U Pozorišnom muzeju gotovo svakodnevno se odvija bogat prateći festivalski program 32. „Dana Zorana Radmilovića“ tokom kojih su predstavljeni akademik Dušan Kovačević, Ljubisav Milunović, slikar Ateljea 212, akademik Miodrag Tabački, Svetlana Cena Bojković, diplomata Jordan Plevneš sa kojim je bio reditelj Boro Drašković, a „boje“ poezije „branio je“ petog festivalskog dana Radinko Krulanović, pesnik, profesor filozofije i logike, član Udruženja književnika Srbije i direktor Nikšićkog pozorišta.
O Krulanoviću su govorili dr Miodrag Čizmović, direktor JU „Zahumlje“ Nikšić i književnik Vlasta Mladenović, a sem autora, stihove Krulanovića kazivao je glumac Velizar Kasalica.
„ Za sedam, osam dana ovde prolazi toliko veliki skup ljudi, velikana, da je to i za mnogo veće gradove od Zaječara obiman program, čak i za godinu dana. Današnji dan smo posvetili Radinku Krulanoviću, profesoru filozofije, direktoru Nikšićkog pozorišta, književniku koji je pre desetak, petnaestak godina zbog svojih stavova ostao bez posla u vreme preimenovanja srpskog jezika u maternji. Ne znam da li mu je ova država rekla hvala, ali mi u ovom malom Zaječaru kažemo, sa zakašnjenjem: hvala ti što si imao svoj stav, zbog svog stava si stradao, svi smo ponekad stradali i uručujemo ti plaketu za doprinos kulturi srpskog naroda“ naglasio je uručujući Krulanoviću priznanje direktor zaječarskog tetara, Vladimir Đuričić.
U poeziju gosta iz Nikšića brojnu publiku u Pozorišnom muzeju uveo je glumac Velizar Kasalica, govoreći Krulanovićeve stihove, dok je o Krulanovićevoj poeziji nadahnuto govorio dr Miodrag Čizmović, ističući između ostalog da se u poeziji ovog autora prepoznaje metafizički bol zbog vlasti konačnog i žeđ za besmrtnošću i ljubavi koja ne bledi.
„Radinko Krulanović je pjesnik Sunca, belina, ljubavi, smrti, ali smrti koja je pobjeđena, čežnje koja je po Lavinasovim rečima „bol za povratkom“. To je u stvari, da citiramo mitropolita Amfilohija „vraćanje duše u čistotu“. To je istinski život koji je iznad „grijeha i smrti“ ipsrazne svakodnevice, život koji se umotava u trenutke koji su već predukus eshatološke ravni i metafizičkog ispunjenja – naglasio je dr Čizmović.
