RIK izglasao 93 biračka mesta u inostranstvu, članovi kritikovali predlog MSP-a

Republička izborna komisija (RIK) izglasala je nakon ponoći predlog biračkih mesta u inostranstvu koji je ranije dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova (MSP), a koji su oštro kritikovali pojedini članovi Komisije, navodeći da će velikom broju građana iz dijaspore biti ugroženo biračko pravo, kao i da od resornog ministarstva nisu dobili adekvatno objašnjenje kako je taj spisak sastavljen.

Na današnjoj sednici, 44. po redu, više članova predložilo je da se od ministarstva zatraži dopuna broja biračkih mesta koja će biti otvorena u inostranstvu, odnosno tvrdilo da nema pravnih smetnji da se za nekoliko dana poveća spisak gradova u kojima će državljani Srbije moći da glasaju.

Kritičari odluke navodili su da su prinuđeni da glasaju za ovakvo rešenje, jer bi glasanje protiv značilo da se ni predložena mesta neće odobriti, uz navođenje da je broj građana koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu višestruko veći nego ranijih godina, te da oni predstavljaju značajno biračko telo koje može odrediti ishod izbora.

Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević kazao je da je u inostranstvu na prošlim izborima bilo 81 biračko mesto, dok je predlogom Ministarstva spoljnih poslova (MSP) predloženo 93 biračka mesta.

On je dodao i da veći broj prijavljenih birača ne implicira nužno da treba proporcionalno povećati i broj biračkih mesta u inostranstvu, da je o ovom pitanju održano više sastanaka radnih grupa sa predstavnicima MSP-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), a da je poslednja dopuna predloga usledila jer je od 2. oktobra stiglo „još dosta registracija“ za glasanje u inostranstvu.

Takođe je naveo da članovi RIK-a ne bi trebalo da saopštavaju podatke o broju prijavljenih birača, ali je u jednom trenutku saopštio da ih ima više od 100.000, a pohvalio je i količinu rada koju su diplomatsko-konzularna predstavništva i MSP uložili.

„(Pred njima je) bio ogroman posao, zbog broja prijava. Mogu da kažem da nije bilo kočenja prijava... I sam sam analizirao, vidimo da su pojedina biračka mesta pridružena drugima – ima manji broj po nekim zemljama, kako je MSP naveo, zbog bezbednosnih razloga“, dodao je Dimitrijević.

S druge strane, član RIK-a Ivan Šebek kazao je da su predstavnici MDULS-a samo dva puta bili prisutni, a da – iako su po zakonu dužni – članovima RIK-a nisu dostavljali podatke koji su im neophodni za rad.

On je dodao i da je 15 godina u stalnom sastavu RIK-a i da ovakvo ponašanje ta dva ministarstva „nikada do sada nije doživeo“.

„Ja sam tražio da nam dostave podatak koliko se građana u inostranstvu prijavilo pojedinačno po gradu i državi. To nismo dobili. Takođe, tražio sam da dostave dopise kojima su se obratili zemljama domaćinima... Ni taj podatak nam nisu dostavili. Mi i dalje ne znamo koliko se građana Srbije, po gradu i državi, prijavilo za glasanje. Ono što znamo, u odnosu na izbore 2023. godine, sada nemamo (biračka mesta u) Ženevi i Luganu u Švajcarskoj, u Kanadi nemamo Vankuver, Bukurešt, Bratislavu, Sofiju, Liban, UAE...“, naveo je Šebek.

On je naveo da bi, da im je MDULS dostavio podatak koji su tražili, RIK znao da li se dovoljno ljudi prijavilo u ovim gradovima.

„Takođe bismo znali po kom kriterijumu su ljudi u Nemačkoj raspoređeni u druge gradove i po kom kriterijumu. Tražili smo od MSP-a dopis kojim su se obratili Nemačkoj da im se obezbedi glasanje van diplomatsko-konzularnih predstavništava, jer imamo saznanje da takav dopis Nemačkoj nikada nije upućen – i da su oni očekivali taj dopis juče – koji nije stigao. Jer bi oni po hitnom postupku i odobrili glasanje na mestima koja nisu diplomatsko-konzularna predstavništva“, naveo je Šebek.

Zaključio je da se predstavnici ni MSP-a ni MDULS-a nisu pojavili na današnjoj radnoj grupi, ocenivši da su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova izašli van svoje nadležnosti kada su predložili vreme glasanja, odnosno otvaranja i zatvaranja biračkih mesta u pojedinim zemljama.

Član RIK-a David Krstić taksativno je navodio gradove u kojima se, prema evidenciji Studentske liste, prijavio dovoljan broj ljudi, od kojih su neki obezbedili i mesto za biračko mesto.

On je ocenio da se ovim predlogom možda vrši diskriminacija građana i krši Ustav.

„U Australiji je određen Melburn (za biračko mesto), Pert i Brizbejn nisu, iako su od tog mesta udaljeni 2.700 i 1.350 kilometara. Grac i Insbruk nisu obuhvaćeni nijednim biračkim mestom, iako se, prema našim saznanjima, tu prijavilo 300 ljudi. U Sofiji više nema biračkog mesta, iako ga je bilo na prošlim izborima. Vankuver je imao biračko mesto, a sada nije nigde označen, prema našim saznanjima tamo se prijavilo gotovo 1.300 građana, a sada su udaljeni 3.500 kilometara. Situacija je slična i u Francuskoj – Nica, Lion i Tuluz su obuhvaćeni Parizom, uprkos tome što su udaljeni stotinama kilometara“, naveo je Krstić.

Kao primer je naveo i Solun, koji više nema biračko mesto, iako tamo postoji i konzulat Srbije.

„Za biračka mesta u Italiji određeni su Rim, Milano i Trst, a ostala mesta u Italiji nisu obuhvaćena ovim biračkim mestima. Herceg Novi, koji ima konzulat, sada nije otvoren. Uopšte više nemamo otvoreno biračko mesto u Rumuniji, iako imamo ambasadu u Bukureštu i konzulat u Temišvaru. U Bratislavi je, prema našim saznanjima, prijavljeno gotovo 400 birača“, dodao je on.

Izvor: Beta