Paradoks srpske ekonomije: Imate najmanju platu, plaćate najveći porez

Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada, što dovodi do paradoksa da oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo svog dohotka za poreze i doprinose, piše Biznis.rs.

Iako na papiru ovaj model deluje jednak za sve, u praksi veći teret podnose oni sa nižim zaradama, kaže za Biznis.rs programski kordinator Centra za politike emancipacije (CPE) Vladimir Simović.

“Danas je sistem praktično ravan (10 odsto poreza), a sa doprinosima čak regresivan jer postoji gornja granica osnovice doprinosa, pa radnik ili radnica na minimalcu za porez i doprinose izdvajaju veći deo bruto zarade nego neko sa veoma visokom platom”, objašnjava Simović, navodeći da je ova nevladina organizacija zbog toga ponudila jedan ravnopravniji predlog poreskog zahvatanja.

Suština modela Centra za politike emancipacije je da se niske zarade oslobode poreza, a da veće opterećenje preuzmu visoke, pri čemu je moguće da ukupan trošak zarade ostane nepromenjen. Model uvodi progresivne razrede tako da se neto iznos na dnu automatski poveća.

Da li je cilj progresivnog oporezivanja da se oni koji manje zarađuju oslobode dela poreza na dohodak, a da se taj poreski teret prebaci na bogatije kako prihodi budžeta ne bi pali ili je cilj da se ostvare dodatna sredstva koja bi bila upotrebljena za unapređenje položaja siromašnih?

“To nisu isključive opcije, ali težište CPE predloga je na preraspodeli tereta, ne nužno na punjenju budžeta. Model je osmišljen tako da rastereti niske zarade, a da se izgubljeni prihod nadoknadi većim opterećenjem visokih, pa prihodi budžeta ne moraju da padnu. Poenta nije samo više novca u kasi, nego pravednija raspodela poreskog tereta koji danas nesrazmerno pada na siromašnije. Naravno, ukoliko ima prostora za dodatna sredstva koja se mogu usmeriti ka siromašnima treba ih na taj način i iskoristiti, ali tu dolazimo i do pitanja promene načina na koji se javni novac troši”, kaže Simović.

Ovaj predlog nudi dve opcije. U prvoj – poreskog opterećenja bi bile oslobođene zarade koje su 50 odsto prosečne bruto zarade, dok bi prema drugoj granična vrednost za neoporezivi deo bilo 67 odsto prosečne bruto zarade, koje su, po definiciji Eurostata, niske zarade u Srbiji. U obe opcije uvedene su četiri stope poreza – od 10, 16, 32 i 42 odsto, koje se gradacijom zarada povećavaju iznad visine neoporezivog dela zarade.

Predlagači smatraju da bi primena ovakvog modela mogla da smanji siromaštvo u Srbiji, koje se poslednjih godina održava na nivou od oko petine stanovništva zemlje.

Opširnije čitajte na Biznis.rs.

Izvor: N1