

Petrović objašnjava da je priroda tog postupka takva da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ne može imati nikakvog uticaja na rad tog tela.

Komisija je ovlašćena, ako u ispitnom postupku ustanovi da je bilo dogovora trgovaca oko cena robe u maloprodaji, da izrekne ogromne novčane kazne. Na taj postupak ni ministarstvo ni predsednik ne mogu da utiču. U slučaju da Komisija u tom postupku utvrdi da su se maloprodajni lanci dogovorali, moguće je da će usled izrečenih mera dođe i do određene korekcije ponašanja trgovačkih lanaca jer bi u suprotnom opet bili kažnjeni“, ukazuje on.

Sve drugo o čemu je govorio predsednik Vučić je, prema njegovim rečima, „priča za malu decu“.

Svi pokušaji države da ‘pomogne’ stanovništvu akcijama tipa ‘Bolja cena’ i slično su demagoške i privremene prirode. Osnovni problem je što najveći maloprodajni lanci drže neopravdano visoke marže i raznim manipulacijama utiču da proizvodi budu skuplji nego u trgovinama u zemljama sa kojima možemo da se poredimo po nivou ekonomskog razvoja“, kaže Petrović.

Kako dodaje, država uvek može i da pristupi merama mimo pravila koje važe u Evropskoj uniji.

Recimo, mogu da donesu izmene zakona kojima se ukida uloga Komisije kao nezavisnog tela i da poveri Ministarstvu trgovine da vrši kontrolu tržišta i utvrđuje monopolsko ponašanje i kršenje konkurencije po kratkom postupku. Procedura pred Komisijom je složena i to telo mora da ustanovi sve relevantne činjenice, što je, kao i u svim drugim državama, relativno dugotrajan postupak“, pojašnjava on.

Tako nešto, ipak, ne možemo da očekujemo, smatra Petrović, jer bi to uvelo potpunu nesigurnost u pravni poredak.

Takođe bi bilo okarakterisano od Evropske komisije kao potpuno neprimereno i kao prekid aktivnost Srbije na pridruživanju EU. Naime, naši propisi o konkurenciji su usaglašeni sa EK i svaka izmena bi predstavaljala ‘šamar’ i signal da Srbija odustaje od EU“, zaključuje on.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas kaže Efektiva podržava svaki potez koji bi doveo do toga da se cene hrane i cene goriva u Srbiji smanje, što bi lančano verovanto uzrokovalo i smanjenje cena usluga.

Ko god ima moć da se pozabavi time, treba i mora to da uradi. Znamo da su već nekoliko godina unazad cene hrane u Srbiji među najvišima u Evropi“, ukazuje on.

Međutim, Gavrilović pita zašto se to nije ranije uradilo, kada su i Vučić i Vučević to već najavljivali.

Ne bi bilo dobro da i ovo ostane samo neka populistička najava, kakve smo imali do sada. Efektiva to pozdravlja, ali samo nakon konkretnih poteza koji bi se sproveli i koji bi doveli do toga da cene hrane budu niže. Ako je ovo opet bacanje prašine u oči potrošačima, to je već viđeno i to ne treba ni komentarisati“, navodi on.

Naš sagovornik podseća da je ministarka Lazarević pre nekoliko meseci imala izjavu koja je bila drugačija u odnosu na one ranije i da je ona podržala bojkot na koji je Efektiva pozivala.

Ona je tada rekla da je svesna da su cene veće nego u regionu i zemljama Evrope i da je potrebno da se uradi nešto konkretno“, ističe Gavrilović.

Bitno je, kako kaže, da to sve ne ostane mrtvo slovo na papiru.

Treba da se nešto zaista desi po tom pitanju, da ne budu kozmetičke akcije kao što su ‘Bolja cena’, ‘Najbolja cena’, parizer, dva jaja za 22 dinara i slično, već da se uradi nešto konkretno“, poručuje Gavrilović.

Izvor: Danas