Monitoring medijske scene u Srbiji za mesec jun 2025. godine

Godišnjica smrti Milana Pantića

U junu su se navršile dvadeset četiri godine od kako je u ulazu u zgradu u kojoj je stanovao, mučki, s leđa, ubijen novinar Milan Pantić. Kobnog dana Pantić se kući vraćao iz prodavnice. Povredama nanetim sa više udaraca tupim predmetom u glavu, podlegao je na licu mesta. Nalogodavci i izvršioci još uvek nisu identifikovani.

Neposredno pre ubistva, Pantić se bavio temama o kojima se govori kao mogućem motivu za njegovo ubistvo. Reč je o privrednom kriminalu i privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu.¹

Predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara Veran Matić 2021. godine je izneo informaciju da ,,postoje imena lica” koja su ubila Milana Pantića, ali da tužilaštvo ne raspolaže sa dovoljno dokaza da bi moglo da podigne optužnicu. Mesto ubistva, izjavio je Matić, u vrlo kratkom roku bilo je kontaminirano.²

Tužilaštvo za organizovani kriminal 9. novembra 2023. godine vratilo je spise predmeta Višem tužilaštvu u Jagodini na dalje postupanje. O toj odluci u Monitoringu medijske scene u Srbiji za februar 2024. godine.

Eskalacija napada na novinare i stav Komiteta za zaštitu novinara

Komitet za zaštitu novinara (CPJ), nezavisna neprofitna organizacija koja se zalaže za slobodu medija širom sveta, reagovala je povodom eskalacije napada na novinare u Srbiji. Pre objavljivanja teksta, CPJ je pres službi predsedništva i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije uputio pitanja, na koja nije dobio odgovor.³

Komitet za zaštitu novinara ukazao je na to da su protesti u Srbiji, inicirani s ciljem da se otkriju odgovorni za urušavanje železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, prerasli u širok društveni pokret protiv korupcije i sve autoritarnije vladavine predsednika Aleksandra Vučića. Novinari se, navodi CPJ, suočavaju sa porastom fizičkih napada, pretnji, onlajn uznemiravanja, kampanja blaćenja, sa sajber nadzorom, vrlo često podstaknutim od strane Vučićevih pristalica, državnih zvaničnika i prorežimskih medija.⁴

Rezolucija o eskalaciji pretnji i upornoj nekažnjivosti za napade na novinare u Srbiji

Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila je ,,Rezoluciju o eskalaciji pretnji i upornoj nekažnjivosti za napade na novinare u Srbiji”. Podnosioci rezolucije su Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost”.

U rezoluciji se oštro osuđuju kontinuirani napadi na novinare i nekažnjivost istih. Srpske vlasti, posebno Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, pozvane su da hitno i transparentno postupaju u svim slučajevima napada na novinare i da javnost o tim slučajevima redovno obaveštavaju. Od Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a i drugih međunarodnih aktera traži se da pojačaju pritisak na Srbiju kako bi ispunila obaveze koje međunarodni standardi slobode medija nalažu. U rezoluciji se izražava puna solidarnost sa profesionalnim i nezavisnim novinarima i medijskim organizacijama u Srbiji. Podržavaju se napori članica EFJ da prate, prijavljuju i traže pravdu u svim slučajevima kršenja prava novinara, a od Upravnog odbora EFJ-a traži se da se postara da te teme ostanu na agendi evropskih institucija i budu redovno pokretane u dijalogu sa EU i drugim relevantnim akterima. Srpski mediji, uključujući javne servise (posebno one koji primaju javna sredstva i/ili funkcionišu po inostranim licencama), pozvani su da poštuju uređivačku nezavisnost, da zaštite novinare od političkog mešanja i osiguraju da se kadrovske odluke ne koriste kao sredstvo represije ili gušenja slobode medija.

Sastanci Stalne radne grupe za bezbednost novinara

U Beogradu, 13. juna, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održan je Sastanak stalne radne grupe za bezbednost novinara sa novinarima i tužiocima iz Beograda. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja ukazali su na probleme sa kojima se novinari svakodnevno susreću, a institucije ne pokazuju spremnost da ih reše. Naročito se govorilo o instaliranju špijunskog softvera u telefone novinara i aktivista, o napadima na novinare i samostalne reportere za vreme izveštavanja i policijskim službenicima koji, iako očevici napada, na njih nisu reagovali, o osetnom porastu broja napada na novinare i druge predstavnike medija, o urušavanju institucija.⁵

Pre Beograda, sastanak članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održan je u Požegi. Na sastanku su prisustvovali predstavnici udruženja novinara NUNS i UNS, predstavnici medija Nova S, N1, Epicentar, predstavnici Ozon press-a i ANEM-a, kao i predstavnici tužilaštava iz Užica, Čačka, Požege i policijskih uprava iz Požege i Užica. Tema sastanka bili su konkretni slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara u kojima je reakcija policije bila neadekvatna, a reakcija tužilaštva nedovoljno efikasna kada je reč o procesuiranju napadača.⁶

Veljko Lazić iz Višeg javnog tužilaštva u Užicu izneo je rezultate dosadašnjeg postupanja u slučaju napada na kamermana TV N1 Marijana Vučetića u selu Makovište kod Kosjerića. (Više o napadu u Monitoringu medijske scene u Srbiji za maj 2025. go- dine.) Nakon sprovedenih istražnih radnji, podnet je optužni predlog Višem sudu u Užicu za krivično delo Nasilničko ponašanje na javnom skupu u sticaju sa krivičnim delom Ugrožavanje bezbednosti.⁷

Stara fotografija nova kampanja

U drugoj polovini juna počela je zlonamerna medijska kampanja zasnovana na zloupotrebi fotografije autora Miroslava Jankovića (OEBS). Fotografija je nastala u prostorijama NDNV-a u Novom Sadu, pre dve godine, tokom sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Sastanak je organizovao ANEM u okviru projekta ,,Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara”, koji je, kroz Program podrške nezavisnim medijima u Srbiji, podržala Evropska komisija. Na fotografiji su javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Slobodan Josimović, glavni tužilac za visokotehnološki kriminal Boris Majlat i novinar Dinko Gruhonjić.

Tokom sastanka na kom je nastala fotografija, pored Veljka Milića i Verana Matića, predstavnika NDNV-a i ANEM-a, prisutni su bili predstavnici medijskih udruženja, sledeći predstavnici Republičkog javnog tužilaštva: Boris Majlat (Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u Beogradu), Ksenija Bašić i Slobodan Josimović (Više javno tužilaštvo u Novom Sadu), Dragan Crnomarković (Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu), Branka Milosavljević (Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu), predstavnici Policijske uprave Novi Sad Žarko Rokvić i Zoran Alan, kao i novinari sa lokala koji su se u svom radu susreli sa različitim oblicima nasilja i pretnji. Aktivno učešće u sastanku uzeo je i Miroslav Janković, autor pomenute fotografije. Po okončanju sastanka, važne informacije na njemu iznete, kao i načinjene fotografije – učinjene su dostupnim javnosti.⁹

U kampanji koja je rekontekstualizovala događaj na temeljima zloupotrebljene fotografije, govorilo se da ona ,,nije običan kadrovski trenutak” već predstavlja ,,uvod u duboku organizacionu šemu u kojoj se pravosuđe, a pre svega tužilaštvo, umesto da bude u službi građana, koristi za realizaciju zapadnih interesa”.¹⁰ U tekstovima nastalim tokom kampanje iznete su brojne optužbe na račun članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara: Verana Matića (novinara), Branka Stamenkovića (javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva), Borisa Majlata (rukovodioca Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu), Slobodana

Josimovića (tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu) i Dinka Gruhonjića (novinara).

Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara iz redova udruženja i asocijacija izdali su saopštenje u kome se navodi da se kampanja temelji na ordinarnim neistinama i neutemeljenim konstrukcijama i da je prepuna govora mržnje. Pozvali su OEBS, kao posmatrača u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, i Evropsku komisiju, koja rad SRG-a prati godinama unazad, da protestuju na sve raspoložive načine, s ciljem da zaustavi orkestrirani napad zaustavi.¹¹

Novo medijsko udruženje?

U dnevnom listu Informer objavljen je oglas u kome 135 provladinih novinara poziva na osnivanje udruženja „Asocijacija novinara Srbije” (ANS). Reč je o novinarima tabloida Informer, Alo, Kurir, Srpski Telegraf, Novosti i provladinih medija Pink, Prva, B92, Hepi, Studio B, Juronjuz i drugih. Među potpisnicima je i jedna od urednica Dnevnika RTS-a.¹²

Reagujući na odluku NUNS-a da tokom protesta ,,Vidimo se na Vidovdan”, shodno praksi koju je uspostavio kad je reč o masovnim protestima, svoje prostorije otvori za kolege izveštače, kako bi im se olakšalo izvršenje novinarskog zadatka, ANS je saopštio da ,,najoštrije osuđuje skandaloznu odluku” kojom je otvoreno pružena

,,logistička podrška organizatorima političkih nereda, blokada i nasilja – koji se s pravom sve češće u javnosti nazivaju blokaderima-teroristima.” U saopštenju ANS-a stoji:

Takvom odlukom, NUNS se ne samo svrstao na stranu organizatora destabilizacije i protivustavnog delovanja, već je i praktično postao saučesnik u pokušaju paralisanja države, pod maskom brige za slobodu medija. Nikada do sada NUNS nije pokazao ni trunku interesa da „otvori vrata” kolegama u trenucima važnih i masovnih događaja od nacionalnog značaja – ali im, izgleda, udobnost i osveženje novinara postaju važne isključivo kada je meta država Srbija.

Na neosnovane optužbe iznete na račun NUNS-a, reagovala su domaća i međunarodna novinarska udruženja i mreže. Saopštenje ANS-a oštro su osudili SafeJournalists mreža, Međunarodna federacija novinara (IFJ), Evropska federacija novinara (EFJ), ANEM i drugi,¹³ i zahtevali da se odmah prestane sa širenjem govora mržnje koji ugrožava bezbednost članova NUNS-a.

Početkom juna novinaru Darku Gligorijeviću određeno je policijsko zadržavanje zbog sumnje da je, tokom incidenta koji se dogodio u Studentskom gradu 5. juna, prekršio član 7 Zakona o javnom redu i miru.¹⁴

Gligorijević je kao novinar zabeležio događaj kamerom svog mobilnog telefona. Snimci su zatim objavljeni na Instagram profilu portala Zoomer. Narednog dana, u poslepodnevnim časovima, bez zakonom propisanog poziva, pripadnici MUP-a došli su u redakciju i odveli novinara u policijsku stancu. Kako je iz redakcije saopšteno, u prostorije su došla četvorica policijskih službenika u civilu. Nijedan od policijskih službenika nije se legitimisao, a samo jedan od njih pokazao je službenu značku.

Insistirali su na tome da novinar hitno krene sa njima i da sa sobom ponese svoj mobilni telefon. Kako nalog nisu imali, telefon su mu naknadno oduzeli na osnovu, novinaru je predočeno, usmenog naloga tužilaštva.¹⁵

Nakon što je dao izjavu u svojstvu građanina, Gligorijević je napustio policijsku stanicu Novi Beograd. Pola sata kasnije, advokatici Nini Nicović, koja je prisustvovala davanju izjave, upućen je telefonski poziv u kom se tražilo da se ona i Gligorijević vrate u stanicu kako bi novinar dopunio svoju izjavu. Kada su se vratili, novinaru je određeno zadržavanje pod sumnjom da je vikom i galamom narušavao javni red i mir.¹⁶ Dan kasnije saslušan je pred prekršajnim sudijom i nakon toga pušten sa informacijom da će se o prijavi podnetoj protiv njega rešavati u „redovnom prekršajnom postupku”.¹⁷ Telefon mu nije vraćen jer se, kako je rečeno, čeka veštačenje.

U vezi sa vikom i galamom koje mu se pripisuju, Gligorijević je za portal Raskrikavanje rekao: „Prosto fizički nije moguće da ja vičem i snimam u isto vreme, jer bi u tom slučaju ja bio najglasniji, jer prosto telefon držim ovde (pokazuje visoko u predelu glave)”.¹⁸

Uz sve očigledne propuste načinjene tokom Gligorijevićevog odvođenja u policijsku stanicu, indikativno je i to što je mu je rečeno da je u stanicu pozvan u svojstvu građanina (svedoka), nakon čega je MUP objavio oprečno saopštenje u kom se među inicijalima i godištima uhapšenih nalaze inicijali i godište koji odgovaraju novinaru.¹⁹

Komentarišući zadržavanje Gligorijevića, Nina Nicović, njegova advokatica, rekla je:

Dobro je da je postupajući sudija procenila da ovde nema osnova da se hitno odlučuje o tome da li su oni zaista uradili to za šta se optužuju, pogotovu za novinara, da je pravio viku i galamu. Pošto je sve vreme snimao, prvo bi se njegov glas čuo na tom mikrofonu, da je on to zaista radio… Ja mislim da je on trebalo još sinoć da bude pušten. Mislim da je ovo zloupotreba ovlašćenja u smislu celokupne procedure. Ovo je klasičan SLAPP postupak protiv novinara, jer on mora da radi svoj posao. Ako već imamo snimke na kojima se vidi da on nije ništa uradio, smatram da je ovo zloupotreba celokupne sudske i policijske procedure da se on uopšte zadrži.²⁰

Oštra reakcija stručne javnosti nije izostala. Novinarska udruženja ocenila su zadržavanje novinara kao nedopustivo. Zahtevalo se da se novinaru hitno vrati imovina i da se prekine sa praksom zloupotrebe procedura.²¹

U istoj akciji u okviru koje je Gligorijević zadržan u policiji, privedeno je najmanje 18 studenata. Advokat Ivan Ninić, branilac jednog od studenata kom je određeno policijsko zadržavanje, ukazao je na nepravilnosti do kojih je tokom hapšenja došlo:

