Toplane spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra - i pre, ako temperature budu ispod 12 stepeni

I Srbija, poput Evrope gde je kritična predstojeća zima, ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Ali, kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone, toplane su, uglavnom, i bez poskupljenja, spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra. Gasa ima - iz uvoza i na zalihama, poručeno je na otvaranju i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije.

Kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone. Remonti su završeni i u toplanama i u najvećem broju termo blokova Elektroprivrede Srbije. Cene električne energije i grejanja iz sistema daljinskog grejanja ostaju iste za domaćinstva. Do Nove godine je produžen gasni aranžman za snabdevanje ruskim gasom, ugovoreno je i povećanje isporuke azerbejdžanskog gasa a na zalihama u Banatskom Dvoru je utisnuto rekordnih 707 miliona kubika. Međutim, najveći broj toplana u Srbiji ima problema sa plaćanjem gasa Srbijagasu, jer se cene ovog energenta menjaju svakog meseca, a nove više cene toplanama nisu odobrene pred početka ove grejne sezone.

Ovo bi, u najkraćem, bila poruka sa otvaranja i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije u Privrednoj komori Beograda (PKS).

„Sistemi su spremni da obezbede kontinuirano snabdevanje građana tokom cele godine. Nivo zaliha gasa je na istorijskom maksimumu, što je najbolji štit od eksternih poremećaja. Zalihe uglja u termoelektranama su, takođe, na visokom nivou - iznose oko 1,8 miliona tona”, izjavio je, otvarajući ovaj skup, Milan Aleksić, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije, saopšteno je nakon foruma.

Godina globalne energetske krize

Napomenuo je, međutim, da uprkos svemu tome Srbiju ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima, jer je u evropskim okvirima kritična predstojeća zima. Po cenovnim pritiscima i geopolitičkim izazovima situacija veoma podseća i na 2022. godinu.

„Budući da se letnja potrošnja struje praktično izjednačila sa zimskom zajednički cilj treba da bude razvoj pouzdanih energetski efikasnih i održivih sistema, veće korišćenje obnovljivih izvora energije i stvaranja uslova za priključenje što većeg broja i korisnika”, istakao je Aleksić.

Sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić navodi da 35 odsto finalne energije troše domaćinstva, kao i da čak 65 odsto građana koristi drvo za ogrev.

„Nalazimo se u godini globalne energetske krize. A, dodatno smo bili pogođeni sušom, odnosno niskim vodostajem reka, pre svega Dunava, ključnog za dopremanje potrebnih količina uglja za rad naših ključnih energetskih objekata, ali i za proizvodnju električne energije u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2”, rekao je Savić.

Predstavnik PKS-a je ukazao i na veliku potrošnju električne energije koju građani koriste za grejanje, dogrevanje i za rad električnih aparata.

„Određena količina energije sve više odlazi na hlađenje. Evidentan je porast instalacije određenih rashladnih uređaja u domaćinstvima”, rekao je Savić.

EPS spreman za zimu

S obzirom na to da se Elektroprivreda Srbije tretira kao najveća toplana u Srbiji, ne treba brinuti o spremnosti ovih proizvodnih kapaciteta.

Ivan Gajić, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju uglja u EPS kaže da su svi remonti uspešno završeni, osim u termoelektrani Morava i Bloku 3 u Novom Sadu.

„Toplifikaciona postrojenja Elektroprivrede Srbije u ograncima TENT i TE-KO Kostolac, koja greju Požarevac, Kostolac i Obrenovac, potpuno su spremna za početak grejne sezone, a remotni u termo sektoru se privode kraju. Nedavno je završen remont bloka A1 u Kostolcu, dok su na najstarijim blokovima A1 i A2 u TENT-u urađeni produženi remontni radovi, kako bi se cevni sistemi kotlova pripremili za zimu. Remonti u rudarskom sektoru su završeni, dok se u termo sektoru privode kraju. Zalihe uglja na deponijama trenutno iznose 1,85 miliona tona. Cilj nam je da do početka zime pripremilo dva miliona tona na deponijama, a obezbeđene su i dovoljne količine mazuta”, rekao je Gajić.

Upozoravajući da je hidrološka situacija izuzetno teška, jer su dotoci Dunava na istorijskom minimumu od oko 1.200 kubika u sekundi istakao je da „te izazove EPS prevazilazi zahvaljujući radu revitalizovane reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja radi u punom kapacitetu”.

