„Tri puta jača ekonomija nego 2012“: Kakvim se statističkim manipulacijama služi vlast kod prikazivanja ekonomskih rezultata

„Naša ekonomija je tri puta jača nego što je bila 2012. godine“, objavio je pre dva dana ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali u sklopu kampanje dokazivanja ekonomskog liderstva Srbije pod upravom Srpske napredne stranke u prethodnih 14 godina.

„Jačina ekonomije se meri po visini BDP, on je vrednost svega što se proizvede u roku od godinu dana. Ove godine BDP će biti oko 97 milijardi evra, dok je 2012. godine bio oko 35 milijardi evra. Dakle, naša ekonomija je danas oko tri puta jača nego pre 14 godina“, poručio je Mali.

Na prvi pogled nema ništa sporno. BDP Srbije 2012. godine iznosio je 33,6 milijardi evra, a 2025. godine oko 90 milijardi. To je oko 2,7 puta više, a sa rastom u 2026. to bi bilo oko 2,9 puta više nego 2012. godine.

Međutim, kao što zna svaki stanovnik Srbije koji se seća 90-ih, jedan evro pre 14 godina nije isto što i jedan evro danas. Drugim rečima, poređenje nominalnog bruto domaćeg proizvoda, pa još i u evrima, uz faktički fiksni kurs prethodnih osam godina, danas sa onim iz 2012. godine ne govori nam mnogo ni o snazi ekonomije, ni o poboljšanju standarda građana.

Osim toga, ako se ne uporedimo sa drugima, nećemo znati ni da li je ovo utrostručavanje rezultat fantastične ekonomske politike ili možda nekih regionalnih ili globalnih trendova.

Srbija u regionu Centralne i Istočne Evrope jeste u vrhu po apsolutnom rastu BDP-a. Kumulativna inflacija (merena harmonizovanim indeksom potrošaćkih cena – HICP) u ovom periodu u Srbiji iznosila je 85,8 odsto i samo je Mađarska imala veći rast cena (oko 87 odsto).

Kada se oduzme inflacija, dolazimo do znatno skromnijeg rezultata. Realni kumulativni privredni rast Srbije za 14 godina iznosio je 40 odsto.

Ako ovo uporedimo sa drugim zemljama u okruženju, u regionu Centralne i Istočne Evrope sa kojim Srbija može da se poredi, zapravo smo u ovom periodu imali prosečan privredni rast.

Prema prosečnoj godišnjoj stopi rasta BDP-a Srbija se u regionu CIE nalazi u sredini. Ona je iznosila, reklo bi se skromnih, 2,4 odsto godišnje. To je na nivou BiH i Hrvatske, recimo. Brže su u ovom periodu rasle Poljska, Rumunija, Albanija i Crna Gora, a sporije su rasli Bugarska, Mađarska i S. Makedonija.

Ne samo što se ministar u tehničkom mandatu pohvalio fantastičnim rastom BDP-a, koji i nije tako fantastičan kada se uporedi sa inflacijom i drugim ekonomijama, već i sa javnim dugom.

„Kada se uporedi učešće javnog duga u BDP, on je ove godine 43,7 odsto, dok je 2012. godine bio iznad 50 odsto“, poručio je ministar.

Lako se da primetiti da u ovom slučaju on nije govorio o nominalnoj visini javnog duga, kao što je minut pre toga govorio o nominalnoj visini BDP-a. Zapravo, neretko je ministar žustro reagovao na tvrdnje opozicije ili ekonomista da je rast javnog duga Srbije poslednjih 14 godina bio enorman. U ovom slučaju ministar je odlučio da ga stavi u odnos sa BDP-om.

Na kraju 2012. godine javni dug je iznosio 17,2 milijarde dolara ili 50,8 odsto BDP-a. Na kraju 2025. godine on je iznosio 39,3 milijarde evra ili 43,7 odsto, a na kraju avgusta 41,9 milijardi evra ili 43,3 odsto BDP-a (koji će tek biti ostvaren u ovoj godini).

Tako je u ovom periodu (2012-2025) javni dug zemlje povećan za 22 milijarde evra. Istovremeno je BDP povećan za oko 57 milijardi evra.

Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da tvrdnja da je srpska ekonomija „tri puta jača“ nije tačna konstatacija.

„Prvi razlog je to što je naš dinar sve vreme precenjen u odnosu na evro. Kada se dinarske vrednosti naduvane inflacijom iskažu u evrima po tom kursu dobija se velika masa BDP-a. Sve što se iskazuje u evrima kod nas, precenjeno je“, napominje Madžar.

On objašnjava da ako želimo stvarne vrednosti, treba BDP u dinarima da primenimo našu inflaciju.

„Dobiće se bitno drugačiji rezultat od ovoga“, ističe Madžar.

S druge strane, javni dug u odnosu na BDP je potcenjen upravo zato što je BDP naduvan precenjenim kursom.

„Čak i da nema tih deformacija BDP-a, mi smo nerazvijena zemlja. Naš javni dug nije uporediv sa nemačkim, italijanskim ili francuskim. Što je njima dozvoljeno, nama nije. Ovi podaci koje dobijamo od vlasti nemaju vrednost“, ukazuje on.

Madžar ističe i daje posebna priča koliki deo rasta BDP-a dolazi od naših ulaganja, a koliki dolazi od stranih sredstava, inostranog duga i stranih direktnih investicija.

„Mi se zadužujemo i odatle finansiramo investicije. Strana direktna investicija je rezultat inostranog preduzetnika da uloži, finansira se stranim sredstvima. To nisu investicije Srbije. Kada bi se izračunao rast BDP-a koji dolazi od ulaganja naših preduzetnika i domaćeg finansiranja, rezultat bi bio bedan“, ističe Madžar.

Ekonomista Saša Đogović kratko napominje da „predizborna kampanja svašta trpi“.

„Nije sporno da je nominalni BDP toliko porastao, ali treba tu uračunati inflaciju. Osim toga, ako zagrebemo ispod površine vidimo jedan iscrpljen model rasta koji se zasniva na javnim investicijama, netransparentnim i neselektivnim, ba rastu potrošnje pumpanom helikopterskim novcem i na stranim direktnim investicijama privučenim subvencijama. Zajednička poveznica je korupcija“, zaključuje on.

Izvor: Danas.rs