Uzme se telefon studentu, čačka se po telefonu bez odobrenja suda potom se snimci daju Pinku i Informeru, stvore se uslovi da se studenti žigošu. Kad se stvori slika da se ljudi obeleže upada im se u kuće stavljaju im se lisice, snima se sve… Opet Srbija stvori sliku da je reč o kriminalcima i da im je mesto iza rešetaka, a ne da nema dela nego nema ni prekršaja.²²

Fizički napad na Jutjubera Nevena Krstića

Početkom jula, Neven Krstić pokušao je da za svoj Jutjub kanal NevenClips napravi video-zapis iz Pionirskog parka, nebezbedne zone za novinare i samostalne reportere u potrazi za odgovorima na pitanja u vezi sa kampom, organizatorima njegovog postavljanja, licima koja u njemu borave i sličnom, o čemu javnost ima opravdani interes da bude informisana. ANEM je zabeležio da je fizički napad na Nevena Krstića jedanaesti po redu napad na medijske radnike i samostalne reportere u Pionirskom parku.²³

Kako je Krstić ispričao novinarima redakcije Insajder, isprva nije planirao da uđe u Park. Upitao je policajce da li je ulaz dozvoljen i da li bi mogli da ga, ukoliko mu je dozvoljeno da uđe, prate zbog toga što je primetio da ga neka lica iz Parka ,,popreko” gledaju. Kada je prišao kapiji, njemu nepoznat muškarac predložio je da uđu zajedno. Krstić, kamerman i nepoznati muškarac ušetali su u Park. Muškarac je ubrzo nekuda nestao, a lica iz Pionirskog parka zatvorila su kapiju. Posle kratkog razgovora sa muškarcem kog je ocenio kao ,,korektnog”, pojavio se ,,glavni”, neprijateljski raspoložen prema Krstiću.²⁴ Počeo je da ga vređa, a ubrzo mu se priključila podrška. Kada se kamerman okrenuo prema njima, grupa muškaraca se prvo povukla, zatim približila i napala Jutjubera i kamermana. Kamermana su šutirali dok nije pao, a Krstić je dobio udarac u glavu i stomak. Oprema koju su koristili bila je oštećena. Krstić je preskočio ogradu i počeo da doziva policiju. U tom trenutku, na licu mesta bilo je vidno manje policajaca koji, prema rečima Jutjubera, nisu reagovali.²⁵

Nakon napada, Krstić i kamerman javili su se lekaru i ukazana im je medicinska pomoć (Krstić je morao da ide na ušivanje).²⁶

Stručna javnost zatražila je identifikaciju i kažnjavanje napadača, kao i hitru reakciju unutrašnje kontrole policije, s ciljem da se ispita zbog čega prisutni predstavnici MUP-a napad nisu sprečili i Krstiću i kamermanu pružili adekvatnu zaštitu.²⁷

Napad na imovinu novinarke redakcije lista Vreme Tijane Stanić

Dok je izveštavala sa lokalnih izbora u Kosjeriću, novinarki redakcije lista Vreme Tijani Stanić izbušene su dve gume i slomljeni retrovizori na automobilu. Redakcija je izrazila sumnju da su za napad na imovinu njihove novinarke odgovorna lica bliska vladajućoj stranci, s obzirom na to da je automobil bio je parkiran ,,u okruženju firme koju su građani označili kao bazu za trgovinu glasovima, da su novinari doživeli verbalne sukobe sa maskiranim ’simpatizerima vlasti’ i da su policajci na terenu odbili da reaguju”.²⁸

Novinarkin automobil bio je parkiran na sredini slepe ulice koja se završava na ulazu u firmu u koju su se, prema informacijama dostupnim u javnosti, slale kopije zapisnika sa izbornih mesta. Na tom potezu celog dana bila je gužva. Prema rečima Tijane Stanić, narod je počeo da se okuplja nakon što se pročulo da se u firmi pojavljuju ,,sumnjivi likovi”. U želji da saznaju šta se dešava, okupljeni su krenuli da blokiraju ulaz. Policijske snage su se smenjivale, a kao pojačanje priključila im se Žandarmerija. U jednom trenutku policija je krenula da potiskuje narod kako bi se oslobodio put za kolonu automobila koja je krenula iz dvorišta firme. Novinarkin automobil ostao je ,,zarobljen”. Nakon što je sa kolegom sa TV N1 iz automobila uzela eksternu bateriju, bilo je jasno čiji je automobil. Novinarka je, kako je rekla, imala loš osećaj, a njen kolega verbalno se sukobio sa jednim od prisutnih muškaraca koji je na licu imao masku odnosno fantomku. Nakon što je završila svoj novinarski zadatak (snimila i fotografisala događaj), novinarka se zaputila ka automobilu. Na molbu upućenu policiji da joj se omogući da pomeri kola, dobila je odgovor: ,,Sad ste se setili”.²⁹ Kola su, tad je videla, bila oštećena – dve gume bile su probušene nožem, a retrovizori razbijeni. Novinarka je slučaj prijavila nadležnoj policijskoj stanici.³⁰

Stručna javnost zatražila je hitru reakciju nadležnih organa.

Ometanje Uglješe Bokića, novinara dnevnog lista Danas, u izveštavanju sa okupljanja građana ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu

Dok je izveštavao sa skupa građana, u noći između 8. i 9. juna, ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu, Uglješa Bokić je na parkingu ugledao (novog) načelnika Policijske uprave Novi Sad Nevenka Marića. S obzirom na to da je Marić odskora na toj funkciji, novinar je odlučio da, osim toga što će obavestiti javnost o njegovom prisustvu, napravi i nekoliko fotografija za redakcijsku arhivu.³²

Načelnik policijske uprave usprotivio se snimanju. Novinaru je prišao jedan od dvojice muškaraca koji su bili u načelnikovom društvu i zaklonio mu kameru, tražeći od njega da prestane sa snimanjem. Prema Bokićevim rečima, muškarac ga je odgurnuo ramenom, a zatim, ne jako, više u cilju ,,upozorenja”, udario kolenom u butinu. Na zahtev načelnika policije Bokić se legitimisao, dok se prisutni muškarci nisu legitimisali, iako je Bokić na tome insistirao. Novinar je želeo da zna da li je reč o pripadnicima policije ili o civilima, međutim, načelnik je smatrao da za legitimisanjem nema potrebe.

Incident je zabeležen na video-snimku koji je novinar načinio.

Bokić je sektoru unutrašnje kontrole prijavio slučaj kao zloupotrebu službenog položaja i nesavestan rad pripadnika MUP-a. Krivična prijava prosleđena je Tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Novom Sadu. Istovremeno, Bokić je zahtevao da se protiv načelnika policije pokrene disciplinski postupak i da mu se dostavi podatak o identitetu dvojice muškaraca koji su bili uz Marića.

