Poslednji trzaj leta: Meteorolog otkriva kakva nas zima čeka

Posle gotovo letnjih 30 stepeni, Srbiju očekuje nagli preokret – zahlađenje, kiša i temperature niže za 10 do 15 stepeni. Meteorolog Slobodan Sovilj kaže za RTS da je ovo poslednji nalet pravog letnjeg vremena u ovoj godini, a otkriva i kakva nas zima čeka.

Meteorolog Slobodan Sovilj objašnjava da naglu promenu vremena donosi slabljenje polja visokog vazdušnog pritiska koje je prethodnih desetak dana sprečavalo prodor vlažnih vazdušnih masa sa zapada.

„Mi smo u prethodnih desetak dana bili pod uticajem veoma izraženog polja visokog vazdušnog pritiska, takozvanog bloking sistema, koji je onemogućavao vazdušnim masama sa zapada prodore i padavine u Srbiji“, navodi Sovilj za RTS.

Međutim, kako objašnjava, anticiklonalno polje sada slabi pod uticajem vlažnog vazduha koji se približava iz oblasti centralnog Sredozemlja i Jadrana.

Zbog položaja ciklona u oblasti Đenovskog zaliva, najobilnije padavine očekuju se na području Jadranskog i Jonskog mora, naročito u planinskim predelima okrenutim tim morima.

„Tu već sutra možemo očekivati između 50 i 100 litara kiše po kvadratnom metru, što je veoma važna vest za sve one koji kreću put ovih destinacija“, upozorava Sovilj.

Ipak, u Srbiji se ne očekuju tako obilne padavine.

„Što se tiče naše zemlje i unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, padavine će ipak biti skromnije i neće biti celodnevne. To znači da ćemo između perioda sa kratkotrajnom kišom imati suve periode tokom dana, ali u svakom slučaju uz postepeni pad temperature“, objašnjava meteorolog.

Kraj letnjih temperatura, ali oktobar bi mogao da donese još toplih dana

Iako se u Srbiji danas očekuje temperatura do 30 stepeni, Sovilj podseća da to nisu rekordne vrednosti za oktobar.

Na pitanje da li je ovo poslednja epizoda miholjskog leta, Sovilj odgovara da se temperature od 25 do 30 stepeni više ne očekuju tokom ove godine.

„Ako govorimo o temperaturama između 25 i 30 stepeni, možemo reći da ovo jeste poslednja epizoda ovakvog toplog vremena. Sledeće nedelje to će biti vrednosti koje će za 10 do 15 stepeni biti niže“, ističe Sovilj.

Ipak, ne isključuje mogućnost da kraj oktobra donese još nekoliko prijatnih i sunčanih dana.

„Ne bih isključio da u poslednjoj dekadi meseca ponovo imamo neki dan sa temperaturom preko 20 stepeni, uz više sunčanih intervala, ali u svakom slučaju to je daleko niže od ovih 30 stepeni koje očekujemo širom Srbije“, kaže Sovilj.

Obilne padavine na Sredozemlju, u Srbiji znatno manje kiše

Govoreći o padavinama koje su prethodnih dana izazvale poplave u pojedinim delovima Sredozemlja, Sovilj ukazuje na izuzetno velike količine kiše.

Navodi primer Krita, gde je za samo pet dana palo 840 litara kiše po kvadratnom metru, što je više od prosečne godišnje količine padavina u Beogradu.

„To je jedna epizoda koja je i tamo reda veličine između šest i osam meseci, ako govorimo o tim srednjim vrednostima za to područje“, objašnjava Sovilj.

Ističe da klimatske promene delimično menjaju uobičajene atmosferske obrasce, dok blokirajući sistemi visokog pritiska mogu da preusmeravaju vlažne vazdušne mase ka drugim delovima Evrope.

Iako je Srbiji, posle dugotrajnog deficita vlage u zemljištu, kiša preko potrebna, predstojeće padavine neće biti ni približno tako obilne kao u delovima Sredozemlja.

„Neke prognoze su, odnosno procene, da nas i u subotu i nedelju u većini mesta očekuje količina između pet i 15 litara po kvadratnom metru tokom 24-časovnog perioda“, navodi Sovilj.

Dunav obara negativne rekorde – kod Bezdana minus 184 centimetra

Poseban problem predstavlja izuzetno nizak vodostaj Dunava, koji je posledica višemesečne suše u gornjem i srednjem delu njegovog sliva.

