Odbijen zahtev opozicije i civilnog sektora za uporednu analizu materijala iz biračkog spiska: Vlast obećava transparentnost izbora, ali u praksi čini sve da toga ne bude

Komisija za reviziju biračkog spiska odbila je zahtev opozicije i civilnog sektora da dobije elektronske izvode iz Jedinstvenog biračkog spiska (JBS), odnosno fajlove koji se šalju na štampanje i potom na biračka mesta, kako bi se proverilo da li se podaci koji će se naći pred biračima u potpunosti poklapaju s postojećom bazom. Zdravko Janković iz Zeleno-levog fronta kaže za Nova.rs da je cilj njihovog zahteva bio da se otklone dugogodišnje sumnje u moguće razlike između elektronskog biračkog spiska i onog koji će biti odštampan za biračka mesta, ali da je vladajuća većina takav vid kontrole odbila uz, kako navodi, „prilično nategnuta“ pravna obrazloženja.

Revizija biračkog spiska godinama unazad navodi se kao najvažnija stavka u ispunjenju izbornih reformi u Srbiji, a postala je čak i obaveza na putu Srbije ka Evropskoj Uniji. Međutim, nešto više od dve nedelje do vanrendnih parlamentarnih izbora čini se da se nije mnogo odmaklo.

Komisija za reviziju biračkog spiska odlučivala je u utorak o zahtevu opozicije i civilnog sektora da im da se dostave izvodi iz Jedinstvenog biračkog spiska (JBS) u elektronskom obliku, odnosno u formatu u kojem se šalju na štampanje, a potom i na biračka mesta kako bi se uporedili s postojećom bazom podataka što bi pomoglo da se utvrde potencijalni nedostaci i razlike.

Zahtev su podržali članovi RIK-a iz redova Zeleno-levog fronta, Stranke slobode i pravde, Narodnog pokreta Srbije, CRTE i CESID-a.

Protiv ovog predloga glasali su SDPS, Savez vojvođanskih Mađara, Socijalistička partija Srbije i PUPS, dok su predstavnici SNS bili uzdržani.

Sumnja

Zdravko Janković, zamenik člana Komisije za reviziju biračkog spiska iz Zeleno-levog fronta u izjavi za naš portal navodi da su u sklopu revizije tražili da im se dostavi odštampani primerak, odnosno elektornski fajl koji služi za štampanje materijala biračkih spiskova po biračkim mestima, a koji RIK šalje u Službeni glasnik. Na taj način imali bi uvid u materijal u momentu slanja, što omogućava uporednu analizu i proveru u odnosu na raspoloživu bazu podataka.

"Mi želimo da se uverimo da se dokument koji se štampa po biračkim mestima poklapa s bazom podataka i da nema nikakve razlike. Na taj način mi možemo da stanemo iza takvog biračkog spiska koji se štampa i šalje na birališta", kaže Janković.

Sagovornik Nova.rs navodi da u javnosti postoji sumnja da se birački spisak koji postoji u elektronskom obliku ne poklapa s onim koji će se naći na biralištima.

"Te sumnje postoje već duže vreme i mi želimo da ih otklonimo. Međutim, tome se suprotstavila vladajuća većina i s četiri glasa protiv i jednim uzdržanim taj predlog nije usvojen", navodi Janković.

Dodaje da su članovi Komisije za reviziju biračkog spiska koji su glasali protiv to obrazlagali "pravničkim teoritasanjem".

"Traganje za minimalnim, poprilično nategnutim argumentima koji se pozivaju i na Ustav... Po tom njihovom tumačenju, Komisiji se oduzima pravo da vidi materijal u trenutku kad je to poslato na štampu. Nakon izbora je kasno to gledati", navodi Janković.

Komentarišući to je član Srpske napredne stranke bio uzdržan, Janković kaže da je to dosta zanimljivo.

"Celu argumentaciju je predvodio zapravo SPS, što je bilo dosta interesantno. Podržali su ih predstavnici Ljajićeve partije, SVM, PUPS...", navodi sagovornik portala.

Isitče da je SNS zamolio da se razgovori o njihovom zahtevu nastave.

"Nama je u interesu da to bude usvojenu, pa je na SNS da razgovara sa koalicionim partnerima i objasni im da njihova pravna tumačenja ne odgovaraju istini i da, ukoliko žele, da se sumnja sa birčkog mesta odagna, oni će pristati da se kontrola obavi onako kako smo tražili"; navodi Janković.

Sagovornik Nova.rs pojašnjava i da bi komisija donela neku odluku, potrebno je da za nju glasa većina u okviru svake od grupacije.

"Tri iz vladajuće većine, dva iz opozicije i dva predstavnika civilnog sektora", pojasnio je Janković.

Nova je od informativnih službi stranaka koje su glasale protiv ili bile udržane po zahtevu opozicije i civilnog sektora, zatražila pojašnjenje odluke. Ukoliko dobijemo njihov odgovor, naknadno ćemo ga objaviti.

Podsetimo, u februaru ove godine oformljena je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska.

U sastav Komisije imenovani su predstavnici poslaničkih grupa i organizacija civilnog društva. Na predlog poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, za člana Komisije izabran je Srđan Smiljanić, dok je za njegovog zamenika imenovan Vladimir Dimitrijević. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ predložila je Mladena Mladenovića za člana, a Zorana Militarova za zamenika člana.

Na osnovu predloga Partije ujedinjenih penzionera Srbije, u Komisiju je imenovan Vladimir Pudar, dok će funkciju zamenika obavljati Nikola Radonjić.

Savez vojvođanskih Mađara predložio je Gorana Vujičića za člana, a Belu Butaša za zamenika člana Komisije. Na predlog Socijaldemokratske partije Srbije, za članicu Komisije izabrana je Bojana Vraneš, dok je Zoran Dizdarević imenovan za zamenika člana.

Poslanička grupa „Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije“ predložila je Nebojšu Spasojevića za člana Komisije i Dejana Stevanovića za zamenika, dok je Stranka slobode i pravde za članicu imenovala Anu Gođevac, a za zamenika Marka Dimića.

U Komisiju su, na predlog poslaničke grupe „Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd“, izabrani Ognjen Rašuo kao član i Zdravko Janković kao zamenik člana.

Svoje predstavnike u Komisiji dobile su i organizacije civilnog društva.

Na predlog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), za članicu je imenovana Emilija Orestijević, a za zamenika Ivo Čolović, dok je udruženje CRTA predložilo Vuju Ilića za člana Komisije i Vladimira Ercega za zamenika člana.

Izvor: Nove.rs