Šta bi zatvorena Evroliga značila za Zvezdu i Partizan?

Evroliga se sve više udaljava od klasičnog evropskog modela u kojem se mesto u međunarodnom takmičenju osvaja isključivo rezultatom u domaćoj ligi. Umesto toga, najjači klubovi dobijaju dugoročne licence, dok se postojeći akcionari pripremaju za prelazak na sistem stalnih franšiza. Za Crvenu zvezdu i Partizan to otvara mogućnost veće sigurnosti, ali i rizik da ostanu izvan najužeg kruga klubova koji odlučuju o budućnosti takmičenja.

Najnovije vesti iz Evrolige na Vivat Sportu uglavnom prate rezultate, transfere i borbu za plej-of, ali se možda najvažnija utakmica trenutno igra van terena. Beogradski klubovi imaju veliku publiku i stvaraju atmosferu po kojoj je Evroliga prepoznatljiva, ali još nemaju isti status kao klubovi koji su vlasnički povezani sa takmičenjem.

Da li je Evroliga već zatvoreno takmičenje?

Evroliga nije potpuno zatvorena liga poput NBA, ali sportski rezultat odavno nije jedini način da klub postane njen član. Takmičenje okuplja klubove sa različitim vrstama licenci i pozivnica, dok samo mali broj mesta zavisi od plasmana kroz druga evropska takmičenja.

Trinaest akcionarskih klubova ima najstabilniji položaj i direktno učestvuje u donošenju važnih odluka. Evroliga je tokom 2026. pokrenula proces pretvaranja njihovih dugoročnih licenci u franšize, što bi njihov status učinilo još čvršćim.

Pored njih postoje klubovi sa višegodišnjim pozivnicama, kao i ekipe koje u takmičenje ulaze na osnovu drugih kriterijuma. Zato izraz „zatvorena Evroliga” ne znači nužno da više nikada neće biti novih učesnika. Znači da će ulazak sve manje zavisiti od jedne osvojene lige, a sve više od dugoročnog projekta.

Kakav status trenutno imaju Zvezda i Partizan?

Crvena zvezda i Partizan dobili su trogodišnje pozivnice za učešće u Evroligi, počevši od sezone 2025/26. Njihovo mesto je time obezbeđeno do kraja sezone 2027/28, bez potrebe da svake godine čekaju novu odluku o specijalnoj pozivnici.

To je veliki korak u odnosu na jednogodišnju neizvesnost, ali nije isto što i stalna franšiza. Beogradski klubovi nisu među 13 akcionara Evrolige i trenutno nemaju trajno garantovano mesto.

Dodatnu neizvesnost donosi interesovanje drugih gradova i klubova. Rukovodstvo Evrolige potvrdilo je da postoji veliki broj kandidata za buduće franšize. Ako se takmičenje proširi, Zvezda i Partizan mogli bi da se izbore za stabilniji status. Međutim, veći broj zainteresovanih znači i ozbiljniju konkurenciju.

Šta bi dugoročna licenca donela beogradskim klubovima?

Najveća prednost bila bi mogućnost višegodišnjeg planiranja. Kada klub zna da će narednih nekoliko sezona igrati Evroligu, lakše sklapa duže ugovore sa igračima, pregovara sa sponzorima i planira ulaganja u dvoranu, stručni štab i omladinski pogon.

Sigurno mesto donosi i stabilnije prihode od ulaznica, televizijskih prava i marketinga. Zvezda i Partizan imaju veliku prednost u vidu pune Beogradske arene i publike koja privlači pažnju širom Evrope. U sistemu koji sve više vrednuje tržišni potencijal, gledanost i komercijalnu održivost, to je važan argument.

Dugoročni status mogao bi da pomogne i prilikom zadržavanja najboljih igrača. Košarkaši ne bi morali da se pitaju hoće li klub i sledeće sezone nastupati na najvišem evropskom nivou.

Da li bi rezultati u ABA ligi izgubili značaj?

U zatvorenijem sistemu osvajanje regionalne lige više ne bi predstavljalo siguran put do Evrolige. To je već velikim delom sadašnjost, jer šampion ABA lige nema automatski garantovano mesto među evropskom elitom.

Ipak, regionalno takmičenje ne bi postalo nevažno. Zvezdi i Partizanu ono donosi trofeje, rivalstvo, utakmice pred domaćom publikom i priliku za razvoj igrača. Loši rezultati u ABA ligi takođe mogu da utiču na ugled kluba, posećenost i procenu kvaliteta njegovog projekta.

Problem je širi od dva beogradska kluba. Ako rezultat u regionalnoj ili domaćoj ligi ne vodi ka Evroligi, manjim klubovima ostaje veoma uzak put do najjačeg takmičenja. Time se povećava jaz između stalnih učesnika i ekipa koje nemaju pristup najvećim prihodima.

Šta može da ugrozi položaj Zvezde i Partizana?

Velika posećenost nije dovoljna ako je ne prate finansijska stabilnost, moderna infrastruktura i pouzdano upravljanje. Evroliga uvodi stroža pravila finansijske ravnoteže, uključujući minimalne nivoe ulaganja u plate i naknade za klubove koji izlaze iz definisanih okvira.

Za beogradske klubove posebno će biti važno da pokažu kako njihovi projekti mogu da funkcionišu dugoročno. Evroliga traži partnerstva koja ne zavise samo od rezultata jedne generacije ili povremenog velikog ulaganja.

Konkurenciju predstavljaju klubovi iz bogatijih tržišta, kao i gradovi koje Evroliga vidi kao prostor za komercijalni rast. Istovremeno, planirano pokretanje NBA Europe dodatno komplikuje situaciju, jer bi najpoznatiji evropski klubovi mogli da biraju između različitih projekata.

Zvezda i Partizan trenutno imaju ono što im je godinama nedostajalo: nekoliko sezona sigurnosti. Sledeći korak nije samo plasman u plej-of, već dokazivanje da oba kluba zaslužuju stalno mesto u novom poretku evropske košarke. Ako Evroliga zaista postane liga franšiza, odluke donete za pregovaračkim stolom mogle bi da budu podjednako važne kao pobede ostvarene na parketu.