U 11. čas, 11. dana, 11. meseca - šta se obeležava na Dan primirja
U jedanaestom satu jedanaestog dana jedanaestog meseca 1918. godine završen je Prvi svetski rat. Ubrzo je taj datum počeo da se obeležava kao Dan primirja.
U jesen 1918. godine Nemačka je gubila rat i zatražila je primirje, odnosno prekid borbi.
U 11 sati, 11. novembra 1918. godine, primirje je stupilo na snagu.
Sledeće godine kralj Džordž V zamolio je britansku javnost da u 11 sati održi trenutak tišine – kako bi se prisetili momenta kada su topovi utihnuli.
Dan je postao poznat kao Dan primirja – dan sećanja na kraj Prvog svetskog rata i na izgubljene živote.
Sam čin potpisivanja primirja dogodio se u 5:45 ujutro 11. novembra 1918. godine u Kompjenju, u oblasti Pikardiji u Francuskoj.
Sporazum je stupio na snagu u 11:00 sati, čime je rat na Zapadnom frontu zvanično završen „u jedanaestom satu jedanaestog dana jedanaestog meseca“.
Od samog početka, zemlje širom sveta obeležavale su godišnjicu mira.
U Sjedinjenim Američkim Državama predsednik Vudro Vilson takođe je proglasio prvi Dan primirja 1919. godine, iako ga Kongres nije zvanično priznao do 1926. godine.
U Francuskoj je Dan primirja prvi put obeležen 1920. godine, a postao je državni praznik 1924. godine.
Mnoge zemlje koje obeležavaju Dan primirja imaju zajedničke rituale ili spomenike. Na primer, od 1919. godine, ceremonije širom sveta uključuju kratku tišinu koja počinje u 11:00 sati.
U nekadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. godine Dan primirja je obeležen nezvanićno - u Beogradu je bila parada, a venci su položeni na grobove oslobodilaca.
Kraljevskim ukazom 11. novembar proglašen je neradnim danom i zvaničnim praznikom u celoj Kraljevini SHS 1921. godine.
Učesnici događaja Dana primirja gotovo uvek su nosili ili prikazivali cveće – crvene makove u zemljama engleskog govornog područja i plave različke u Francuskoj i Belgiji.
U Srbiji simbol je cvet Natalijina ramonda.
Kao amblem, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji se od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Takođe, širom nekada zaraćenog područja su nakon Prvog svetskog rata izgrađeni spomenici „Grob neznanog junaka“, kako bi simbolizovali brojne poginule u ratu čiji posmrtni ostaci nisu mogli biti identifikovani za sahranu.
Engleska i Francuska istovremeno su sahranile svoje neznane vojnike na Dan primirja 1920. godine, a druge zemlje brzo su sledile njihov primer. Danas više od 50 zemalja ima takve grobove, iako neki od njih odaju počast poginulima iz drugih ratova.
Mnogi su se nadali da će Prvi svetski rat, budući da je bio sukob neviđenih razmera, biti „rat koji će okončati sve ratove“ i da će Dan primirja služiti kao večno upozorenje da se prošlost nikada ne ponovi.
Međutim, izbijanje Drugog svetskog rata tragično je zakomplikovao to shvatanje, a time i značenje Dana primirja.
Sjedinjene Američke Države su 1. juna 1954. promenile naziv praznika u Dan veterana i posvetile ga odavanju počasti veteranima američke vojske uopšte.
Godine 2018. širom sveta održane su posebne službe u čast stogodišnjice primirja. Najveća se održala u Parizu, gde se više od 60 šefova država i vlada okupilo ispred francuskog Groba neznanog junaka u podnožju Trijumfalne kapije.
Izvor: N1