Postupanje pripadnika MUP-a prema novinaru stručna javnost oštro je osudila, zahtevajući da novinare tokom izveštavanja ne ometaju i da se prilikom intervencija propisno legitimišu.³⁴

Napad na fotoreportera Gavrila Andrića

Tokom juna fotoreporter Gavrilo Andrić bio je napadnut u dva navrata. Jednom na dan lokalnih izbora u Kosjeriću, drugi put dva dana kasnije, ispred Sava Centra, za vreme održavanja sastanka povodom planiranja EXPO 2027.³⁵

Andrića je u Kosjeriću fizički napao Dragan Tripković, funkcioner Srpske napredne stranke i direktor Turističke organizacije Kosjerić. Iako se napad odigrao ispred policijske stanice, pred više pripadnika policije, reakcije nije bilo. Kako je Andrić ispričao, napad je pokušao da prijavi, ali mu je rečeno da to može učiniti kasnije. Kada je otišao je u policijsku stanicu, stav dežurnog tužioca bio je da se za delo neće preduzimati gonjenje po službenoj dužnosti, a preporuka je bila da podnese privatnu krivičnu tužbu.³⁶

Tokom intervencije policije zbog toga što su demonstranti ispred Sava Centra pokušali da razviju transparent ,,Exposed – Isti lopovi veća scena”, Andrića su dva policajca sprečila da događaj dokumentuje svojim foto-aparatom. Policajac je zamahnuo prema Andriću, i kako nije uspeo da pogodi njegov aparat, uhvatio ga je za ranac i povukao, zahtevajući da mu dâ ličnu kartu. Pres legitimacija koju je Andrić pokazao, policajcu nije bila osnov za to da mu omogući da obavi svoj novinarski zadatak, već je od njega zahtevao da se udalji.³⁷

Novinarska udruženja oštro su reagovala i od MUP-a tražila da pokrene postupak protiv pripadnika policije koji je prema fotoreporteru upotrebio silu.³⁸

Fizički napad na Aleksu Pavlovića, aktivistu, fotografa i dopisnika medija Ozon press

Aleksa Pavlović, aktivista, fotograf i dopisnik medija Ozon press iz Kosjerića, obavestio je javnost o tome da je na javnom mestu, u blizini štanda SNS-a, doživeo fizički napad. Za vreme napada nije bio na novinarskom zadatku, ali se slučaj beleži u Monitoringu zbog toga što je sa Pavlovićeve strane označeni napadač član Srpske napredne stranke i predsednik MZ Kosjerić koji je desetak dana ranije nasrnuo na snimatelja TV N1 Marja- na Vučetića. Prema Pavlovićevim rečima, napad je doživeo nakon što je, u prolazu, bez provokacija, prokomentarisao napad na snimatelja TV N1.³⁹

Preteće i uvredljivo skandiranje glavnoj urednici medija Insajder Brankici Stanković

U prvoj polovini meseca, na utakmicama koje su se odigrale 10. i 12. juna, sa tribina u Štark Areni na Novom Beogradu ponovo se čulo skandiranje pretećih i uvredljivih poruka upućenih Brankici Stanković. Slučaj je prijavljen Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Pretnje i uvrede huligana sa tribina Brankica Stanković počela je da prima 2009. godine, kad se emitovao serijal Insajdera ,,(Ne)moć države”.

Nakon poslednjeg slučaja pretnji, novinari redakcije Insajder obratili su se Prvom osnovnom javnom tužilaštvu kako bi dobili informacije u vezi sa slučajem skandiranja uvreda i pretnji upućenih Brankici Stanković u maju 2022. godine, na košarkaškoj utakmici Partizan–Budućnost. Prema informacijama koje su dobili, predmet se od maja 2022. godine nalazi u Višem javnom tužilaštvu. Iako je tužilaštvo, prema njihovim rečima, od policije zahtevalo da učinioci budu identifikovani, do toga nije došlo. Na ponovljeni zahtev tužilaštva da se identitet učinilaca utvrdi uz pomoć snimaka sa kamera, policija je dostavila izveštaj u kom stoji da je identifikovano jedno lice, dok se za ostalima traga. Redakcija Insajdera izrazila je sumnju da je na snazi ,,povlačenje države pred kriminalom za koji su odgovorni huligani”.

Treće osnovno javno tužilaštvo formiralo je predmet i Brankici Stanković uputilo poziv za prikupljanje potrebnih obaveštenja.⁴²

Stručna javnost oštro je osudila kontinuirane pretnje upućene novinarki i kritikovala izostanak reakcije Ostoje Mijailovića, predsednika Upravnog odbora KK Partizan i čelnika ABA lige, u okviru koje su održane utakmice na kojima se pretilo urednici Insajdera.⁴³

Preteće poruke upućene novinarki medija Glas Zaječara Anđeli Risantijević

Dok su na zvaničnoj Fejsbuk stranici medija Glas Zaječara uživo odgovarali na pitanja građana, novinare Anđelu Risantijević i Miljka Stojanovića njima nepoznata ženska osoba počela je da vređa. Novinarka ju je opomenula, i nakon toga nepoznata žena počela je da joj šalje privatne poruke pune teških uvreda i pretnji, poruke u kojima su se i novinarkine preminule sestre spominjale u užasavajućem kontekstu.⁴⁴ Anđela Risantijević slučaj je prijavila Fejbuku i nadležnom tužilaštvu, gde joj je rečeno da poruka u kojoj se kaže da će je ,,gristi crvi” ne predstavlja konkretnu pretnju.⁴⁵

Putem društvene mreže Fejsbuk pretnje je dobio i Miljko Stojanović. Poručeno mu je da mu ,,otkucava tajming” i da ,,dolazi vreme naplate”.⁴⁶

Novinari medija Glas Zaječara i ranije su bili izloženi pretnjama i pritiscima. Tokom maja, beleži NUNS, na Fejsbuk stranici Zaječarski blok više puta je objavljivan

video-snimak u kom su Miljko Stojanović i Anđela Risantijević bili targetirani. O tome više u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec maj.

Povodom pretećih i uvredljivih poruka oglasila su se novinarska udruženja. Kolegama Anđeli Risantijević i Miljku Stojanoviću pružila su podršku, a od nadležnih organa tražila hitnu identifikaciju i procesuiranje lica koja su pretnje uputila.⁴⁷

Pretnje upućene redakciji medija Radar

Nepoznata osoba potpisana imenom ,,Milorad5” već duži vremenski period ostavlja negativne komentare ispod tekstova medija Radar. Imajući u vidu da su dva komentara pristigla u junu povodom dva teksta imala preteći ton i nameru da zastraše, redakcija je o njima obavestila nadležno tužilaštvo.

Tokom rada, redakcija portala Radar prijavila je više slučajeva pretnji, ali oni do danas nisu rasvetljeni. NUNS je tim povodom ukazao na glavni ,,izgovor” kojim se nadležni služe: ,,tehnički izazovi u vezi sa IP adresama”. U svom saopštenju NUNS je insistirao na tome da se svaki oblik zastrašivanja novinara tretira sa krajnjom ozbiljnošću, jer napadi na novinare predstavljaju napade na slobodu izražavanja i pravo javnosti da bude informisana.⁴⁸

Pretnje upućene ćerki Nenada Kulačina, koautora podkasta ,,Dobar,loš,zao”

  

Putem društvene mreže X, sa naloga @Alek_Patriota, ćerki Nenada Kulačina upućene su gnusne pretnje.