Započeta je i revitalizacija Vlasinskih hidroelektrana, dok je u toku evaluacija ponuda za RHE Bistrica.

Toplane startuju 15. oktobra – ako bude potrebno i ranije

Ivana Kalanja, predsednica Skupštine Poslovnog udruženja Toplana Srbije navela je da je toplana u Vrbasu jedina koja u ovom trenutku nije spremna za rad, zbog finansijskih problema - sa kojima se godinama suočava.

„Intenzivno se radi na rešavanju tog problema. Ostale toplane su tehnički potpuno spremne. U toku su hladne funkcionalne probe, gde se proveravaju i podešavaju sistemi za predstojeću grejnu sezonu. Energenti su ugovoreni pre dva dana”, rekla je Kalanja.

Govoreći o tome da toplane u Jagodini i Kragujevcu još nemaju zaključen ugovor sa Srbijagasom istakla je da da do kraja nedelje očekuje i rešenje tog pitanja „kako bi i one u potpunosti bile spremne za grejnu sezonu”.

„Čak 98 odsto toplana zavisno je od prirodnog gasa. Mazut smo svuda smanjili na minimalne količine u prethodnom periodu, osim u Smederevu, rekla je Kalanja.

Kada je reč o početku grenje sezone predsednica PU Toplane Srbije je podsetila da se sam datum definiše na lokalnom nivou, ali da je to najčešće 15. oktobar.

„Spremni smo za taj datum, ali tačan dan će zavisti od vremenske situacije. U slučaju Beograda, kao najveće lokalne samouprave, ukoliko se prognozira temperatura od 12 stepeni i niže, Beogradske elektrane su u obavezi da isporučuju toplotnu energiju. Ali, svi smo spremni i ranije da reagujemo, ako bude bilo potrebe”, poručila je Kalanja.

Toplotno skladište u Novom Sadu

Stručnjak za energetsku efikasnost i zelene zgrade Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Bojan Bogdanović navodi da EBRD, u saradnji sa resornim ministarstvima, podržava četiri kapitalna projekta za modernizaciju i dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja u Srbiji, ukupne investicione vrednosti 250 miliona evra. Od toga je 50 miliona evra bespovratnih sredstava.

Najinovativniji među njima je projekat u Novom Sadu, koji predstavlja hibridno rešenje - jedno od najmodernijih u Evropi.

„U Novom Sadu se predviđa izgradnja sezonskog toplotnog skladišta, čiji je kapacitet čak 80.000 megavat-časova toplotne energije. Sistem u Novom Sadu obuhvata i elektro-kotao od 60 megavata, koji će služiti i za balansiranje elektroenergetskog sistema. Dok balansira sistem i pomaže EPS-u i EMS-u da prihvate više obnovljivih izvora energije, elektro-kotao ujedno skladišti jeftinu toplotnu energiju leti, a zimi je direktno isporučuje u sistemu daljinskog grejanja. Jednom rečju, omogućava jeftinije grejanje građanima Novog Sada”, objasnio je Bogdanović ističući da će ovo biti drugo najveće sezonsko toplotno skladište u svetu.

Dodao je da projekat obuhvata i toplotnu pumpu od 17 megavata i solarno-termalni kolektor površine 38.000 kvadratnih metara.

Projekti za čistije grejanje i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica

Drugi projekat odnosi se na primenu toplotnih pumpi i obnovljivih izvora energije u 10 lokalnih samouprava.

„Ne postoji tipsko rešenje. Svaki grad ima drugačije mogućnosti. U Kragujevcu će se koristiti otpadna toplota iz Državnog data centra. U Bečeju, Bogatiću i Paraćinu koristiće se geotermalna energija. U Vršcu i Kruševcu toplotne pumpe na prečistačima otpadnih voda, dok je u Pančevu predviđen solarno-termalni sistem”, nabrojao je Bogdanović, najavljujući da se tenderi za deo gradova očekuju do kraja godine.

Treći i četvrti projekat fokusirani su na poboljšanje kvaliteta vazduha i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica. Projekat u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine obuhvata šest gradova, među kojima je i Smederevo.

„U Smederevu je planirano da se iskoristi otpadna toplota iz Železare, koja se, inače, odvodila u Dunav. Time će se ugasiti sve kotlarnice na mazut, i grejati sva domaćinstva na daljinskom sistemu grejanja. Povećanim kapacitetom omogućiće se i dodatni priključci”, zaključio je Bogdanović.

Izvor: N1