Foto: Pixabay
Reklame

Tokom prošle godine u Srbiji postojale su uredno popunjene potvrde o smrti u kojima se kovid kao uzrok navodi u više od deset hiljada slučajeva, dok je zvanično saopštavan daleko manji broj – oko tri hiljade, saznaje BIRN. Komisija za analizu smrtnih ishoda formirana je da bi se ova razlika zataškala, a ne objasnila, navodi se u tekstu koje objavio BIRN. Njegova autorka Natalija Jovanović za N1 kaže da niko od predstavnika zdravstvenih vlasti nije odgovorio na pitanja zbog čega postoji razlika u podacima i dodaje da ima utisak da je sve urađeno da bi se rezultati rada javne vlasti plasirali u boljem svetlu nego što jeste.

Jovanović je u tekstu za BIRN napisala da kada letos zvanično saopšteno da je u Srbiji od korone preminulo 10.356 ljudi, javnosti prećutan važan detalj – da je ovaj broj utvrđen na osnovu potvrda o smrti koje su lekari popunili tokom prošle godine i da su u njima kao uzrok smrti naveli virus korona potvrđen laboratorijskim nalazima ili na osnovu kliničke slike.

Ovaj broj tri puta je veći od ukupno 3.130 preminulih koliko je za isti period zvanično objavljeno na sajtu covid19.rs, a na osnovu kog mediji svakodnevno u 15 sati informišu građane o toku pandemije.

Iako je predstavljeno da je podatak o 10.356 preminulih od korone najveći mogući broj izveden na osnovu revizije koju je sprovela Komisija za analizu smrtnih ishoda, ovo je zapravo najmanji broj ustanovljen isključivo na osnovu potvrda o smrti koje su stizale u Republički zavod za statistiku (RZS) po redovnoj proceduri, pokazuju podaci koje je BIRN dobio iz RZS, navodi se u tekstu.

To znači da su tokom 2020. godine postojali tačni brojevi preminulih, za njih se znalo na nivou bolnica u kojima su popunjavane potvrde o smrti, ali su do javnosti stizali neki drugi – umanjeni podaci. Kako je došlo do toga da se objavljuju umanjeni brojevi umrlih od korone, pitanje je na koje nije odgovorila Komisija za analizu smrtnih ishoda.

Jovanović za N1 kaže da je Komisija letos rekla da je u pitanju revidiran podatak na osnovu analize koju su radili tokom leta, ali ističe da to nije tačno. „Taj podatak postoji u zdravstvenom sistemu tokom cele godine“, rekla je Jovanović i dodala da je za svaki od 10.356 slučajeva kao uzrok smrti ili laboratorijski potvrđen slučaj kovida ili onaj utvrđen na osnovu kliničke slike.

Na pitanje zašto je baš letos Komisija izašla sa podacima, Jovanović navodi da je u principu komisija formirana kada su krenuli podaci da se slivaju u Republički zavod za statistiku, koji ima ustaljenu formu izveštavanja o broju preminulih svake godine. „Prema našim saznajima, radna grupa je formirana kada je Zavod video da postoje ogromne razlike između zvaničnih podataka objavljenih na sajtu covid19.rs i onih koji pristizali u Zavod na osnovu potvrda o smrti“, rekla je Jovanović.

„Tako da je Komisija imala zadatak da stavi tačku na celu priču o razlikama i taj podatak Republičkog zavoda za statistiku plasirala kao svoje istraživanje nakon revizije, što nije tačno“, kaže Jovanović.

Ona je nagasila da da su novinari od zavoda tražili da im taj broj razvrsta prema datumima smrti i da se na osnovu toga vidi da su te potvrde popunjavane tokom svih meseci prošle godine.

Upitana da prokomentariše raniju izjavu ministra Zlatibora Lončara da su u toj brojci zavoda i nepotvrđeni slučajevi i da je uzet najširi obuhvat mogućih smrti od kovida, Jovanović kaže da dobijeni podaci od zavoda za statistiku govore da su to podaci koje su lekari popunili da su u pitanju pacijenti preminuli od kovida. „To nam je potvrđeno u Republičkom zavodu za statistiku – da je popunjeno na jednu od dve šifre uvedene za kovid 19“, rekla je Jovanović.

Prenela je i da su novinari BIRN pitali direktora Zavoda da li je on signalizirao nekome „te velike razlike“, ali je on rekao da nije. „Zanimljivo je, međutim, da je rekao da Zavod ima svoju metodologiju, da ona utvrdi tačan broj i da od njega neće odstupati“, rekla je Jovanović i dodala da je to potvrda da nije zavod taj koji je želeo da krivotvori podatke, a da je komisija to iskoristila.

Ukazala je na činjenicu koju joj je otkrio član Kriznog štaba Branislav Tiodorović da ni u tom štabu, pogotovo na početku epidemije, nisu imali sve podatke vezane za smrtnost, te da i odluke zasnivaju na „iskustvenom modelu“.

Jovanović kaže i da ne postoji racionalan odgovor zbog čega su podaci krivotvoreni i da je njen utisak da je „to deo jedne svakodnevnice u kojoj živimo gde se rezultati rada javne vlasti plasiraju u boljem svetlu nego što je to“.

Ona je prenela da su novinari BIRN-a, nakon što su dobili podatke, zvaničnim institucijama dali pitanja zašto je u nekim mestima situacija lošija nego republički prosek, da su pokušavali da dobiju odgovor zašto se podaci razlikuju, ali da ništa nisu uspeli da saznaju na zvaničan način, putem mejla ili telefona, od ministra Lončara i direktorke Instituta „Batut“ Verice Jovanović.

Izvor: N1