Nenad Kulačin i njegova porodica godinama unazad izloženi su pretnjama i pritiscima. SafeJournalists mreža, Koalicija za slobodu medija i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pretnje su najoštrije osudile i podsetile na to da neefikasnost institucija, a sa njim i nekažnjivost učinilaca, imaju dugoročne i razorne posledice po celokupno društvo.⁴⁹

Pretnje upućene novinaru redakcije Podrinske Draganu Karalaziću

Autoru teksta ,,Zona sumraka u Malom Parizu” novinaru Draganu Karalaziću, na Fejsbuk stranici redakcije lista Podrinske, u formi komentara ispod teksta, ostavljena je uvredljiva i preteća poruka: ,,Kama tebi treba”. NUNS je poruku prijavio nadležnim organima i podsetio na pretnje koje su članovi redakcije lista Podrinske dobili u prethodnom periodu. Apostrofiran je slučaj lepljenja poternica sa imenom i fotografijom novinarke Isidore Kovačević. Više o tom slučaju u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec maj.

Onemogućavanje izveštavanja novinaru Radio Goraždevac Damjanu Protiću

Dok je pokušavao da fotografiše radnike angažovane od strane Opštine Peć da uz prisustvo pripadnika Kosovske policije okreče zid na kom su bili ispisani grafiti, novinar Damjan Protić suočio se sa, kako je opisao, neprimerenim ponašanjem četvorice policijskih službenika (dvojice u civilu i dvojice uniformisanih). Prema rečima novinara, policajci su ga prvo legitimisali, a zatim verbalno napali, terajući ga sa lica mesta. Iako su se pozivali na zakon, policajci Protiću nisu dali konkretan razlog zbog kog mora da se povuče.

Redakcija medija Radio Goraždevac obznanila je da je reč o grafitima: ,,Delije sever”, ,,4S – Samo sloga Srbina spasava” i ,,Goraždevac”. Jedan od grafita nosio je i poruku ,,Hak marja” (na albanskom ,,Osveta”). Za taj grafit meštani sumnjaju da je napisan u noći kada su oskrnavljeni spomenici deci stradaloj na Bistrici i žrtvama NATO bombardovanja. U vreme kada su se pojavljivali, navode iz Radija Goraždevac, grafiti poput ,,UČK” izazivali su osećaj nesigurnosti kod srpskog stanovništva, međutim, to nije bio dovoljan razlog za lokalne vlasti da te grafite uklone.⁵¹

Novinarska udruženja pružila su snažnu podršku svojim kolegama.

Sprečavanje novinarske ekipe televizije N1 da snimi TV prilog ispred Pionirskog parka

Televizija N1 objavila je snimak na kom se vidi nepoznata žena koja, gurajući kameru Igora Skendžića, onemogućava ekipi TV N1 da ispred Pionirskog parka snimi prilog o skupu zakazanom za Vidovdan. Pored snimatelja, prisutna je bila i novinarka Žaklina Tatalović.⁵³

Povodom incidenta reagovala je stručna javnost.

Na Vidovdan pritiscima i napadima, nakon Vidovdana pendrecima na novinare

Tokom izveštavanja o neredima do kojih je došlo nakon protesta ,,Vidimo se na Vidovdan”, više medijskih radnika bilo je povređeno od strana pripadnika policije.

Iako su imali novinarske oznake (pres prsluk, legitimaciju), asistent snimatelja TV N1 Jovan Pavlović i snimatelji FoNeta Darko Pavlović i Zoran Drekalović zadobili su udarce pendrecima.⁵⁵

Jovan Pavlović u gužvi je odgurnut s leđa, sapleo se i pao na zemlju. Kordon policije počeo je da ga obilazi. Kako je rekao, treći ili četvrti žandarm u nizu vratio se nekoliko koraka unazad i tako oborenog ga, iako je rekao da je novinar, dva puta udario pendrekom. Pavloviću je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije konstatovana kontuzija ramenog predela leve ruke.⁵⁶

Darko Pavlović nekoliko puta je bio udaren pendrekom u leđa i zasut biber-sprejom. Kako je FoNet saopštio, zahvaljujući snimateljskom rancu sa opremom i stativom izbegao je ozbiljne povrede.⁵⁷

Zoran Drekalović pendrekom je udaren po ruci u kojoj je držao kameru i policijskim štitom oboren na zemlju.⁵⁸

Dnevni list Danas saopštio je da je njihov reporter Vojin Radovanović fizički sprečen da snimi privođenje. Pripadnik Žandarmerije u civilu odgurao ga je i uhvatio za ruku. Kad je Radovanović počeo da se udaljava, šutnuo ga je u zadnjicu.

Novinarska i medijska udruženja oštro su reagovala, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti policije za napade na novinare i snimatelje.⁵⁹

Nešto ranije, za vreme trajanja protesta „Vidimo se na Vidovdan”, u Pionirskom parku nalazile su se pristalice vladajuće stranke okupljene u skupinu „Studenti koji žele da uče”. Jedan muškaraca iz te grupe ometao je veći broj novinarskih ekipa, među kojima su bile i ekipe redakcije Insajder, TV N1 i dnevnog lista Danas.

Novinarki Insajdera Teodori Vasiljević, kako je opisala, taj muškarac je ,,praktično gurnuo telefon u lice”. Nakon što mu je na pitanje ,,šta studira” odgovorila u kom se svojstvu nalaze ispred Pionirskog parka, muškarac je nastavio da ih optužuje za to da provociraju i od njih tražio da odu. I nakon što su napustili ograđeni deo kod Skupštine, muškarac ih je pratio, snimao i izazivao.⁶⁰

Isti muškarac sprečavao je reportera Nenada Nešića da se uključi u program TV N1. Dok ga je snimao, muškarac je ponavljao: „Zašto provocirate?”, ,,Zašto plasirate laži?”.⁶¹

Novinara Vojina Radovanovića takođe je pratio i snimao, ponavljajući da su novinari tu da provociraju i da su ,,naci”.⁶²

Od strane istog muškarca ometane su i novinarske TV ekipe Njuzmaks, Al Jazzera Balkans i agencije FoNet.⁶³

U izveštajima medija stoji da je policija, kojoj su se novinari obraćali, muškarca udaljila tek pošto je na teren izašao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.⁶⁴ Govoreći o (ne)reagovanju policijskih službenika, Matić je naveo da je pokušao da stupi u kontakt sa kontakt tačkama u MUP-u zaduženim za bezbednost novinara, ali da one nisu bile dostupne, te je pozvao dežurnu službu MUP-a i prijavio incidente. Tek nakon nekog vremena pojavili su se pripadnici Odeljenja za javni red i mir MUP-a, koji su muškarcu naložili da se vrati u ograđeni prostor.⁶⁵

Novinarska i medijska udruženja oštro su reagovala na pomenute napade.