Sovilj navodi da je prvi negativan rekord ove godine zabeležen u avgustu, kada je vodostaj kod Bezdana iznosio minus 169 centimetara.

„S obzirom na to da je u pitanju višemesečna suša u celokupnom gornjem i srednjem slivu toka Dunava, septembar je doneo novi rekord, a oktobar, kao što vidimo, vrednosti ispod septembarskih. Minus 184 centimetra jutros je nivo Dunava kod hidrološke stanice Bezdan“, ističe Sovilj.

Objašnjava da kratkotrajne padavine u Srbiji ne mogu značajnije da poprave stanje na Dunavu. Za to su neophodne obilnije i dugotrajnije kiše u zemljama uzvodno od Srbije, pre svega u Nemačkoj, Češkoj, Austriji i Mađarskoj.

„Potrebne su nedeljne, višenedeljne intenzivne padavine koje bi značajnije popravile hidrološku situaciju“, naglašava Sovilj.

Podseća i na ciklon Boris od pre dve godine, kada je za samo nekoliko dana palo između 200 i 300 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovelo do naglog porasta Dunava.

„Tada smo od rekordno niskih došli do rekordno visokih septembarskih vodostaja na reci Dunav“, kaže Sovilj.

Ipak, naglašava da prognostički modeli trenutno ne ukazuju na mogućnost tako ekstremnih padavina.

„Ukoliko se pojavi ovako ekstremna epizoda, koju prognostički modeli za sada ne vide, onda je značajno poboljšanje hidrološke situacije moguće i u kraćem roku“, objašnjava Sovilj.

Super El Ninjo donosi promene – kakva zima čeka Srbiju

Govoreći o globalnim klimatskim uticajima, Sovilj ističe da se aktuelni El Ninjo već može okarakterisati kao izuzetno snažan.

„Njega već možemo sada da okarakterišemo kao super El Ninjo događaj, s obzirom na to da je već uveliko prevazišao vrednost od dva stepena kada je u pitanju pozitivna anomalija temperature okeana“, navodi Sovilj.

Najizraženiji uticaj, kako objašnjava, očekuje se u tropskim područjima i na južnoj hemisferi, posebno u Južnoj Americi, Australiji i Indoneziji.

U tim oblastima, sa približavanjem letnje sezone, mogu se očekivati snažni toplotni talasi, suša i povećana opasnost od šumskih požara.

Međutim, posledice El Ninja mogu se osetiti i u Evropi, iako se njegov uticaj ne prenosi odmah.

„El Ninjo jeste jedan od glavnih faktora koji utiču na sinoptičke obrasce širom planete. Samo kada se dogodi taj lokalni poremećaj u Pacifiku, potreban je ipak višemesečni period da on nizom uzročno-posledičnih veza stigne i do Evrope“, objašnjava Sovilj.

Za Evropu i Balkan u narednim mesecima očekuje se znatno aktivniji Atlantik, što će uticati i na vremenske prilike u Srbiji.

„To znači češća naoblačenja, česte padavine, ali i temperaturne uslove iznad normale. Dakle, toplija i vlažnija ne samo zima, nego i drugi deo jeseni koja je pred nama“, ističe Sovilj.

Prema trenutnoj sezonskoj prognozi, zimske temperature mogle bi da budu oko dva stepena iznad proseka, a srednja zimska temperatura kretaće se od dva do pet stepeni.

Sovilj je potvrdio da takva prognoza za naš region podrazumeva topliju i vlažniju zimu, sa više kiše i manje snega.

Oktobarski rekordi iz prošlog veka

Datumski maksimum za 8. oktobar u Beogradu zabeležen je 1935. godine, kada su izmerena 31,2 stepena, navodi Sovilj. Apsolutni oktobarski maksimum u prestonici potiče iz 1932. godine, kada je 2. oktobra izmereno 34,5 stepeni, dok je istog dana u Kraljevu temperatura dostigla čak 36 stepeni.

Sovilj ističe da su se izuzetno topli periodi javljali i pre gotovo jednog veka, ali znatno ređe nego danas.

„I pre sto godina, pa i više, mi smo zaista imali epizode veoma toplog vremena ili kratkotrajne epizode sa jakim toplotnim talasima, ali one su ipak bile daleko, daleko ređe nego danas“, naglašava Sovilj.

Izvor: Danas.rs