Od početka pandemije kovida na dnevnom nivou se bavimo statističkim podacima o broju novozaraženih, preminulih, vakcinisanih. Kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, starije kolege su mi govorile da je „statistika tačan zbir netačnih podataka“. Moja profesorka statistike se nije slagala sa tim. Gledajući statističke podatke od početka godine, nisam baš siguran za koga bi od njih voleo da je u pravu.
Dok je broj preminulih u Srbiji od kovida od početka godine i više nego prepolovljen, procenat broja preminulih u Zaječaru u ukupnom broju preminulih skoro je dva i po puta veći (2,21 put).
Od početka godine, prema zvaničnim podacima, broj preminulih od kovida u Srbiji je 1120. Od tog broja 74-voro ljudi preminulo je na tri odeljenja zaječarskog Zdravstvenog centra koja su u kovid sistemu.
Iako medicinski deo Kriznog štaba upozorava na povećanje broja novozaraženih (što se vidi po zvaničnoj statistici) broj preminulih (takođe prema zvaničnoj statisci) je „kao po komandi“ „spao“. Tako smona nivou Srbije prvog januara imali 39 preminulih, a poslednjeg dana januara 20. Do 2. februara bilo ih je po 18, a poslednjih 20 dana moglo bi se reći (prema zvaničnim podacima) da je stanje „stabilno“ imajući u vidu da se poslednjih 20 dana broj preminulh na nivou Srbije strogo kreće između 14 i 16.
U Zaječaru, međutim statistika nije tako „stabilna“ i nemoguće je da se bilo ko (ko ume da koristi digitron) ne zapita po čemu se Zaječar razlikuje od ostatka Srbije (ako se razlikuje).
U januaru je u Srbiji od kovida preminulo 809 ljudi. Od tog broja 40 pacijenata preminulo je samo u Zaječaru, što predstavlja 4,94 procenta.
U februaru (do 22. 2.2021.) broj premunulih na nivou Srbije se bukvalno prepolovio i iznosi 311, dok je procenat broja preminulih u Zaječaru u odnosu na ukupan broj preminulih u Srbiji bezmalo 2 i po puta veći (2,21) i iznosi 10,94 procenta.
Narodski rečeno, u januaru se svaki 20. smtrtni slučaj dogodio u Zaječaru, a u februaru (do22. februara) skoro svaki deveti.
Ako su rezultati tačni (u šta ne želim da sumnjam), postavlja se pitanje šta to rade u ostatku Srbije pa su uspeli da prepolove broj preminulih od kovida, ili šta to ne rade u Zaječaru pa je broj preminulih ostao isti (tačnije za dva veći nego za isti period prošlog meseca).
Po svemu sudeći, ne bi trebalo da bude tako, imajući u vidu da je Zaječar pre svih uveo Vanrednu situaciju i da je jedan od ređih gradova u Srbiji koji je još nije ukinuo.
Ne bi trebalo da bude tako jer je zaječarski Zdravstveni centar jedina zdravstvena ustanova u Zaječarskom i Borskom okrugu koja ima Infektivno odeljenje. U prilog ovoj tezi govori i podatak da su čak tri odeljenja Zdravstvenog centra u kovid sistemu (Infektivno, Grudno i Odeljenje produžene nege).
Problem ne bi trebalo da bude ni nedostatak respiratora, jer ih, prema rečima direktora zaječarskog Zdravstvenog centra dr Miroslava Stojanovića na jednoj od malobrojnih konferencija za novinare u Zaječaru ima i previše, tačnije 11.
„Ja smatram da je to previše za jedan grad poput Zaječara, ako uzmemo u obzir da veliki Klinički centri imaju po 30 do 40 respiratora“ – rekao je u julu prošle godine dr Stojanović.
Zaječar je, kao i ostali gradovi u kojima se broj preminulih od kovida prepolovio, na vreme počeo sa vakcinacijom građana protiv kovida. Masovna vakcinacija je počela 13. januara i do 22. februara je dato 11.505 vakcina (Fajzer, Sinofarm i Sputnjik V) od čega je 7.465 građana Zaječara primilo prvu vakcinu, a 4.040 je već revakcinisano, tako da ni u ovome ne treba tražiti razlog većeg broja preminulih u odnosu na ostatak Srbije.
Nismo ni turistički centar, čak nam ni Bugari iz Vidina ne dolaze na besplatne koncerte i organizovane dočeke Novih godina, niti imamo fabrike sa po par hiljada ljudi koji rade u zatvorenom prostoru, a opet, u ponedljek, na primer, imamo 5 preminulih od ukupno 14 u celoj Srbiji.
Čak su nam i maske pojeftinile. Juče sam u državnoj apoteci kupio 20 komada po ceni od 3 i po dinara. Ako je izgovor da nemamo para za maske da ih redovno menjamo bio u vreme kada je država propisala da koštaju 120 dinara i kada ih nije dovoljno bilo ni u bolnicama, on danas ne važi i ljudi u Zaječaru nose i menjaju maske, tako da se ni po tome ne razlikujemo od ostatka Srbije.
Komunalna milicija i nadležne inspekcijske službe su i više nego revnosno obavljali svoj posao, opominjali, pisali kazne, zatvarali lokale. Nije bilo popularnih „korona žurki“, nije bilo ni gužvi na skijalištu, jer je snega bilo tek za nekoliko dana skijanja. Nije bilo ni tradicionalnih vašara, Pijačne tezge smo (verovatno jedini u Srbiji) obmotali najlonima, zatvarali pijace kada niko nije, a opet broj preminulih raste u trenutku kada u drugim krajevima Srbije opada (barem prema statističkim podacima).
Sigurno sam zaboravio još niz mera (od kojih većinu pozdravljam) koje nam, po statističkim podacima, nisu donele manji broj preminulih.
Bojim se da će nas sutra neko optužiti da smo neodgovorni, ili da smo pohrlili na Kopaonik, Zlatibor ili Staru planinu na zimovanje i da se tamo nismo pridržavali propisanih mera. Možda bi smo se i opustili da smo mogli tamo da odemo, ali ogromna većina nas nije, a neće ni naredne godine, imajući u vidu standard, prosek plate i broj nezaposlenih.
Pročitao sam pre neki dan da je „Srbija prva u svetu po izjavama da je prva u svetu“. Žao mi je što je po pitanju crne statistike o broju preminulih u Srbiji, Zaječar od početka godine prvi u Srbiji, a možda se samo ponovo pokvario softver (dešavalo se i ranije).
Dok ovo pišem, na odeljenju zaječarske Infektologije od kovida se leče 43 osobe, na Grudnom odeljenju 26 i na Odeljenju produžene nege 3. Na kiseoniku su 44 pacijenta, a na sva tri odeljenja zaječarskog Zdravstvenog centra ostalo je još 49 slobodnih mesta.
Za poslednja 24 sata od kovida je u zaječarskom Zdravstvenom centru preminulo 5 osoba (35,71 posto), a u Kliničkim centrima i kovid bolnicama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Kraljevu, Leskovcu, Vranju i svim ostalim gradovima u Srbiji zajedno, još 9 osoba (64,29 posto).
Ako je i do statistike, mnogo je…
I dalje ne znam kome da verujem, kolegama koji su me učili definiciji da je „statistika tačan zbir netačnih podataka“ ili mojoj profesorki statistike koja se sa njima nije slagala…
Autor: Saša Stojčić