Prestanak radnog odnosa novinarima Juronjuza

Tokom juna prestao je radni odnos najmanje dvanaest novinara Juronjuza. Marija Šehić, kojoj je otkazan ugovor o radu,⁶⁷ i Pavle Kosić, kom je radni odnos prestao jer je postao tehnološki višak,⁶⁸ otvoreno su govorili o promeni uređivačke politike, pritiscima na urednike i novinare, izmenama koji su trpeli prilozi, o skraćivanju intervjua, otkazivanju zakazanih gostovanja, prećutkivanju nekih tema, zabrani pozivanja određenih gostiju i drugom.

Radni odnos raskinut je i sa Milanom Šarićem, novinarom kom je, kako je ispričao za portal Raskrikavanje, nenajavljeno, nakon završetka emisije vesti koju je vodio, uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Nova sistematizacija bila je osnov za otpuštanje radnika. Oglasna tabla na kojoj je ona bila objavljena, ispričao je Šarić, postavljena je 15. juna, tri dana nakon što je Marija Šehić dobila otkaz.⁶⁹

Stručna javnost i ranije je izražavala duboku zabrinutost zbog pritisaka kojima su zaposleni u Juronjuzu mesecima unazad bili izloženi. Evropska federacija novinara (EFJ) i NUNS naveli su da se zaposleni suočavaju sa cenzurom, neprofesionalnim zahtevima, zabranom postavljanja određenih pitanja predstavnicima vlasti i sankcijama predviđenim zbog odbijanja da se takvim nalozima povinuju. Zbog onemogućavanja da svoj posao slobodno obavljaju, više novinara svojevoljno je napustilo tu medijsku kuću.⁷⁰ O tome više u Monitoringu medijske scene u Srbiji za april i maj 2025. godine.

Povodom junskog otpuštanja novinara oglasila su se i novinarska udruženja. NUNS je saopštio da je novinarki Mariji Šehić dat ,,neosnovan otkaz, koji predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica.”⁷¹

U saopštenju koje su potpisali Evropska federacija novinara (EFJ), Granski sindikat „Nezavisnost”, NUNS i UNS izražena je zabrinutost zbog činjenice da su otkazi rezultat netransparentnih i ad-hoc donetih kriterijuma ocenjivanja, da su sprovedeni na krajnje sporan način, bez obrazloženja i dokaza, i da na njih zaposleni nisu imali mogućnost da se adekvatno izjasne. U saopštenju stoji da je Platforma Saveta Evrope za zaštitu novinarstva obaveštena o događajima u vezi sa medijem Juronjuz i da je zatraženo pokretanje istrage o spornim postupanjima njegovog rukovodstva.⁷²

U saopštenju Juronjuza negiraju se navodi novinarskih udruženja i tvrdi da su nedeljama ,,pod konstantnim udarom lažnih optužbi, kleveta i neosnovanih tvrdnji o ’maltretiranju’, zabrani postavljanja pitanja vlastima i cenzuri”.⁷³

O otkazu datom Mariji Šehić rukovodstvo medija kaže da je usledio posle brojnih opomena upućenih novinarki i njenog sistematskog ponavljanja grešaka.⁷⁴

U znak solidarnosti sa svim kolegama i koleginicama kojima je u prethodnom periodu prestao radni odnos, UNS i NUNS organizovali su skup ,,Stop progonu novinara”.⁷⁵

KRIK-ova ,,Baza imovine političara” – profesionalnost novinara i neprofesionalnost političara

Istraživački portal KRIK objavio je novu ,,Bazu imovine političara” koja sadrži informacije o nekretninama (za koje nije navedeno na kojim se adresama nalaze, već je dat samo podatak u kojoj su ulici ili delu grada, kako bi čitalac mogao da stekne uvid u njihovu vrednost), automobilima i kompanijama u vlasništvu aktuelnih i bivših ministara i drugih funkcionera, kao i podatke o načinu na koji su pokretnu i nepokretnu imovinu stekli.⁷⁶ Kako je navedeno u opisu projekta, informacije iznete u profilima aktivnih i neaktivnih nosilaca vlasti zasnovane su na zvaničnim dokumentima, a za procenu vrednosti nepokretnosti angažovana je relevantna agencija za promet nekretnina. Svi pomenuti političari dobili su priliku da odgovore na informacije do kojih su novinari došli. Odgovore koje su dali navedeni su u njihovim profilima.⁷⁷

Nakon što je Baza objavljena, usledila je reakcija više državnih funkcionera. Ministar odbrane Bratislav Gašić demantovao je navode iz Baze, tvrdeći da je reč o pokušaju ,,kriminalizacije i dehumanizacije” funkcionera Srpske napredne stranke.⁷⁸

Ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji je blokirao brojeve novinara KRIK-a ne želeći da sa njima kontaktira, izneo je ozbiljne optužbe na račun redakcije. Izdvojio je i naročito mizogino komentarisao novinarku Sofiju Bogosavljev, autorku teksta o imovini koju je njegova bivša partnerka kupila dok su bili u vezi. Ministar je novinare nazvao „lažovima iz kavačkog glasila koje je iznelo kojekakve gluposti”, ,,voajerima” koji su posegnuli za „prljavim trikovima”.⁷⁹

Demantujući tvrdnje koje je Glišić izneo, redakcija je saopštila da način na koji je ministar opisao njihove sastanke predstavlja ,,praktičnu potvrdu da se novinari KRIK-a prate”.⁸⁰

Za portal Cenzolovka, zamenica glavnog urednika KRIK-a Bojana Jovanović je rekla:

Funkcioneri se ne libe i da novinare vređaju i lažno optužuju i tako zaista stvaraju jedno neprijateljsko okruženje. Lažna optužba da smo „kavačko glasilo“, koju je juče izrekao ministar Darko Glišić, jasno je targetiranje i ugrožavanje bezbednosti svih nas u KRIK-u jer nas lažno stavlja na stranu kriminalnog klana koji je u sukobu sa drugim grupama. To je samo jedan od problema sa kojima se suočavamo, sve to je mnogo stresno i zamarajuće, utiče na naše zdravlje, ali i na sam posao, jer moramo da se branimo i bavimo sobom umesto da istražujemo.⁸¹

Novinarska i medijska udruženja pružila su podršku redakciji portala KRIK i potcrtala njihovu profesionalnost. Ministar je bio kontaktiran, ali je svaki kontakt sa novinarima KRIK-a odbio. Glišićeve optužbe i uvrede okarakterisali su kao grubo targetiranje novinara, koje ugrožava njihovu bezbednost i otežava njihov profesionalni rad.⁸²

Komentarišući na televiziji Hepi izveštavanje KRIK-a, Glišić je najavio „multimedijalni spektakl” koji će se dogoditi u naredne (okvirno) dve nedelje.⁸³

Iza toga, u drugoj polovini juna, tri dana pred protest ,,Vidimo se na Vidovdan”, priveden je Ivan Matović, odbornik opozicione stranke „Novo lice Srbije” u Skupštini Grada Kraljeva. Pored njega, privedeni su i bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, kapetan prve klase u penziji Branko Momčilović Majkan, zastavnik u penziji Vidan Koljajić, bivši član Vojnog sindikata Aleksandar Ivanović i bivši policajac Srđan Gajović. Svi oni, sem Gajovića, bili su 21. juna u restoranu hotela Turist u Kraljevu, gde su komentarisali proteste. Hapšenju je prethodilo objavljivanje prisluškivanih razgovora koje su vodili, na televiziji Informer i sličnim medijima bliskim vlasti.⁸⁴

Matoviću je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. U iskazu koji je dao pred Višim tužilaštvom u Beogradu, Matović je izjavio da iza njegovog hapšenja stoji aktuelni ministar za javna ulaganja, od koga godinama trpi pritiske. Kao jedan od razloga za ,,osvetu”, Matović vidi to što Glišić sumnja da je on KRIK-u dostavio podatke o njegovoj (Glišićevoj) bivšoj partnerki koja je tokom trajanja emotivne veze kupila tri stana čija vrednost daleko premašuje mogućnosti sa njenim tadašnjim primanjima.⁸⁵

Na dan pisanja Monitoringa, svi uhapšeni su u pritvoru, osim Vidana Koljajića i Aca Ivanovića koji su pušteni da se brane sa slobode.⁸⁶

Novine Nova i stara netrpeljivost prema istraživačkom novinarstvu

Nakon što su novine Nova počele da objavljuju feljton ,,Nova BAZA”, koji za temu ima način na koji svoj posao obavljaju najviši funkcioneri u pravosuđu i tužilaštvu,⁸⁷ saopštenjem se oglasio ministar pravde Nenad Vujić. Iako su objavljeni podaci, novinari tvrde, javni, iako je Evropski sud za ljudska prava stava da sudije zbog funkcije koju obavljaju mogu biti obuhvaćene kritikom, konkretnom i srazmernom ulozi koju u

društvu imaju⁸⁸– ministar je izneo ocenu da je baza ,,u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, i da ne uživa zaštitu prava na slobodu izražavanja”. Ministar je pozvao nadležno javno tužilaštvo i MUP da identifikuju i procesuiraju sve koji učestvuju u kampanjama ,,blaćenja” sudija i tužilaca.

Novinarstvo koje to nije

Osnovni sud u Novom Sadu odredio je privremenu meru kojom se udruženju Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada zabranjuje da – u filmovima i drugim video zapisima koje proizvodi i objavljuje na televizijama, Jutjub platformi i društvenim mrežama – koristi sledeće navode: da je tužilac Željko Veljković autošovinistički novinar, koji vređa i omalovažava sopstveni narod, da svoj posao obavlja kako bi se dokazao stranim diplomatama i finansijerima, da su tužioci Željko Veljković i Jelena Obućina deo „autošovinstičkog trilinga” i da iznose lažne vesti.⁸⁹ Privremena mera postala je pravnosnažna.

Nakon toga, Osnovni sud u Novom Sadu usvojio je privremenu meru kojom je istom udruženju zabranjeno da – u filmovima i drugim video zapisima koje proizvodi i objavljuje na televizijama, YouTube platformi i društvenim mrežama – koristi navode da su televizije N1 i Nova S ,,trovačnica”, da podstiču na diskriminaciju, nasilje i mržnju, da lažu i izazivaju atmosferu haosa, da pozivaju na najstrašnije nasilje i manipulišu javnošću i da imaju za cilj da izazovu nasilne reakcije građanstva i destabilizaciju države.⁹⁰ Tuženi se na tu odluku žalio.

Privremene mere udruženju su izrečene u sudskim postupcima koji su izdavači medija Nova S i N1 i novinari Željko Veljković i Jelena Obućina pokrenuli povodom filma „Zlo doba”, koji je prikazan na televizijama B92, Pink, Hepi, Studio B, K1, Tanjug i dostupan na Jutjub i X nalogu Centra za društvenu stabilnost.⁹¹

Osim emisije ,,Zlo doba” (prikazane u aprilu tekuće godine), Centar za društvenu stabilnost objavio je i serijal ,,Dosije NVO: Efekat crnog labuda”, koji se emitovao na TV B92 i TV Prva, a u fokusu je imao istraživačke portale KRIK i BIRN, i udruženje CRTA. Na vrlo problematične navode iz serijala reagovalo je udruženje CRTA,⁹² a glavni urednik istraživačkog portala KRIK najavio je podnošenje tužbe.⁹³ III STRADANJE NOVINARA NA KOSOVU

Novinari nemačkog lista Štern Gabrijel i Folker Kremer i vozač i prevodilac Sanolj Aljit ubijeni su 13. juna 1999. godine, na prevoju Dulje. Išli su iz Prizrena za Makedoniju kako bi poslali fotografije i tekst u redakciju u Hamburgu. Istraživanje lista Štern pod sumnju za ubistvo stavlja Aleksandra T., državljanina Rusije za kojim je raspisana međunarodna poternica.⁹⁴

Bardulj Ajeti, novinar dnevnog lista Bota Sot, napadnut je početkom juna, iz automobila, dok se iz Prištine vozio ka Gnjilanu. Ajeti je preminuo tri nedelje kasnije, 25. juna, u bolnici u Milanu u koju je bio prevezen.⁹⁵

IV MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA

Novinarske i medijske organizacije i sindikati ocenili su proces izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima (usvojenim 16. juna) kao netransparentan.⁹⁶

Ključne zamerke organizacija i sindikata odnosile su se na činjenicu da je proces sproveden po ubrzanoj proceduri, da javna rasprava nije organizovana i da je učešće stručne javnosti bilo vrlo svedeno. Organizacije su potcrtale to da usklađivanje sa preporukama Evropske komisije kao opravdanje za hitnost realizacije procesa – nije dovoljan razlog da se prenebregne činjenica da je sproveden na način koji ,,narušava poverenje u demokratske procese i institucije”.⁹⁷

Organizacije i sindikati pozdravili su to što su se u konačnom tekstu našli predlozi za izmenu članova kojima se uređuju pitanja pretpostavke nevinosti i izveštavanja o krivičnim postupcima (članovi 84 i 85 ZJIM-a). Na taj način, eliminisani su predlozi koji imaju potencijal da nanesu štetu istraživačkim novinarima.⁹⁸

Kada je reč o nerešenim ozbiljnim problemima koji otvaraju vrata zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i favorizovanju pojedinih medija – organizacije i sindikati podvukli su činjenicu da jasni kriterijumi za javne nabavke u oblasti medija nisu uvedeni. Za donošenje tih kriterijuma od presudnog značaja mora biti to da se njima poštuju javni interes i svi profesionalni standardi.⁹⁹

Izmenama ZEM-a nisu rešeni problemi u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja, čime je, ocenjuju organizacije i sindikati, ostavljen prostor prikrivenom političkom oglašavanju, funkcionerskim kampanjama i manipulativnom političkom marketingu, koji ostaju izvan regulatornog okvira.¹⁰⁰

Odredbe koje se tiču javnih medijskih servisa, ističe se u komentarima organizacija i sindikata, i dalje sadrže duboke sistemske slabosti: upravni odbor nema odlučujuću ulogu u imenovanju urednika, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostala je ,,marginalizovana”, dok ,,nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe”.¹⁰¹

Odluka da se taksa za javne medijske servise ne poveća – ocenjena je kao ,,populistička mera sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa, pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa”. Organizacije i sindikati podsetili su na to da u okviru radne grupe za izmene Zakona o javnim medijskim servisima ,,nisu uspeli da ubede vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona iznosila i pre više od 15 godina”.¹⁰²

Organizacija Građanske inicijative i Slavko Ćuruvija fondacija zatražile su od Odbora za kulturu i informisanje da se, ,,do otklanjanja brojnih nepravilnosti”, zaustavi postupak utvrđivanja konačne liste kandidata i predlagača za članove Saveta REM-a.¹⁰³

Odboru za kulturu i informisanje obratio se i NUNS. To udruženje podnelo je prigovore u vezi sa procesom izbora članova Saveta REM-a. Prigovori su usmereni na udruženja Društvo novinara Vojvodine, Društvo novinara Niša i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), koja nisu ispunila uslove za ovlašćene predlagače. Prigovor je stavljen i na kandidaturu Nade Vujović, budući da se ona na listi kandidata našla na predlog rečenih udruženja.¹⁰⁴

UNS je Odboru za kulturu i informisanje podneo prigovor na postupanje u vezi s postupkom utvrđivanja liste predlagača i liste kandidata za izbor članova Saveta REM-a. To udruženje je ukazalo na nezakonito postupanje Odbora i kršenje Zakona o elektronskim medijima u navedenom procesu.¹⁰⁵

Sedamdeset dva ovlašćena predlagača i dvanaest kandidata uputili su 13. juna dopis kojim obaveštavaju Odbor za kulturu i informisanje da istupaju iz daljeg učešća u izboru za članove Saveta REM-a. U dopisu se kaže da je odluka doneta ,,nakon što nije uvažen nijedan od 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači, a u kojima je ukazivano na grubo kršenje i pogrešno tumačenje osnovnih zakonskih odredaba”.¹⁰⁶ Dan ranije iz procesa je istupilo šest filmskih udruženja i Udruženje dramskih umetnika Srbije i njihova četiri kandidata.

Istog dana kada je upućen dopis o povlačenju ovlašćenih predlagača i kandidata, na sastanku Odbora za kulturu i informisanje s ovlašćenim predlagačima koji se nisu povukli iz procesa za izbor članova REM-a, usaglašeno je deset kandidata u pet kategorija.¹⁰⁷

U Skupštini Srbije, u odsustvu predstavnika opozicije, održana je sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je usvojeno mišljenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija o primeni odredaba Zakona o elektronskim medijima u postupku predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a.¹⁰⁸

VI SLAPP TUŽBE USMERENE PROTIV NOVINARA I MEDIJA

Prema izveštavanju medija, nekadašnji funkcioneri i pripadnici Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak podneli su ukupno 22 tužbe protiv pojedinaca i izdavača medija.

Tužbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda podneli su (i) protiv Slavko Ćuruvija fondacije, zbog saopštenja u kom je Fondacija iznela neslaganje sa presudom Apelacionog suda u Beogradu po kojoj su tužioci pravnosnažno oslobođeni optužbe u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruviju. Svi tužioci postupke su pokrenuli zasebno, iako su Fondaciju tužili zbog istog saopštenja. Naknada štete koju potražuju opredeljena je u iznosu od po 500.000,00 rsd.

Povodom odluke Apelacionog suda, na svom ličnom X nalogu, advokat Aleksandar Olenik je objavio:

Sudija koja je oslobodila ubice Ćuruvije iz BIA je i Dušanka Đorđević, žena bivšeg šefa VI uprave DB (BIA), sada adv. Aleksandra Đorđevića pratioca Mire Marković. Predsednik veća Nada Hadži Perić je učestvovala u oslobađanju atentatora na Vuka Draškovića, iste ekipe iz BIA.

Zbog te objave, u odvojenim postupcima, Romić, Radonjić i Kurak su ga tužili. Tužba Milana Radonjića, u prvom stepenu, odbijena je kao neosnovana. Na tu odluku tužilac ima pravo da uloži žalbu. U presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu stoji:

U situaciji kada se radi o sudskom postupku koji je izazvao značajnu pažnju javnosti, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, postoji jak javni interes za informacijama koje se tiču rada pravosuđa i aktera u takvim slučajevima. Objavljivanje informacija o vezi sudije i bivšeg šefa DB, ukoliko je tačno, može biti od značaja za javnost u kontekstu percepcije nezavisnosti i nepristrasnosti suda. Iz sadržine sporne objave nesumnjivo proizlazi da se ona prvenstveno bavi navodnom vezom sudije sa bivšim šefom DB, pa je posledično primarni cilj te objave kritika ili preispitivanje integriteta sudstva, a ne direktno blaćenje tužioca. Iako se tužilac pominje u kontekstu oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to pominjanje služi kao ilustracija za širu tvrdnju o sudiji. Informacija o potencijalnoj povezanosti sudije sa nekim iz bivše strukture DB u kontekstu visoko profilnog suđenja je od izuzetnog javnog interesa. Građani imaju pravo da znaju da li postoje okolnosti koje bi mogle uticati na objektivnost i nezavisnost pravosuđa. Pri tome, tužilac se pominje indirektno, kao deo činjenica koje daju kontekst za tvrdnju o sudiji. Po nalaženju suda, primarni cilj objave nije da se tužilac lažno predstavi kao ubica, već da se ukaže na potencijalnu spornu vezu sudije. Činjenica da je tužilac pravnosnažno oslobođen je važan detalj, ali ta činjenica sama po sebi ne znači da je spominjanje tog konteksta usmereno na povredu njegovog ugleda, pogotovo kada je objava fokusirana na treće lice (sudiju). U demokratskom društvu, sloboda govora i medija uključuje i pravo na kritičko preispitivanje rada javnih institucija i nosilaca javnih funkcija. Sudije su nosioci javne funkcije i njihov rad je podložan kritici javnosti. Informacije koje se tiču njihove objektivnosti i integriteta, posebno u vezi sa značajnim sudskim procesima, po pravilu se smatraju od javnog interesa. Iako se tužilac pominje u nepovoljnom kontekstu („Oslobođeni ubica S.Ć.“), to je sekundarni efekat objave čiji je primarni fokus bio na drugom licu i pitanjima od javnog interesa. Osim toga, tužilac, na kome je teret dokazivanja u smislu čl. 231 Zakona o parničnom postupku, nije dokazao da su mu spornom objavom stvarno povređeni ugled i čast. Samo subjektivni osećaj uvređenosti nije dovoljan, već je morao dokazati da je objavom došlo do objektivnog smanjenja ugleda u očima okoline ili javnosti, kao i da je primarna namera objave bila da se on prikaže kao ubica i da mu se na taj način nanese šteta, a ne da se kritikuje pravosudni sistem ili sudija.

Iako je tužilac oslobođen, bio je akter u visoko profilnom sudskom procesu koji je privukao pažnju javnosti i njegova povezanost sa tim događajem, iako nije javni funkcioner, postavlja ga u poziciju gde javnost ima interes za informacijama o tom slučaju.

Izvor:Javni servis